Font Size
Лука 7
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Лука 7
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Капетанова вера
(Мт 8,5-13; Јн 4,43-54)
7 Када је све ово изговорио пред народом, оде у Кафарнаум. 2 А једном капетану је слуга кога је веома ценио био на смрт болестан. 3 Када је чуо за Исуса, капетан посла јудејске старешине да га замоле да дође и излечи његовог слугу.
4 Они дођоше к Исусу и усрдно га замолише, рекавши: »Заслужује да му то учиниш, 5 јер воли наш народ, а и синагогу нам је подигао.«
6 И Исус пође с њима.
Када је већ био надомак куће, капетан посла своје пријатеље да му кажу: »Господару, не мучи се, јер нисам достојан да уђеш под мој кров. 7 Зато ни себе нисам сматрао достојним да ти приђем. Него, само реци реч и мој слуга ће оздравити. 8 Јер, ја сам човек подређен власти и имам под собом војнике, па кажем једном: ‚Иди!‘ и он оде, а другом: ‚Дођи!‘ и он дође. И свом слузи кажем: ‚Уради!‘ и он уради.«
9 Када је то чуо, Исус му се задиви, па се окрену народу који је ишао за њим и рече: »Кажем вам: толику веру нисам нашао ни у Израелу.«
10 А када су се послани вратили кући, нађоше слугу здрава.
Исус васкрсава удовичиног сина
11 Убрзо затим Исус оде у град који се зове Наин. Пратили су га ученици и силан народ. 12 Када се приближио градској капији, управо су износили мртваца, јединца у мајке удовице. С њом је било и много народа из града.
13 Када ју је Господ угледао, сажали се на њу, па јој рече: »Не плачи.«
14 Онда приђе и дотаче сандук, а они који су га носили стадоше.
Исус рече: »Младићу, теби говорим: устани.«
15 И мртвац седе, па поче да говори, а Исус га предаде његовој мајци.
16 Све обузе страх, па почеше да славе Бога, говорећи: »Велик пророк се појавио међу нама« и: »Бог је дошао да помогне свом народу.«
17 И то се разгласи по целој Јудеји и околним крајевима.
Исус и Јован Крститељ
(Мт 11,2-19)
18 Јованови ученици јавише Јовану о свему овом, па он позва двојицу својих ученика 19 и посла их Господу да га упитају: »Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?«
20 Када су ови дошли к Исусу, рекоше: »Послао нас је Јован Крститељ да те упитамо: ‚Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?‘«
21 А баш у то време Исус је многе излечио од болести, мука и злих духова, и многим слепима вратио вид.
22 Зато им одговори: »Идите и испричајте Јовану о свему што сте овде видели и чули: слепи опет виде, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви васкрсавају, а сиромасима се проповеда еванђеље. 23 И благо оном ко се о мене не саблазни.«
24 Када су Јованови изасланици отишли, Исус поче народу да говори о Јовану: »Шта сте хтели да видите кад сте изашли у пустињу? Трску коју љуља ветар? 25 Не? Него, шта сте хтели да видите? Човека обученог у лепу[a] одећу? Не, они који носе лепу одећу и уживају у раскоши налазе се по палатама. 26 Шта сте, дакле, хтели да видите? Пророка? Да, кажем вам: и више него пророка! 27 То је онај за кога је записано:
‚Ево, шаљем свога гласника испред тебе,
који ће пред тобом припремити пут.‘(A)
28 Кажем вам: међу рођенима од жена нико није већи од Јована, а најмањи у Божијем царству већи је од њега.«
29 И сав народ који је слушао – чак и цариници – признао је Божију праведност крстивши се Јовановим крштењем. 30 Али фарисеји и познаваоци Закона, не крстивши се, одбацили су оно што је Бог хтео да учини за њих.
31 »С чим да упоредим људе овог нараштаја? Чему су слични? 32 Слични су деци која седе на тргу и довикују једна другој:
‚Свирали смо вам, али не заиграсте.
Нарицали смо, али не заплакасте.‘
33 Јован Крститељ је дошао и није ни јео хлеб ни пио вино, а ви кажете: ‚Опседнут је демоном.‘ 34 Дошао је Син човечији, који једе и пије, а ви кажете: ‚Види изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.‘ 35 Али мудрост оправдавају сва њена деца.«
Грешница помазује Исуса
36 Један фарисеј позва Исуса да једе с њим, па он оде у његову кућу и леже за трпезу. 37 Када је једна жена, грешница из тога града, сазнала да је Исус за трпезом у фарисејевој кући, донесе алабастрену посуду мирисне помасти, 38 па стојећи иза Исуса, код његових ногу, плачући, поче да му кваси ноге сузама. Онда их обриса својом косом, па му је љубила ноге и мазала их помашћу.
39 Када је то видео фарисеј који га је позвао, рече у себи: »Да је овај човек пророк, знао би ко је и каква је ова жена која га дотиче – да је грешница.«
40 »Симоне«, рече му Исус, »имам нешто да ти кажем.«
»Кажи«, одврати овај.
41 »Двојица су била дужна једном зајмодавцу«, рече Исус. »Један је дуговао пет стотина динара[b], а други педесет. 42 Али, како нису имали да врате, зајмодавац опрости обојици. Који од њих ће га више волети?«
43 Симон одговори: »Онај, мислим, коме је више опростио.«
»Тачно си просудио«, рече му Исус.
44 Онда се окрену према жени, па упита Симона: »Видиш ли ову жену? Кад сам дошао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге, а она је сузама облила моје ноге и обрисала их косом. 45 Ниси ме поздравио пољупцем, а она, откад сам ушао, не престаје да ми љуби ноге. 46 Ниси ми помазао главу уљем, а она ми је ноге помазала мирисном помашћу. 47 Зато ти кажем: опроштени су јој многи греси, јер је показала велику љубав. А коме је мало опроштено, мало и воли.«
48 Онда рече жени: »Опраштају ти се греси.«
49 Тада они који су с њим били за трпезом рекоше међу собом: »Ко је овај што и грехе опрашта?«
50 А Исус рече жени: »Твоја вера те је спасла. Иди у миру.«
Luke 7
New International Version
Luke 7
New International Version
The Faith of the Centurion(A)
7 When Jesus had finished saying all this(B) to the people who were listening, he entered Capernaum. 2 There a centurion’s servant, whom his master valued highly, was sick and about to die. 3 The centurion heard of Jesus and sent some elders of the Jews to him, asking him to come and heal his servant. 4 When they came to Jesus, they pleaded earnestly with him, “This man deserves to have you do this, 5 because he loves our nation and has built our synagogue.” 6 So Jesus went with them.
He was not far from the house when the centurion sent friends to say to him: “Lord, don’t trouble yourself, for I do not deserve to have you come under my roof. 7 That is why I did not even consider myself worthy to come to you. But say the word, and my servant will be healed.(C) 8 For I myself am a man under authority, with soldiers under me. I tell this one, ‘Go,’ and he goes; and that one, ‘Come,’ and he comes. I say to my servant, ‘Do this,’ and he does it.”
9 When Jesus heard this, he was amazed at him, and turning to the crowd following him, he said, “I tell you, I have not found such great faith even in Israel.” 10 Then the men who had been sent returned to the house and found the servant well.
Jesus Raises a Widow’s Son(D)
11 Soon afterward, Jesus went to a town called Nain, and his disciples and a large crowd went along with him. 12 As he approached the town gate, a dead person was being carried out—the only son of his mother, and she was a widow. And a large crowd from the town was with her. 13 When the Lord(E) saw her, his heart went out to her and he said, “Don’t cry.”
14 Then he went up and touched the bier they were carrying him on, and the bearers stood still. He said, “Young man, I say to you, get up!”(F) 15 The dead man sat up and began to talk, and Jesus gave him back to his mother.
16 They were all filled with awe(G) and praised God.(H) “A great prophet(I) has appeared among us,” they said. “God has come to help his people.”(J) 17 This news about Jesus spread throughout Judea and the surrounding country.(K)
Jesus and John the Baptist(L)
18 John’s(M) disciples(N) told him about all these things. Calling two of them, 19 he sent them to the Lord to ask, “Are you the one who is to come, or should we expect someone else?”
20 When the men came to Jesus, they said, “John the Baptist sent us to you to ask, ‘Are you the one who is to come, or should we expect someone else?’”
21 At that very time Jesus cured many who had diseases, sicknesses(O) and evil spirits, and gave sight to many who were blind. 22 So he replied to the messengers, “Go back and report to John what you have seen and heard: The blind receive sight, the lame walk, those who have leprosy[a] are cleansed, the deaf hear, the dead are raised, and the good news is proclaimed to the poor.(P) 23 Blessed is anyone who does not stumble on account of me.”
24 After John’s messengers left, Jesus began to speak to the crowd about John: “What did you go out into the wilderness to see? A reed swayed by the wind? 25 If not, what did you go out to see? A man dressed in fine clothes? No, those who wear expensive clothes and indulge in luxury are in palaces. 26 But what did you go out to see? A prophet?(Q) Yes, I tell you, and more than a prophet. 27 This is the one about whom it is written:
28 I tell you, among those born of women there is no one greater than John; yet the one who is least in the kingdom of God(S) is greater than he.”
29 (All the people, even the tax collectors, when they heard Jesus’ words, acknowledged that God’s way was right, because they had been baptized by John.(T) 30 But the Pharisees and the experts in the law(U) rejected God’s purpose for themselves, because they had not been baptized by John.)
31 Jesus went on to say, “To what, then, can I compare the people of this generation? What are they like? 32 They are like children sitting in the marketplace and calling out to each other:
“‘We played the pipe for you,
and you did not dance;
we sang a dirge,
and you did not cry.’
33 For John the Baptist came neither eating bread nor drinking wine,(V) and you say, ‘He has a demon.’ 34 The Son of Man came eating and drinking, and you say, ‘Here is a glutton and a drunkard, a friend of tax collectors and sinners.’(W) 35 But wisdom is proved right by all her children.”
Jesus Anointed by a Sinful Woman(X)(Y)
36 When one of the Pharisees invited Jesus to have dinner with him, he went to the Pharisee’s house and reclined at the table. 37 A woman in that town who lived a sinful life learned that Jesus was eating at the Pharisee’s house, so she came there with an alabaster jar of perfume. 38 As she stood behind him at his feet weeping, she began to wet his feet with her tears. Then she wiped them with her hair, kissed them and poured perfume on them.
39 When the Pharisee who had invited him saw this, he said to himself, “If this man were a prophet,(Z) he would know who is touching him and what kind of woman she is—that she is a sinner.”
40 Jesus answered him, “Simon, I have something to tell you.”
“Tell me, teacher,” he said.
41 “Two people owed money to a certain moneylender. One owed him five hundred denarii,[c] and the other fifty. 42 Neither of them had the money to pay him back, so he forgave the debts of both. Now which of them will love him more?”
43 Simon replied, “I suppose the one who had the bigger debt forgiven.”
“You have judged correctly,” Jesus said.
44 Then he turned toward the woman and said to Simon, “Do you see this woman? I came into your house. You did not give me any water for my feet,(AA) but she wet my feet with her tears and wiped them with her hair. 45 You did not give me a kiss,(AB) but this woman, from the time I entered, has not stopped kissing my feet. 46 You did not put oil on my head,(AC) but she has poured perfume on my feet. 47 Therefore, I tell you, her many sins have been forgiven—as her great love has shown. But whoever has been forgiven little loves little.”
48 Then Jesus said to her, “Your sins are forgiven.”(AD)
49 The other guests began to say among themselves, “Who is this who even forgives sins?”
50 Jesus said to the woman, “Your faith has saved you;(AE) go in peace.”(AF)
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Copyright © 2003 by Bible League International
New International Version (NIV) 
Holy Bible, New International Version®, NIV® Copyright ©1973, 1978, 1984, 2011 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide.
NIV Reverse Interlinear Bible: English to Hebrew and English to Greek. Copyright © 2019 by Zondervan.