Add parallel Print Page Options

Зар због тога да их не казним?
    – говори Господ.
Над народом попут овог
    зар да се не освети моја душа?“

10 Над брдима ћу да вапим,
    нарицаћу нарицаљку над пустињским пашњацима
јер су опустошени. Нико туда не пролази,
    и не чује се рика стоке.
Од птица па до животиња,
    све је побегло и нестало.

11 „Од Јерусалима ћу да учиним гомилу камења
    и брлог шакала.
Од Јудиних градова ћу да направим
    пустош у којој нико не живи.“

Read full chapter