Грех и опроштење

17 Исус рече својим ученицима: „Искушења која наводе на грех морају да дођу, али тешко ономе који је узрок тим искушењима. ² Томе би било боље да му обесе о врат воденични камен и да га баце у море, него да наведе на грех једног од ових малених. ³ Зато пазите на себе.

Ако твој брат згреши, опомени га и ако се покаје, опрости му. ⁴ Ако седам пута на дан згреши против тебе и седам пута дневно дође к теби и каже ти: ’Кајем се’, ти му опрости.“

⁵ Апостоли рекоше Господу: „Увећај нам веру!“

⁶ Господ рече: „Ако бисте имали вере као зрно горушице, могли бисте да кажете овом дуду: ’Ишчупај се из корена и посади у море!’ и он би вас послушао.

Дужност слуге

⁷ Рецимо да неко од вас има слугу који оре или чува стадо. Када се он врати са њиве, ко ће му од вас рећи: ’Дођи одмах и седи па једи!’ ⁸ Напротив! Рећи ће му: ’Спреми ми вечеру, пресвуци се и послужуј ме док једем и пијем, а после тога ћеш ти да једеш и да пијеш.’ ⁹ Треба ли господар да захвали слузи што је извршио наређење? ¹⁰ Тако и ви говорите кад учините што вам је било наређено: ’Ми смо само бескорисне слуге; учинили смо само оно што смо били дужни да учинимо.’“

Исус исцељује десет губаваца

¹¹ Путујући према Јерусалиму, Исус је пролазио границом Самарије и Галилеје. ¹² Док је улазио у једно село, пошло му је у сусрет десет губавих људи. Стали су подаље ¹³ и повикали: „Исусе! Учитељу! Смилуј се на нас!“

¹⁴ Када их Исус виде, рече им: „Идите и покажите се свештеницима!“ Били су излечени још док су ишли.

¹⁵ Један од њих, када је приметио да је излечен, вратио се славећи Бога из свег гласа. ¹⁶ Пао је ничице пред Исусове ноге захваљујући му. Тај човек је био Самарјанин.

¹⁷ Исус рече: „Било је десет исцељених; где су остала деветорица? ¹⁸ Зар се нико од њих није вратио да захвали Богу, осим овога странца?“ ¹⁹ Исус му рече: „Устани и иди; твоја вера те је оздравила.“

Долазак Царства Божијег

²⁰ Једном су га фарисеји питали када ће доћи Царство Божије. Он им је одговорио: „Царство Божије не долази на такав начин да се може опазити. ²¹ Нико не може рећи: ’Ево, ту је!’ или: ’Ено, тамо је!’, јер је Царство Божије међу вама.“

²² А ученицима рече: „Доћи ће времена када ћете пожелети да видите само један дан Сина Човечијег, али га нећете видети. ²³ И биће оних који ће вам говорити: ’Ено га тамо!’ и: ’Ево га овде!’ Не идите тамо и не поводите се за њима. ²⁴ Кад Син Човечији дође у свој дан, то ће бити као кад муња севне, па осветли небо с једног краја на други. ²⁵ Али он прво треба да пропати и да га овај нараштај одбаци.

²⁶ Кад дођу дани да се Син Човечији врати, то ће бити као у Нојево време: ²⁷ јело се и пило, женило се и удавало, до дана када је Ноје ушао у пловило. Онда је дошао потоп и сви су се подавили.

²⁸ Слично је било и у Лотово време: јело се и пило, продавало и куповало, садило и градило. ²⁹ А на дан кад је Лот изашао из Содоме, с неба је почео да сипа огањ и сумпор и све их побио.

³⁰ Тако ће бити и у дан кад се објави Син Човечији. ³¹ У те дане, ко је на крову нека не силази да узме ствари из куће. И ко се нађе у пољу нека се не враћа натраг. ³² Сетите се Лотове жене! ³³ Ко хоће да сачува свој живот, изгубиће га; а ко га изгуби, остаће у животу. ³⁴ Кажем вам: те ноћи ће двојица бити у постељи; један ће бити узет, а други ће остати. ³⁵ Две жене ће заједно млети; једна ће бити узета, а друга ће остати. ³⁶ Двојица ће бити у пољу; један ће бити узет, други ће остати.“

³⁷ Тада га упиташе: „А где ће то бити, Господе?“ Он им одговори: „Где буде лешине, тамо ће се и лешинари окупљати.“