Књига о Јову 34

New Serbian Translation

⁵ Ето, Јов је рекао: ’Праведан сам,
    а Бог ми је ускратио моју правду!
⁶ Зар бих о својој правди лагао?
    На смрт сам прободен,
    а згрешио нисам.’
⁷ Попут Јова има ли човека,
    што поругу пије као да је вода;
⁸ који иде за друштвом злотвора,
    пријатељује с покварењацима?
⁹ Јер је казао: ’Никаква је корист за човека
    да Богу угађа!’

¹⁰ Зато ме чујте, људи разумног срца:
    далеко била од Бога поквареност
    и неправедност од Свемоћног!
¹¹ Јер по делу он човеку враћа,
    човеку узвраћа по путу његовом.
¹² Бог заиста не ради злобно
    и Свемоћни не изврће правду.
¹³ Ко је њему поверио земљу?
    Ко ли га је поставио над читавим светом?
¹⁴ Када би се срцем томе посветио,
    па свој дух и дах свој себи задржао,
¹⁵ свако би тело нестало,
    човечанство цело у прах би се вратило.

¹⁶ Саслушај ме ако разум имаш,
    почуј добро речи моје.
¹⁷ Хоће ли да влада онај који правду мрзи?
    Зар ћеш кривим да прогласиш свемогућег Праведника?
¹⁸ Па он цару каже: ’Ништаријо’,
    и племићу: ’Зликовче!’
¹⁹ Он пристрасан није према главарима
    и не повлађује богатом пред сиротим,
    јер његових руку сви су они дело.
²⁰ Усред ноћи у трену умиру,
    скончавају људи потрешени,
    моћник нестаје без ичије руке.

²¹ Јер очи његове пут човеков прате,
    сваки корак његов он посматра.
²² Нема мрака, нема помрчине
    злотвора да скрије.
²³ Јер Бог не одлаже време
    кад му човек на суд дође.
²⁴ Без истраге моћнике обара,
    на њихово место он друге поставља.
²⁵ Јер дела њихова њему су знана,
    преко ноћи он их одбацује,
    сатрвени буду.
²⁶ Потире их због њихове злобе,
    тамо где и други виде,
²⁷ јер су се од њега окренули,
    јер нису марили за све његове путеве;
²⁸ јер је због њих до њега дошао вапај сиромаха
    и плач убогих он је чуо.
²⁹ А када он умири, ко да узнемири?
    Кад лице сакрије, ко ће да га нађе?
        А тако бива и за народ и за човека,
³⁰ да безбожник не завлада
    и народу не постави замке.

³¹ Зар сме неко Богу да каже:
    ’Трпео сам, ал’ грешити више нећу.
³² Поучи ме оном што не видим;
    ако ли сам чинио неправду, више нећу.’
³³ Хоће ли ти по твоме узвратити
    јер ти ово одбијаш?
Али ти бираш, а не ја,
    па сада говори оно што знаш.

³⁴ Разумни људи ће ми рећи,
    а и човек мудар што ме слуша:
³⁵ ’Немудро збори Јов!
    Без поуке су његове речи!’
³⁶ О, да би довека Јов кушан био
    кад већ одговара као један од покварењака!
³⁷ Јер је греху своме и преступ додао,
    међу нама он пљеска рукама
    и речима многим обасипа Бога.“