Књига о Јову 29
New Serbian Translation
Јовова последња одбрана
29 А Јов је наставио своје казивање овим речима:
2 „О, када би ми било као који месец раније,
као у данима када ме је Бог чувао;
3 када ми је светлила његова светиљка над главом мојом,
по његовом светлу кад сам мраком ишао;
4 баш какав сам био у својим једрим данима,
када сам у шатору своме с Богом близак био;
5 онда кад је Свемоћни са мном био
и деца моја око мене!
6 Тад сам ноге у маслу прао
и потоке уља цедио ми камен!
7 А када бих изашао на градска врата и на трг,
ставио бих столицу своју;
8 младићи би ме видели, па би се повукли,
а старци би устајали и стајали;
9 главари би причу прекидали,
своја уста руком затварали;
10 утихнуо би глас владара,
језик им се за непце лепио.
11 Блаженим ме звало ухо што ме је слушало,
хвалило ме око што ме је гледало;
12 јер сам избављао убогога што ко бедник вапи,
сиротога без помоћи.
13 Страдалников благослов био је на мени,
а срцу сам удовице доносио песму.
14 Праведност бих узимао, она ме је одевала;
правда ми је моја била ко одећа и ко турбан.
15 Слепоме сам очи био,
хромоме сам ноге био.
16 Отац сам био убогима,
незнанца сам на суду бранио.
17 Ломио сам вилице злотвору,
из уста му жртву отимао.
18 А причао сам: ’У своме ћу гнезду да преминем,
умножићу дане попут песка.
19 Мој је корен досезао воду,
гране су моје преко ноћи росне;
20 Моја је слава у мени свежа,
у руци је мојој увек млад лук.’
21 Чекали су људи да ме чују,
ћутали би да чују мој савет.
22 После моје речи нису узвраћали,
по њима би мој говор капао.
23 Ко на кишу чекали би на ме,
уста своја отварали као да сам дажд пролећни.
24 Веровали не би кад бих им се насмејао
и ведрину мог лица нису потамнили.
25 Пут сам им бирао, попут кнеза сам седео;
био сам као цар међу четама,
као онај што жалосне теши.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.