Књига пророка Данила 3
New Serbian Translation
Златни кип
3 Цар Навуходоносор је направио златни кип, висине шездесет лаката[a], и ширине шест лаката. Поставио га је у долини Дури, у вавилонској покрајини. 2 Тада је цар Навуходоносор послао да се саберу сатрапи, намесници, управитељи, саветници, ризничари, судије, правници и сви покрајински намесници, да дођу на посвећење кипа, који је подигао цар Навуходоносор. 3 Кад су се сатрапи, намесници, управитељи, саветници, ризничари, судије, правници и сви покрајински намесници сабрали на посвећење кипа, који је подигао цар Навуходоносор, стали су испред кипа који је он поставио.
4 Тада гласник објави гласно: „Народи, племена и језици, наређује вам се, 5 да кад зачујете глас рога, фруле, китаре, лире, гајди, и свих осталих свирала, паднете и поклоните се златном кипу, који је подигао цар Навуходоносор. 6 Ко не падне и не поклони се, истог ће трена бити бачен у ужарену пећ.“
7 Чим је сав народ зачуо глас рога, фруле, китаре, лире, гајди, и свих осталих свирала, сви су народи, племена и језици пали и поклонили се кипу који је подигао цар Навуходоносор.
8 У тај час приступе неки Халдејци и оптуже Јудејце. 9 Рекли су цару Навуходоносору: „О, царе, да си жив довека! 10 Ти си, царе, издао наредбу да сваки човек који зачује глас рога, фруле, китаре, лире, гајди, и свих осталих свирала, падне и поклони се златном лику. 11 А ко не падне и не поклони се, да буде бачен у ужарену пећ. 12 Али има ту неких Јудејаца којима си поверио управу вавилонске области: Седрах, Мисах и Авденаго. Они не маре за тебе, о, царе; они не служе твом богу и не клањају се златном кипу, који си подигао.“
13 Тада је Навуходоносор, киптећи од гнева, наредио да доведу Седраха, Мисаха и Авденага. Кад су ове људе довели пред цара, 14 Навуходоносор им рече: „Да ли је то истина Седраше, Мисаше и Авденаго, да не служите мојим боговима и не клањате се златном кипу који сам подигао? 15 Јесте ли спремни да паднете ничице и поклоните се кипу који сам направио кад зачујете глас рога, фруле, китаре, лире, гајди, и свих осталих свирала? Ако се не поклоните, бићете истог часа бачени у ужарену пећ.“
16 Седрах, Мисах и Авденаго одговорише цару Навуходоносору: „Није потребно да ти одговоримо на то. 17 Ако већ тако мора да буде, наш Бог коме служимо, који може да нас избави из ужарене пећи, избавиће нас из твоје руке. 18 Али ако то и не учини, знај, царе, да нећемо служити твојим боговима, нити ћемо се поклонити кипу који си подигао.“
19 Тада се Навуходоносор толико разбеснео на Седраха, Мисаха и Авденага, да му се лице изобличило. Онда је заповедио да се пећ угреје седам пута јаче него што се обичавало, 20 и наредио јаким људима из своје војске да свежу Седраха, Мисаха и Авденага, и да их баце у ужарену пећ. 21 Тако су их свезали, па су их у њиховим плаштевима, одорама, капама и осталој одећи бацили усред ужарене пећи. 22 Пошто је царева заповест била хитна, а пећ сувише ужарена, пламен је убио људе који су носили Седраха, Мисаха и Авденага. 23 Тако ова три човека, Седрах, Мисах и Авденаго свезани падну усред ужарене пећи.
24 Тада се цар Навуходоносор препао, па је брзо устао. Рекао је својим саветницима: „Нисмо ли бацили три свезана човека у ужарену пећ?“
Они одговорише: „Тако је, царе.“
25 Он одговори: „А ја, ево, видим четири човека како ходају у огњу, а нису ни везани ни озлеђени; четврти изгледа као син богова.“
26 Тада Навуходоносор приђе вратима ужарене пећи и викну: „Седраше, Мисаше и Авденаго, слуге Бога Свевишњега, изађите и дођите овамо!“
Седрах, Мисах и Авденаго изађу из ужарене пећи. 27 Затим су се окупили сатрапи, намесници, управитељи и цареви саветници да погледају ове људе којима огањ није наудио; коса на глави им није била опрљена, плаштеви им нису нагорели, а није се осетио ни мирис огња на њима.
28 Тада Навуходоносор рече: „Нека је благословен Бог Седрахов, Мисахов и Авденагов, који је послао свог анђела да избави своје слуге! Они су се поуздали у њега, те нису послушали цареву наредбу, већ су радије ставили свој живот на коцку, да не би служили и клањали се ни једном другом богу осим своме Богу. 29 Стога издајем наредбу, о народи, племена и језици: свако ко вређа Седраховог, Мисаховог и Авденаговог Бога, биће растргнут на делове, а кућа ће му лежати у рушевинама, јер нема никаквог бога који тако може да избави!“
30 Тада је цар унапредио Седраха, Мисаха и Авденага у вавилонској области.
Footnotes
- 3,1 1 лакат око 50 cm.
Данило 3
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Златни кип и ужарена пећ
3 Цар Навуходоносор направи златан кип шездесет лаката висок и шест лаката широк[a] и постави га у равници Дури у покрајини Вавилон. 2 Он онда позва све сатрапе, управитеље, начелнике, саветнике, ризничаре, више и ниже судије и све друге званичнике покрајина да дођу на освештање кипа који је поставио.
3 Сви сатрапи, управитељи, начелници, саветници, ризничари, више и ниже судије и сви други званичници покрајина окупише се на освештању кипа који је цар Навуходоносор поставио и стадоше пред њега. 4 Тада гласник гласно објави: »Народи, народности и људи свих језика, ово вам се наређује: 5 чим чујете звук рога, фруле, цитре, лире, харфе, гајди или било ког другог музичког инструмента, падните на земљу и поклоните се златном кипу који је поставио цар Навуходоносор. 6 Ко не падне и не поклони се, одмах ће бити бачен у ужарену пећ.«
7 И тако су, кад би чули звук рога, фруле, цитре, харфе, лире, гајди или било ког другог музичког инструмента, сви народи, народности и људи свих језика падали на земљу и клањали се златном кипу који је поставио цар Навуходоносор.
8 У то време, звездознанци дођоше и оптужише Јудеје.
9 Они рекоше цару Навуходоносору: »Жив био довека, царе! 10 Ти си, царе, издао наредбу да свако ко зачује звук рога, фруле, цитре, харфе, лире, гајди или било ког другог музичког инструмента падне и поклони се златном кипу, 11 а да свако ко не падне и не поклони се кипу буде бачен у ужарену пећ. 12 Али неки Јудеји, они које си одредио да воде послове покрајине Вавилон – Шадрах, Мешах и Аведнего – не маре за тебе, царе. Они нити служе твојим боговима, нити се клањају златном кипу који си поставио.«
13 Тада Навуходоносор, силно бесан, позва Шадраха, Мешаха и Аведнега, па их доведоше пред цара.
14 Навуходоносор их упита: »Шадраше, Мешаше и Аведнего, је ли истина да ви не служите мојим боговима и да се не клањате златном кипу који сам поставио? 15 Да ли сте спремни, када зачујете звук рога, фруле, цитре, харфе, лире, гајди или било ког другог музичког инструмента, да сместа паднете и поклоните се кипу који сам начинио? Ако му се не поклоните, бићете сместа бачени у ужарену пећ. И који бог вас тада може избавити из мојих руку?«
16 Шадрах, Мешах и Аведнего одговорише цару: »Не морамо да се у овоме бранимо пред тобом, Навуходоносоре. 17 Јер, ако нас баце у ужарену пећ, Бог коме служимо може да нас спасе од ње и он ће нас избавити из твоје руке. 18 Али, ако он то и не учини, царе, знај да ми нећемо да служимо твојим боговима ни да се клањамо златном кипу који си поставио.«
19 На то се Навуходоносор толико разбесне на Шадраха, Мешаха и Аведнега да му се лице изобличи. Он нареди да се пећ ужари седам пута јаче него обично, 20 па заповеди најјачим ратницима из своје војске да вежу Шадраха, Мешаха и Аведнега и баце их у ужарену пећ. 21 Тако их везаше, па их онако у огртачима, кошуљама, турбанима и другој одећи бацише у ужарену пећ. 22 Пошто је царева наредба била хитна, а пећ прекомерно ужарена, пламен уби стражаре који су до пећи одвели Шадраха, Мешаха и Аведнега. 23 А њих тројица, чврсто везани, падоше у ужарену пећ.
24 Тада се Навуходоносор запрепасти, па брзо устаде и упита своје саветнике: »Зар нисмо бацили у пећ само тројицу везаних људи?«
Они одговорише: »Тако је, царе.«
25 А он рече: »Али, ево, ја видим четворицу како одвезани шетају по огњу, и није им ништа! А четврти изгледа као Божији син!«
26 Тада Навуходоносор приђе отвору ужарене пећи и повика: »Шадраше, Мешаше и Аведнего, слуге Бога Свевишњега, изађите и дођите овамо!«
И Шадрах, Мешах и Аведнего изађоше из огња. 27 Сви сатрапи, управитељи, начелници и цареви саветници окупише се око њих и видеше да ватра није наудила њиховом телу, да им ни коса на глави није опрљена ни одећа прогорена. Нису чак ни мирисали на ватру.
28 Навуходоносор рече: »Благословен Бог Шадраха, Мешаха и Аведнега, који је послао свога анђела да избави своје слуге. Они су се уздали у њега и одбили цареву наредбу, предајући своје тело смрти радије него да служе или се поклоне другом богу осим своме Богу. 29 Стога наређујем да ко год из неког народа, народности или језика увреди Шадраховог, Мешаховог и Аведнеговог Бога буде исечен на комаде и да му се кућа претвори у гомилу крша. Јер, нема ниједног другог Бога који може овако да избави.«
30 После тога, цар постави Шадраха, Мешаха и Аведнега на још више положаје у покрајини Вавилон.
Footnotes
- 3,1 шездесет … широк 27 метара висок и 2,7 метара широк.
Daniel 3
Nueva Versión Internacional
El horno en llamas
3 El rey Nabucodonosor mandó hacer una estatua de oro, de sesenta codos de alto por seis codos de ancho,[a] y mandó que la colocaran en los llanos de Dura, en la provincia de Babilonia. 2 Luego, ordenó a los sátrapas, prefectos, gobernadores, consejeros, tesoreros, jueces, magistrados y demás oficiales de las provincias que asistieran a la dedicación de la estatua que había mandado erigir. 3 Para celebrar tal dedicación, los sátrapas, prefectos, gobernadores, consejeros, tesoreros, jueces, magistrados y demás oficiales de las provincias se reunieron ante la estatua que el rey Nabucodonosor había ordenado erigir.
4 Entonces el heraldo proclamó a voz en cuello: «A ustedes, pueblos, naciones y gente de toda lengua, se les ordena lo siguiente: 5 Tan pronto como escuchen el sonido de trompetas, flautas, cítaras, liras, arpas, zampoñas y todo tipo de música, deberán inclinarse y adorar la estatua de oro que el rey Nabucodonosor ha mandado erigir. 6 Todo el que no se incline ante ella ni la adore será arrojado de inmediato a un horno en llamas».
7 Ante tal amenaza, tan pronto como se escuchó la música de todos esos instrumentos musicales, todos los pueblos y naciones, y gente de toda lengua, se inclinaron y adoraron la estatua de oro que el rey Nabucodonosor había mandado erigir. 8 Pero algunos astrólogos se presentaron ante el rey y acusaron a los judíos:
9 —¡Que viva el rey por siempre! —dijeron al rey Nabucodonosor—. 10 Su Majestad ha emitido un decreto ordenando que todo el que oiga el sonido de trompetas, flautas, cítaras, liras, arpas, zampoñas y todo tipo de música se incline ante la estatua de oro y la adore. 11 También ha ordenado que todo el que no se incline ante la estatua ni la adore sea arrojado a un horno en llamas. 12 Pero hay algunos judíos, a quienes ha puesto al frente de la provincia de Babilonia, que no acatan sus órdenes, Su Majestad. No adoran a los dioses de Su Majestad ni a la estatua de oro que mandó erigir. Se trata de Sadrac, Mesac y Abednego.
13 Lleno de ira, Nabucodonosor los mandó llamar. Cuando los jóvenes se presentaron ante el rey, 14 Nabucodonosor dijo:
—Ustedes tres, ¿es verdad que no honran a mis dioses ni adoran la estatua de oro que he mandado erigir? 15 En cuanto escuchen el sonido de trompetas, flautas, cítaras, liras, arpas, zampoñas y todo tipo de música, más les vale que se inclinen ante la estatua que he mandado hacer y la adoren. De lo contrario, serán lanzados de inmediato a un horno en llamas. ¿Y qué dios podrá librarlos de mis manos?
16 Sadrac, Mesac y Abednego respondieron:
—Rey Nabucodonosor, no hace falta que nos defendamos ante usted. 17 Si se nos arroja al horno en llamas, el Dios al que servimos puede librarnos del horno y de las manos de Su Majestad. 18 Pero incluso si no lo hace, queremos que sepa, Su Majestad, que no serviremos a sus dioses ni adoraremos la estatua que usted ha erigido.
19 Ante la respuesta de Sadrac, Mesac y Abednego, Nabucodonosor se puso muy furioso y cambió su actitud hacia ellos. Mandó entonces que se calentara el horno siete veces más de lo normal, 20 y que algunos de los soldados más fuertes de su ejército ataran a los tres jóvenes y los arrojaran al horno en llamas. 21 Fue así como los arrojaron al horno con sus mantos, sandalias, turbantes y todo, es decir, tal y como estaban vestidos. 22 Tan apremiante fue la orden del rey, y tan caliente estaba el horno, que las llamas alcanzaron y mataron a los soldados que arrojaron a Sadrac, Mesac y Abednego, 23 los cuales, atados de pies y manos, cayeron dentro del horno en llamas.
24 En ese momento, Nabucodonosor se puso de pie y preguntó sorprendido a sus consejeros:
—¿Acaso no eran tres los hombres que atamos y arrojamos al fuego?
—Así es, Su Majestad —respondieron.
25 —¡Pues miren! —exclamó—. Allí en el fuego veo a cuatro hombres, sin ataduras y sin daño alguno, ¡y el cuarto tiene la apariencia de un hijo de los dioses!
26 Dicho esto, Nabucodonosor se acercó a la puerta del horno en llamas y gritó:
—Sadrac, Mesac y Abednego, siervos del Dios Altísimo, ¡salgan de allí y vengan acá!
Cuando los tres jóvenes salieron del horno, 27 los sátrapas, prefectos, gobernadores y consejeros reales se arremolinaron en torno a ellos y vieron que el fuego no les había causado ningún daño, y que ni uno solo de sus cabellos se había chamuscado; es más, su ropa no estaba quemada ¡y ni siquiera olía a humo!
28 Entonces exclamó Nabucodonosor: «¡Alabado sea el Dios de Sadrac, Mesac y Abednego, que envió a su ángel y los salvó! Ellos confiaron en él y, desafiando la orden real, optaron por la muerte antes que honrar o adorar a otro dios que no fuera el suyo. 29 Por tanto, yo decreto que se descuartice a cualquiera que hable en contra del Dios de Sadrac, Mesac y Abednego, y que su casa sea reducida a cenizas, sin importar la nación a que pertenezca o la lengua que hable. ¡No hay otro dios que pueda salvar de esta manera!».
30 Después de eso el rey promovió a Sadrac, Mesac y Abednego a un alto puesto en la provincia de Babilonia.
Footnotes
- 3:1 Es decir, aprox. 27 m de alto por 2.7 m de ancho.
Daniel 3
Reina-Valera 1960
Rescatados del horno de fuego
3 El rey Nabucodonosor hizo una estatua de oro cuya altura era de sesenta codos, y su anchura de seis codos; la levantó en el campo de Dura, en la provincia de Babilonia. 2 Y envió el rey Nabucodonosor a que se reuniesen los sátrapas, los magistrados y capitanes, oidores, tesoreros, consejeros, jueces, y todos los gobernadores de las provincias, para que viniesen a la dedicación de la estatua que el rey Nabucodonosor había levantado. 3 Fueron, pues, reunidos los sátrapas, magistrados, capitanes, oidores, tesoreros, consejeros, jueces, y todos los gobernadores de las provincias, a la dedicación de la estatua que el rey Nabucodonosor había levantado; y estaban en pie delante de la estatua que había levantado el rey Nabucodonosor. 4 Y el pregonero anunciaba en alta voz: Mándase a vosotros, oh pueblos, naciones y lenguas, 5 que al oír el son de la bocina, de la flauta, del tamboril, del arpa, del salterio, de la zampoña y de todo instrumento de música, os postréis y adoréis la estatua de oro que el rey Nabucodonosor ha levantado; 6 y cualquiera que no se postre y adore, inmediatamente será echado dentro de un horno de fuego ardiendo. 7 Por lo cual, al oír todos los pueblos el son de la bocina, de la flauta, del tamboril, del arpa, del salterio, de la zampoña y de todo instrumento de música, todos los pueblos, naciones y lenguas se postraron y adoraron la estatua de oro que el rey Nabucodonosor había levantado.
8 Por esto en aquel tiempo algunos varones caldeos vinieron y acusaron maliciosamente a los judíos. 9 Hablaron y dijeron al rey Nabucodonosor: Rey, para siempre vive. 10 Tú, oh rey, has dado una ley que todo hombre, al oír el son de la bocina, de la flauta, del tamboril, del arpa, del salterio, de la zampoña y de todo instrumento de música, se postre y adore la estatua de oro; 11 y el que no se postre y adore, sea echado dentro de un horno de fuego ardiendo. 12 Hay unos varones judíos, los cuales pusiste sobre los negocios de la provincia de Babilonia: Sadrac, Mesac y Abed-nego; estos varones, oh rey, no te han respetado; no adoran tus dioses, ni adoran la estatua de oro que has levantado.
13 Entonces Nabucodonosor dijo con ira y con enojo que le trajesen a Sadrac, Mesac y Abed-nego. Al instante fueron traídos estos varones delante del rey. 14 Habló Nabucodonosor y les dijo: ¿Es verdad, Sadrac, Mesac y Abed-nego, que vosotros no honráis a mi dios, ni adoráis la estatua de oro que he levantado? 15 Ahora, pues, ¿estáis dispuestos para que al oír el son de la bocina, de la flauta, del tamboril, del arpa, del salterio, de la zampoña y de todo instrumento de música, os postréis y adoréis la estatua que he hecho? Porque si no la adorareis, en la misma hora seréis echados en medio de un horno de fuego ardiendo; ¿y qué dios será aquel que os libre de mis manos?
16 Sadrac, Mesac y Abed-nego respondieron al rey Nabucodonosor, diciendo: No es necesario que te respondamos sobre este asunto. 17 He aquí nuestro Dios a quien servimos puede librarnos del horno de fuego ardiendo; y de tu mano, oh rey, nos librará. 18 Y si no, sepas, oh rey, que no serviremos a tus dioses, ni tampoco adoraremos la estatua que has levantado. 19 Entonces Nabucodonosor se llenó de ira, y se demudó el aspecto de su rostro contra Sadrac, Mesac y Abed-nego, y ordenó que el horno se calentase siete veces más de lo acostumbrado. 20 Y mandó a hombres muy vigorosos que tenía en su ejército, que atasen a Sadrac, Mesac y Abed-nego, para echarlos en el horno de fuego ardiendo. 21 Entonces estos varones fueron atados con sus mantos, sus calzas, sus turbantes y sus vestidos, y fueron echados dentro del horno de fuego ardiendo. 22 Y como la orden del rey era apremiante, y lo habían calentado mucho, la llama del fuego mató a aquellos que habían alzado a Sadrac, Mesac y Abed-nego. 23 Y estos tres varones, Sadrac, Mesac y Abed-nego, cayeron atados dentro del horno de fuego ardiendo.
24 Entonces el rey Nabucodonosor se espantó, y se levantó apresuradamente y dijo a los de su consejo: ¿No echaron a tres varones atados dentro del fuego? Ellos respondieron al rey: Es verdad, oh rey. 25 Y él dijo: He aquí yo veo cuatro varones sueltos, que se pasean en medio del fuego sin sufrir ningún daño; y el aspecto del cuarto es semejante a hijo de los dioses.
26 Entonces Nabucodonosor se acercó a la puerta del horno de fuego ardiendo, y dijo: Sadrac, Mesac y Abed-nego, siervos del Dios Altísimo, salid y venid. Entonces Sadrac, Mesac y Abed-nego salieron de en medio del fuego. 27 Y se juntaron los sátrapas, los gobernadores, los capitanes y los consejeros del rey, para mirar a estos varones, cómo el fuego no había tenido poder alguno sobre sus cuerpos, ni aun el cabello de sus cabezas se había quemado; sus ropas estaban intactas, y ni siquiera olor de fuego tenían. 28 Entonces Nabucodonosor dijo: Bendito sea el Dios de ellos, de Sadrac, Mesac y Abed-nego, que envió su ángel y libró a sus siervos que confiaron en él, y que no cumplieron el edicto del rey, y entregaron sus cuerpos antes que servir y adorar a otro dios que su Dios. 29 Por lo tanto, decreto que todo pueblo, nación o lengua que dijere blasfemia contra el Dios de Sadrac, Mesac y Abed-nego, sea descuartizado, y su casa convertida en muladar; por cuanto no hay dios que pueda librar como este. 30 Entonces el rey engrandeció a Sadrac, Mesac y Abed-nego en la provincia de Babilonia.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International
Santa Biblia, NUEVA VERSIÓN INTERNACIONAL® NVI® © 1999, 2015, 2022 por Biblica, Inc.®, Inc.® Usado con permiso de Biblica, Inc.® Reservados todos los derechos en todo el mundo. Used by permission. All rights reserved worldwide.
Reina-Valera 1960 ® © Sociedades Bíblicas en América Latina, 1960. Renovado © Sociedades Bíblicas Unidas, 1988. Utilizado con permiso. Si desea más información visite americanbible.org, unitedbiblesocieties.org, vivelabiblia.com, unitedbiblesocieties.org/es/casa/, www.rvr60.bible

