Add parallel Print Page Options

Исусово рођење

(Мт 1,18-25)

У то време цар Август издаде наредбу да се попише становништво целог света[a]. Био је то први попис извршен док је Квириније управљао Сиријом. Сви су ишли да се попишу, свако у свој град, па тако и Јосиф из града Назарета у Галилеји оде у Јудеју, у Давидов град Витлејем – јер је био из Давидове куће и лозе – да се упише са својом вереницом Маријом, која је била у другом стању. Док су били тамо, дође време да се Марија породи, и она роди свога сина првенца, па га пови у пелене и стави у јасле, јер за њих није било места у гостионици.

Пастири и анђели

А у том крају су боравили пастири и ноћу, под ведрим небом, чували стражу код својих стада. Њима се појави Господњи анђео и обасја их Господња слава, па се веома уплашише.

10 »Не бојте се«, рече им анђео, »јер вам доносим радосну вест која ће веома обрадовати сав народ: 11 данас вам се у Давидовом граду родио Спаситељ – Христос Господ. 12 А ово ће вам бити знак: наћи ћете дете повијено у пелене како лежи у јаслама.«

13 Одједном се анђелу придружи мноштво небеске војске[b], хвалећи Бога и говорећи:

14 »Слава Богу на висини,
    а на земљи мир људима који су по његовој вољи.«

15 Када су анђели отишли од њих и вратили се на небо, пастири рекоше један другом: »Хајдемо у Витлејем да видимо то о чему нас је Господ обавестио.«

16 Онда брзо одоше и нађоше Марију и Јосифа, и дете како лежи у јаслама. 17 А када су то видели, испричаше шта им је речено о том детету. 18 Сви који су то чули задивише се ономе што су им пастири испричали, 19 а Марија је све то упамтила и стално о томе размишљала. 20 Пастири се вратише кући, славећи и хвалећи Бога, јер је оно што су чули и видели било баш онако како им је и речено.

Исуса доносе у Храм

21 Осмога дана, када је било време да се дете обреже, дадоше му име Исус, како га је назвао анђео пре него што је био зачет.

22 Када су се завршили дани њиховог очишћења по Мојсијевом закону, Јосиф и Марија га однеше у Јерусалим да га покажу Господу 23 – као што пише у Господњем закону: »Нека се свако прворођено мушко одвоји за Господа«[c] 24 – и да принесу жртву – као што каже Господњи закон: »пар грлица или два голупчета«(A).

25 А у Јерусалиму је живео човек по имену Симеон. Био је то праведан и побожан човек и ишчекивао је Израелову утеху. На њему је био Свети Дух 26 и објавио му да неће умрети док не види Господњег Христа. 27 Подстакнут Духом, он оде у Храм, па кад су родитељи унели малог Исуса да за њега изврше оно што захтева законски обичај, 28 Симеон га узе на руке, благослови Бога и рече:

29 »Сада, Господару, отпушташ мене, свога слугу, у миру,
    као што си и обећао.
30 Јер, моје очи су виделе твоје спасење,
31     које си припремио пред очима[d] свих народа –
32 светлост за просветљење незнабожаца[e]
    и на славу свога народа, Израела.«

33 А Исусови отац и мајка се зачудише ономе што је о њему речено.

34 Тада их Симеон благослови, па рече његовој мајци Марији: »Ово дете је одређено да обори и подигне многе у Израелу и да буде знак који ће бити оспораван, 35 да се разоткрију мисли многих. А мач ће пробости и твоју душу.«

36 Тамо је била и пророчица Ана кћи Фануилова, из Асировог племена. Била је веома стара – по венчању је с мужем живела седам година, 37 а као удовица до своје осамдесет четврте године. Није излазила из Храма, него је, постећи и молећи се, служила Богу и ноћу и дању. 38 Она им приђе баш у том часу, захвали Богу и поче да говори о детету свима који су ишчекивали избављење[f] Јерусалима.

39 Када су извршили све по Господњем закону, вратише се у Галилеју, у свој град Назарет. 40 А дете је расло, јачало и пунило се мудрошћу, и на њему је била Божија милост.

Дечак Исус у Храму

41 Његови родитељи су сваке године за Празник Пасхе одлазили у Јерусалим. 42 Када је имао дванаест година, они, по обичају, одоше на празник. 43 По завршетку празника, када су се враћали кући, дечак Исус остаде у Јерусалиму, а његови родитељи то нису знали. 44 Мислећи да је међу осталим путницима, превалише дан хода. Онда га потражише међу родбином и познаницима, 45 па кад га не нађоше, вратише се у Јерусалим да га траже. 46 После три дана, нађоше га како седи међу учитељима у Храму, слуша их и пита. 47 А сви који су га слушали, дивили су се његовој памети и његовим одговорима.

48 Када су га родитељи угледали, запрепастише се, а мајка му рече: »Зашто си нам то учинио, сине? Твој отац и ја смо туговали док смо те тражили.«

49 А он им рече: »Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да морам да будем у дому свога Оца?«

50 Али они не разумеше шта им је рекао.

51 Онда се с њима вратио у Назарет и био им послушан. А његова мајка је све то памтила. 52 Исус је напредовао у мудрости и зрелости и у милости код Бога и људи.

Footnotes

  1. 2,1 целог света То јест: Римског царства.
  2. 2,13 небеске војске То јест: анђелâ.
  3. 2,23 в. 2. Мојс 13,2 и 12
  4. 2,31 очима Дословно: лицем.
  5. 2,32 за просветљење незнабожаца Или: за откривење незнабошцима.
  6. 2,38 избављење Или: откупљење.

Исусово рођење

У оно време цар Август је издао уредбу да се изврши попис у целом Римском царству. То је био први попис извршен за време Квиринијеве управе у Сирији. Свако је отишао да се пријави у место свог породичног порекла.

Тако и Јосиф, пошто је потицао из рода и лозе Давидове, оде из града Назарета у Галилеји, у Јудеју, у Витлејем, град Давидов, да се упише заједно са својом испрошеном женом Маријом која је била трудна. Док су били тамо, дође време да се Марија породи. Родивши свога сина првенца, повила га је и положила у јасле, јер за њих није било места у гостионици.

Пастири и анђели

А у том истом крају су неки пастири ноћу, под ведрим небом, чували стражу код својих стада. Анђео Господњи им приступи и слава Господња их обасја. Њих обузе велики страх. 10 Анђео их ослови: „Не бојте се, јер, ево, јављам вам вест о великој радости за сав народ. 11 Данас вам се у Давидовом граду родио Спаситељ! Он је Христос Господ! 12 А ово ће бити знак за вас: наћи ћете новорођенче повијено у пелене како лежи у јаслама.“

13 Изненада се уз анђела нађе велика војска анђела са неба, славећи Бога и говорећи:

14 „Нек је слава Богу на висини,
    а на земљи да је мир
    међу људима који су му угодни.“

15 Кад су анђели отишли од њих на небо, пастири рекоше један другом: „Хајдемо у Витлејем да видимо о каквом догађају нас је Господ обавестио!“

16 Они пожуре и нађу Марију, Јосифа и новорођенче где лежи у јаслама. 17 Кад су то видели, пренели су им што им је било речено за ово дете. 18 Сви који су то чули, дивили су се ономе што су пастири рекли. 19 А Марија је запамтила све ове речи и у себи размишљала о њима. 20 Пастири се врате славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели. Било је баш онако како им је било речено.

Исусово обрезање и посвећење

21 Навршило се осам дана од рођења и дете је требало обрезати. Тада су му дали име Исус, које му је наденуо анђео пре његовог зачећа.

22 А када је, по Мојсијевом Закону, требало да се изврши обред очишћења, Марија и Јосиф том приликом дођу са дететом у Јерусалим да га посвете Господу, 23 јер у Закону Господњем пише: „Нека се свако прворођено мушко дете посвети Господу“ – 24 и да по Закону Господњем принесу жртву за очишћење: две грлице или два голубића.

25 У Јерусалиму је тада живео неки човек по имену Симеун. Он је био праведан и побожан човек, који је очекивао да наступи време утехе за израиљски народ. Дух Свети је био са њим 26 и он му је објавио да неће умрети пре но што види Христа Господњег. 27 Вођен Духом, дошао је у храм. Када су родитељи унели дете Исуса у храм да учине са њим што Закон налаже, 28 Симеун га узе у наручје и поче да слави Бога:

29 „Сада пушташ, мој Господару,
    свога слугу да у миру оде;
    твоја реч је тако испуњена,
30 јер ја сам твоје видео спасење
31 што приправи пред свим народима:
32 светлост твоју да просветли народе,
    славу твоме народу Израиљу.“

33 Исусови отац и мајка су били задивљени оним што је било речено за њега. 34 Тада је Симеун благословио и њих двоје и рекао његовој мајци Марији: „Ево, Бог је поставио ово дете да многи од Израиља падну и да се многи подигну, и да буде знак коме ће се супротстављати. 35 А теби самој ће мач пробости душу, да би се откриле мисли многих срца.“

36 А била је ту и једна веома стара пророчица, по имену Ана, Фануилова ћерка, из Асировог племена. Била је у браку седам година, 37 а сада је као удовица имала осамдесет четири године. Она никад није напуштала храм. Даноноћно је служила Богу уз пост и молитву. 38 И она је дошла у исти час и почела да слави Бога и да говори о Исусу свима који су очекивали да Бог откупи Јерусалим.

39 Када су Јосиф и Марија обавили све што Закон Господњи налаже, вратили су се у Галилеју, у свој град Назарет. 40 А дечак је растао, јачао и пунио се мудрошћу, а Божија милост је била над њиме.

Исус као дечак у храму

41 Исусови родитељи су сваке године одлазили горе у Јерусалим за празник Пасхе. 42 Кад му је било дванаест година, они су по свом обичају отишли тамо за празник.

43 По завршетку празничних дана, док су се они враћали кући, дечак Исус се задржао у Јерусалиму. Његови родитељи нису знали где је. 44 Мислећи да је међу сапутницима, путовали су цео дан, а онда су почели да га траже међу родбином и познаницима. 45 Пошто га нису нашли, вратили су се у Јерусалим да га потраже.

46 После три дана, нашли су га у храму како седи међу учитељима, слуша их и пита. 47 Сви који су га слушали дивили су се његовој разумности и његовим одговорима. 48 Кад су га родитељи угледали, запањили су се. Мајка му рече: „Дете, шта нам то учини?! Ево, ја и твој отац свиснусмо од јада тражећи те!“

49 Он им одговори: „Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да треба да будем у послу свога Оца?[a] 50 Но, они нису разумели оно што им је рекао.

51 Онда је сишао с њима и дошао у Назарет, где им је био послушан. Марија је слагала у себи све ове речи. 52 А Исус је бивао све мудрији и зрелији, те све милији и Богу и људима.

Footnotes

  1. 2,49 Исус им овде даје наговештај о храму, али га не спомиње директно.