Лука 15 Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)

Прича о изгубљеној овци

15 Око Исуса су се окупљали сви цариници и грешници да га чују, ² па фарисеји и учитељи закона почеше да гунђају, говорећи: »Овај прима грешнике и једе с њима!«

³ Тада им Исус исприча ову причу: ⁴ »Који од вас, ако има сто оваца, па једну изгуби, не оставља оних деведесет девет у дивљини и не иде за изгубљеном док је не нађе? ⁵ А кад је нађе, радосно је стави на рамена, ⁶ па кад стигне кући, позива пријатеље и суседе и каже им: ‚Радујте се са мном! Нашао сам своју изгубљену овцу!‘ ⁷ Кажем вам: тако ће и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје него због деведесет девет праведника, којима покајање није потребно.«

Прича о изгубљеној драхми

⁸ »Или, која жена, када има десет драхми ^[a], па једну изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу и не тражи пажљиво док је не нађе? ⁹ А кад је нађе, позива пријатељице и суседе и каже: ‚Радујте се са мном! Нашла сам новчић који сам изгубила!‘ ¹⁰ Тако, кажем вам, настаје и радост пред Божијим анђелима због једног грешника који се покаје.«

Прича о изгубљеном сину

¹¹ Онда рече: »Један човек имао два сина. ¹² Млађи од њих рече оцу: ‚Оче, дај ми део имања који ми припада.‘ И он им подели имање.

¹³ »После неколико дана, млађи син узе свој део и оде у далеку земљу, где протраћи сав свој иметак живећи разуздано. ¹⁴ Када је све потрошио, у тој земљи завлада велика глад и он поче да оскудева. ¹⁵ Зато оде и запосли се код једног грађанина оне земље, а овај га посла на своја поља да чува свиње. ¹⁶ Жудео је да напуни стомак рогачима које су свиње јеле, али му их нико није давао.

¹⁷ »Тада дође к себи, па рече: ‚Колики најамници мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде умирем од глади! ¹⁸ Спремићу се и отићи своме оцу, па га замолити: »Оче, згрешио сам против неба и против тебе. ¹⁹ Нисам више достојан да се зовем твој син. Прими ме као једног од својих најамника.«‘

²⁰ »И он се спреми и пође своме оцу. А док је још био далеко, његов отац га угледа и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби.

²¹ »‚Оче‘, рече му син, ‚згрешио сам против неба и против тебе. Нисам више достојан да се зовем твој син.‘

²² »Али отац рече својим слугама: ‚Брзо изнесите најлепши огртач и обуците му га. Ставите му прстен на руку и обућу на ноге. ²³ Донесите угојено теле и закољите га, па да једемо и да се веселимо. ²⁴ Јер, овај мој син је био мртав, и оживе! Био је изгубљен, и нађен је!‘ И почеше да се веселе.

²⁵ »А његов старији син био је на пољу. Када се на повратку приближио кући, зачу свирку и играње, ²⁶ па позва једног слугу и упита га шта се дешава.

²⁷ »‚Твој брат је дошао‘, рече му слуга, ‚и твој отац је заклао угојено теле зато што га је дочекао живог и здравог.‘

²⁸ »Он се наљути и не хтеде да уђе. Тада изађе његов отац и поче да га наговара. ²⁹ Али он одговори оцу: ‚Ето, толико година сам ти служио и никад нисам прекршио твоје заповести, а ти ми никад ни јаре ниси дао да се провеселим са пријатељима! ³⁰ А кад је дошао овај твој син, који је твој иметак проћердао са блудницама, за њега си угојено теле заклао!‘

³¹ »‚Сине мој‘, рече му отац, ‚ти си увек са мном и све што имам, твоје је. ³² Али, треба да се веселимо и да се радујемо. Јер, овај твој брат је био мртав, и оживе, и био је изгубљен, и нађен је.‘«