Add parallel Print Page Options

Несрећа Израиља

Јадан ли сам!
Ја сам као они који беру летње воће
    и пабирче грожђе,
а нема гроздова за јело,
    и нема раних смокава за којима ми душа жуди.
Нестало је верника из земље
    и праведника међу људима нема.
Свако вреба крв да лије,
    свако мрежом лови брата свога.
Рукама су вешти у злу.
    Главар захтева, судија мито тражи,
великаш казује своје прохтеве
    и заједно сплеткаре.
Њихов је најбољи човек попут трна,
    а праведник гори од трновог жбуна.
Стиже ти твоја казна,
    дан што ти је најављен,
    и сада ће настати њихова пометња.
Другу не веруј
    и у пријатеља се не поуздај.
Уста своја не отварај
        ни пред оном у наручју своме.
Син презире оца,
    ћерка се диже на мајку своју
и снаха на свекрву своју.
    Човеку ће његови укућани постати непријатељи.

А ја Господа ишчекујем,
    чекам Бога мог спасења!
    Услишиће мене Бог мој!

Израиљ ће се уздигнути

Не радуј се нада мном, о, непријатељице моја!
    Јер, ако сам и пао, устаћу;
ако и у тами седим,
    Господ ми је светлост!
Господњу ћу јарост да подносим –
    јер сам му згрешио –
док мој случај не одбрани
    и парницу моју праведно не реши.
Извешће ме он на светлост
    и ја ћу гледати праведност његову.
10 Видеће то моја непријатељица
    и срамота ће покрити ону што ме пита:
„Где је Господ, твој Бог?“
    А ја ћу је посматрати,
    јер ће тада постати блато по друму гажено.

11 То је дан градње твојих зидова,
    тога дана ће се твоја међа проширити.
12 Тога ће ти дана долазити
    од Асирије до градова Египта;
и од Египта до реке Еуфрат;
    од мора до мора
    и од горе до горе.
13 И земља ће се претворити у пустош
    због њених становника,
    због плода дела њихових.

Молитва и славопој

14 Палицом својом напасај свој народ,
    стадо свог наследства
што пребива са̂мо у честару,
    усред воћњака.
Напасај их по Васану и Галаду
    као у старим временима.

15 „Као у данима твог изласка из египатске земље
    показаћу вам чудеса.“

16 Народи ће гледати
    и застидеће се све своје снаге.
Затиснуће уста своја
    и уши ће им заглувети.
17 Лизаће прашину попут змије,
    попут гмизаваца земаљских трешће се пузећи из својих утврда.
Због Господа, нашег Бога,
    престрављени биће
    и плашиће те се.
18 Ко је Бог теби налик,
    што кривице прашта
    и прелази преко греха остатка свог наследства?
Не срди се довека
    већ ужива у милости.
19 Опет ће се смиловати на нас
    и згазити наше кривице.
    Да, ти ћеш бацити у дубине мора све грехе њихове.
20 Показаћеш истину Јакову
    и милост Авра̂му
како си се од давнина
    заклео нашим оцима.

Израелова исквареност

Тешко мени!
    Ја сам као онај који летње плодове убире
    када се пабирчи по винограду.
Нигде грозда да га поједем,
    ниједне ране смокве за којом жудим.
Верни нестадоше из земље,
    не остаде ниједан честит међу људима.
Сви вребају да пролију крв,
    свако свакога лови мрежом.
Обе руке се извештиле за зло.
    Службеник тражи поклоне,
    судија прима мито,
великаш одлучује по свом хиру
    – сви они сплеткаре заједно.
Најбољи међу њима је као трн,
    најчеститији као живица од трња.

Дошао је дан од ког су страховали[a],
    дан када ће бити кажњени.
    Сада је време њихове пометње.
Не веруј ближњему,
    не уздај се у пријатеља,
пази шта причаш пред оном
    која ти лежи у наручју.
Јер, син презире оца,
    кћи се диже против мајке,
    снаха против свекрве.
Човеку ће његови укућани
    бити непријатељи.

Кћи сионска говори

А ја, ја сам с надом загледана у ГОСПОДА,
    чекам Бога, свога Спаситеља.
    Услишиће ме мој Бог.
Не ликуј нада мном, душманко.
    Иако сам пала, устаћу.
Иако седим у тами,
    ГОСПОД је моја светлост.
Зато што сам згрешила против ГОСПОДА,
    трпећу његову срџбу
док се не заузме за мене
    и не добије моју парницу.
Извешће ме на светлост,
    и ја ћу видети његову праведност.
10 Видеће то моја душманка
    и биће осрамоћена
    она која је говорила:
»Где је тај ГОСПОД, твој Бог?«
    Тада ће ми се очи наслађивати гледајући
    како по њој газе као по блату на улицама.

ГОСПОД говори Кћери сионској

11 Доћи ће дан када ће ти бити подигнути бедеми,
    дан када ће ти се проширити међе.
12 Тога дана долазиће ти људи
    од Асирије до египатских градова,
од Египта до Еуфрата[b],
    од мора до мора,
    од горе до горе.
13 Земља ће опустети
    због својих житеља и њихових дела.

Народ говори ГОСПОДУ

14 Напасај свој народ својом палицом,
    стадо свога поседа,
које сâмо живи у шуми,
    на бујним пашњацима.
Нека пасе у Башану и Гиладу
    као у прадавним данима.
15 Покажи нам чуда
    као у дане када си изашао из Египта.
16 Народи ће их видети
    и постидети се упркос свој својој сили.
Руком ће покрити уста
    и уши ће им заглушити.
17 Лизаће прашину као змија,
    као створови који гмижу по земљи.
Дрхтећи ће изаћи из својих јазбина,
    у страху се окренути теби, ГОСПОДЕ, наш Боже,
    и бојати те се.
18 Ко је Бог као ти, који прашта грех
    и прелази преко преступа Остатка свога поседа?
Ти не истрајаваш вечно у своме гневу,
    него ти је мило да покажеш љубав.
19 Опет ћеш нам се смиловати:
    згазићеш наша злодела
    и све наше грехе бацити у дубине мора.
20 Јакову ћеш дати истину,
    Аврааму љубав,
као што си уз заклетву обећао нашим праоцима
    у давним данима.

Footnotes

  1. 7,4 дан од ког су страховали Дословно: дан твојих стражара.
  2. 7,12 Еуфрата Дословно: реке.