Add parallel Print Page Options

16 Твоје речи су се нашле и ја сам их појео!
    Твоје речи су постале радост и весеље моме срцу!
Јер, твоје је име призвано на мене,
    о, Господе, Боже над војскама!
17 Ја не седим у друштву весељака
    и не веселим се.
Седим са̂м, баш због руке твоје,
    јер си ме јарошћу преплавио.
18 Зашто моме болу нема краја?
    Зашто мојој рани нема лека, што одбија да буде излечена?
А ти си ми стварно као поток непостојан,
    вода што пресуши.

Read full chapter