Add parallel Print Page Options

Анђео Господњи у Вокиму

Анђео Господњи дође горе из Галгала у Воким и рече: „Извео сам вас горе из Египта и довео вас у земљу за коју сам се заклео оцима вашим. Рекао сам: ’Никада нећу раскинути свој савез с вама. Не склапајте савеза са становницима ове земље, него уништавајте њихове жртвенике.’ Али ви нисте послушали мој глас. Шта сте то учинили? Зато вам кажем: нећу их истерати пред вама; они ће бити трње вашим боковима, а њихови богови биће вам замка.“

Кад је Анђео Господњи изговорио ове речи целом израиљском народу, народ удари у гласан плач. Зато се то место прозвало Воким. Тамо су принели жртву Господу.

Непослушност и пораз

Исус отпусти народ, и Израиљци оду сваки на своје наследство, да запоседну земљу. Народ је служио Господу свега века Исусовог и свега века старешина које су надживеле Исуса, и које су виделе сва велика дела која је Господ учинио за Израиља.

Исус, син Навинов, слуга Господњи, умре. Било му је стотину десет година. Сахранили су га на делу његовог наследства у Тимнат-Аресу, у Јефремовој гори, северно од горе Гас.

10 А када се сав тај нараштај придружио својим прецима, дошао је нови нараштај који није познавао Господа и дела која је учинио за Израиљ. 11 Израиљци су почели да чине оно што је зло у очима Господњим, и да служе Валима. 12 Оставили су Господа, Бога својих отаца, који их је извео из земље египатске, и пошли за другим боговима, боговима народа око њих, па су им се клањали. Тако су разгневили Господа. 13 Оставили су Господа и служили Валу и Аштарти. 14 Тада је плануо гнев Господњи на Израиља, па их је предао у руке пљачкаша који су их пљачкали. Господ их је продао њиховим непријатељима, тако да више нису могли да им се одупру. 15 Кад год су излазили у бој, рука Господња се дизала против њих, на њихову штету, како им је Господ обећао, и како им се заклео. Тако су се нашли у великој невољи.

Господ подиже судије

16 Тада је Господ почео да им подиже судије да их избављају из руку њихових пљачкаша. 17 Али они ни судије нису слушали, него су се изневерили с другим боговима и клањали им се. Брзо су скренули с пута којим су њихови преци ишли слушајући Господње заповести; они нису тако чинили. 18 Кад им је подизао судије, Господ је био са судијом и избављао их из руку њихових непријатеља за свега века судије, јер му је било жао њиховог роптања под јармом њихових тлачитеља и угњетача. 19 Али када би судија умро, они би се поново враћали на старо и чинили и горе од својих отаца. Ишли су за другим боговима, служили им и клањали им се не одустајући од својих опаких дела и поступака.

20 Господ се разгневио на Израиља, па им је рекао: „Зато што је овај народ прекршио мој савез који сам наложио њиховим оцима, и није послушао мој глас, 21 нећу више терати пред њима ниједан од народа које је Исус оставио кад је умро, 22 како бих њима искушао Израиља, да видим хоће ли се држати пута Господњег и ходати њиме као што су га се држали њихови преци, или неће.“ 23 Зато их је Господ оставио; није их одмах изагнао, ни предао у Исусове руке.

Анђео ГОСПОДЊИ у Бохиму

Анђео ГОСПОДЊИ дође из Гилгала у Бохим и рече: »Извео сам вас из Египта и довео вас у земљу за коју сам се заклео да ћу је дати вашим праоцима. Рекао сам: ‚Никад нећу раскинути свој савез с вама, а ви немојте да склапате савез са становницима ове земље, него порушите њихове жртвенике.‘ Али ви ме нисте послушали. Зашто сте то учинили? Зато вам кажем: нећу их истерати пред вама. Они ће вам бити бич на леђима, а њихови богови замка.«

Када је анђео ГОСПОДЊИ изговорио ове речи свим Израелцима, народ гласно заплака. Због тога оно место назваше Бохим[a] и тамо принеше жртве ГОСПОДУ.

Смрт Исуса Навина

Када је Исус Навин отпустио народ, Израелци су отишли да запоседну земљу, сваки на своје наследство. Народ је служио ГОСПОДУ за живота Исуса Навина и за живота старешина које су га надживеле и виделе сва велика дела која је ГОСПОД учинио за Израел. Исус Навин, слуга ГОСПОДЊИ, умро је када је имао сто десет година. Сахранили су га у крају који је наследио, у Тимнат-Хересу, у Ефремовом горју, северно од горе Гааш.

10 Након што је цело то поколење помрло, дође ново поколење, које није знало ни за ГОСПОДА, ни за оно што је он учинио за Израел.

Израелци престају да служе ГОСПОДУ

11 Израелци су чинили оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима и служили Ваалима. 12 Оставили су ГОСПОДА, Бога својих праотаца, који их је извео из Египта, и пошли за другим боговима, боговима околних народа, па су им се клањали. Разгневили су ГОСПОДА, 13 јер су га оставили и служили Ваалу и Астартама.

14 ГОСПОД се силно разгневи на Израелце и предаде их у руке пљачкашима да их пљачкају и свим непријатељима око њих, којима више нису могли да се супротставе. 15 Кад год су одлазили у бој, бивали су поражени јер је ГОСПОД био против њих, као што је рекао и као што им се заклео. Тако су се нашли у великој невољи.

16 Тада ГОСПОД поче да им подиже судије, да их спасавају од пљачкаша. 17 Али они ни своје судије нису слушали, већ су се одавали блуду са другим боговима и клањали им се. Брзо су скренули с пута којим су ишли њихови праоци, који су слушали ГОСПОДЊЕ заповести. Они нису тако чинили. 18 Кад год би им ГОСПОД подигао неког судију, био би с њим и спасавао их од њихових непријатеља док год је тај судија био жив. Јер, ГОСПОД би се сажалио на њих због њиховог роптања под онима који су их мучили и тлачили. 19 А када би судија умро, они би се враћали својим поквареним делима, горим од оних која су чинили њихови очеви. Ишли су за другим боговима, служили им и клањали им се, одбијајући да се оставе својих дела и тврдоглавости.

20 Зато се ГОСПОД силно разгневи на Израелце и рече: »Пошто је овај народ прекршио савез који сам склопио са њиховим праоцима и није ми се покорио, 21 нећу више истерати пред њима ниједан од народâ које је Исус Навин оставио када је умро. 22 Помоћу њих ћу проверити Израелце, да видим да ли ће се држати мога пута и ићи њиме као што су то чинили њихови праоци.«

23 Зато је ГОСПОД и пустио оне народе да остану. Није их одмах истерао нити их је предао у руке Исусу Навину.

Footnotes

  1. 2,5 Бохим значи »они који плачу«.

The Israelites do not obey God

The angel of the Lord went from Gilgal to Bokim. He said, ‘I have brought you out from Egypt. I brought you here to this land that I promised to give to your ancestors. I said that I would always do for you what I promised in my Covenant. I told you not to make any agreement with the people who live in this land. I told you to destroy the altars where they worship their gods. But you have not done as I told you. Why have you not obeyed me? So now I tell you, I will not chase the Canaanites away so that you can take their land. Instead, they will cause trouble for you. Their false gods will cause you to turn away from me.’

When the Lord's angel had said this, the Israelites began to weep loudly. They called that place Bokim.[a] They offered sacrifices to the Lord there.

Joshua dies

Joshua sent the people away. Each Israelite tribe went to take the part of the land that would belong to them.[b] The Israelites continued to serve the Lord while Joshua and the old men were still alive. Joshua and those men had seen the great things that the Lord had done to help Israel.

Then the Lord's servant Joshua, the son of Nun, died at 110 years old. The people buried him in the land that had been given to his family. That was at Timnath Heres, in Ephraim's hill country, on the north side of Gaash mountain.

A new generation turns away from the Lord

10 All the people of Joshua's generation died. The younger people no longer served the Lord. They themselves had not seen the great things that he had done to help Israel. 11 The Israelites did things that the Lord saw were evil. They worshipped the idols of Baal. 12 They turned away from the Lord God that their ancestors had worshipped. He was the one who had brought them safely out of Egypt. Instead, they served the false gods of the people who lived near them. They worshipped those gods and the Lord became very angry. 13 They turned away from the Lord and they worshipped the idols of Baal and Ashtoreth instead.

14 The Lord was very angry with the Israelites and he punished them. He sent robbers to attack them and take their animals and their food. He put them under the power of their enemies who lived around them. They were not strong enough to fight against their enemies. 15 When the Israelites went to fight against their enemies, the Lord turned against them. He punished them, as he said he would do. So the Israelites were in great trouble.

God chooses leaders for his people

16 After that, the Lord chose judges to lead his people. These leaders rescued the Israelites from their enemies who were robbing them. 17 But the people did not obey their leaders. They refused to serve the Lord faithfully. Instead, they worshipped false gods. They did not live in the way that their ancestors had lived. Their ancestors had obeyed the Lord's commands, but they refused to obey him.

18 Every time that the Lord chose a judge to lead them, the Lord helped the leader to rescue them from their enemies. While the leader was still alive, the Lord was kind to them. When the Israelites called out to the Lord for help, he was sorry for them. He saw the cruel things that their enemies were doing to give them pain.

19 But when the leader died, the people would stop serving the Lord. They would do even more wicked things than their fathers had done. They would serve false gods and they would worship them. They refused to stop doing the wicked things that they wanted to do.

20 Because of this, the Lord became very angry with the Israelites. He said, ‘This nation of my people has not obeyed the covenant that I made with their ancestors. 21 So I will not chase out the nations that are still living in the land. They are the people who were still there when Joshua died. 22 I will use those nations to test the Israelites. I will see if my people will live carefully, in the way that I have shown them. That is the way that their ancestors lived.’

23 So the Lord let some of the Canaanite nations continue to live in the land. He did not chase them all away. He did not put them all under Joshua's power.

Footnotes

  1. 2:5 ‘Bokim’ means ‘people who weep’.
  2. 2:6 Joshua and the Israelite leaders had decided which parts of the land would belong to each tribe. See Joshua 13—21.