Add parallel Print Page Options

Пропаст због идолопоклонства

44 Реч која је Јеремији дошла за све Јудејце који су живели у Египту, који су живели у Мигдолу и Тафнесу, у Нофу и у Патросу: „Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ’Видели сте зло које сам донео на Јерусалим и на све јудејске градове. Ено их, и данас су у рушевинама, а у њима нико не живи. И то због њихове злобе коју су починили да би ме разгневили када су ишли да ка̂де, служећи другим боговима, а које нису знали ни они, ни ви, ни ваши преци. А ја сам вам упорно слао све моје слуге, пророке, слао и говорио: молим вас, не радите ту одвратност коју мрзим! Али нису послушали, нису пригнули своје ухо да се врате од своје злобе и не ка̂де другим боговима. Зато се излио мој гнев и јарост моја, распалише се на јудејске градове и улице Јерусалима. Постали су пуста рушевина све до дана данашњега.’

Зато овако каже Господ, Бог над војскама, Бог Израиљев: ’Зашто себи зло велико наносите – сатирете људе, жене, децу и дојенчад из Јуде – и себи остатак не остављате? Јер ме гневите делима својих руку, кад кадите другим боговима у Египту, где сте дошли да живите; сатирете себе тако да сте постали проклетство и ругло међу свим народима на земљи. Зар сте заборавили злодела својих предака, злодела Јудиних царева и злодела свих њихових жена, али и своја злодела и злодела ваших жена која су почињена у Јуди и по улицама Јерусалима? 10 Нисте се понизили до дана данашњег, нисте се бојали и нисте живели по мом Закону и по мојим одредбама које сам ставио пред вас и пред ваше претке.’

11 Зато овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: ’Ево, окренућу лице према вама на пропаст и сатрћу све Јудејце. 12 Одвешћу сав Јудин остатак, оне што су се окренули ка Египту, да тамо живе. Али скончаће свако у Египту од мача и глади, скончаће од најмањег до највећег од мача и глади. Умреће и биће клетва и ужас, проклетство и ругло. 13 Казнићу оне што живе у Египту као што сам казнио Јерусалим мачем, глађу и помором. 14 И неће бити бегунца и преживелог од остатка Јудејаца који су отишли да живе тамо, у Египат, да би се вратили у Јудину земљу. Иако им душа жуди да се врати, да тамо живе, неће се тамо вратити осим оних који побегну.’“

15 На то су Јеремији одговорили сви мушкарци који су знали да им жене ка̂де другим боговима, све жене које су тамо стајале у великом мноштву и сав народ који је живео у Патросу, у Египту: 16 „Нећемо да слушамо реч коју си нам објавио у име Господње! 17 Штавише, чинићемо све што смо обећали. Кадићемо царици небеској, изливаћемо јој жртве изливнице као што смо чинили и ми, наши преци, наши цареви и наши главари у градовима Јуде и по улицама Јерусалима. И имали смо да једемо, напредовали смо и нисмо видели зла. 18 Јер откако смо престали да кадимо царици небеској и да јој изливамо жртве изливнице, свега нам је понестало, а од мача и глади пропадамо.“

19 А жене су додале: „Када смо кадиле царици небеској, када смо јој изливале жртве изливнице, када смо јој спремале колаче према њеном лику и изливале јој жртве изливнице, зар смо то радиле без одобрења наших мужева?“

20 Јеремија је рекао свем народу, мушкарцима и женама, свем народу који му је тако узвратио: 21 „Зар се Господ није сетио, зар му није на ум пало то што сте кадили тамјаном у градовима Јуде и по улицама Јерусалима ви, ваши преци, ваши цареви, ваши главари и народ земље? 22 Али Господ није могао да истрпи злобу вашу, дела и гадости које сте урадили. Зато вам се земља претворила у рушевину, пустош и проклетство у којој до данас нико не живи. 23 Зато што сте кадили, грешили сте Господу. Нисте слушали Господњи глас, његов Закон и његове одредбе. Нисте живели по његовим сведочанствима и зато вас је снашла ова невоља, каква је данас.“

24 Онда је Јеремија рекао свем народу и свим женама: „Чујте реч Господњу, сви Јудејци и ви који сте у Египту! 25 Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ’Ви и ваше жене сте сами својим устима рекли и својим рукама испунили завет: штавише, чинићемо све шта смо обећали. Кадићемо царици небеској, изливаћемо јој жртве изливнице.

Стварно испуните своје завете и урадите по својим заветима! 26 Зато чујте Господњу реч, сви Јудејци који живите у Египту: ево, заклињем се именом својим великим – каже Господ – неће више моје име бити зазвано устима било којег човека Јудејца у Египту, који говори: живота ми Господа Бога. 27 Ево, бдећу над њима због зла а не због добра, па ће пропасти сваки Јудејац који је у Египту од мача и глади, све док не нестану. 28 Мало ће бити оних који избегну мач и врате се из Египта у Јудину земљу. И знаће сав остатак Јудин, који су отишли да живе тамо у Египту, чија ће се реч остварити – моја или њихова.

29 А ово је знак за вас – говори Господ – кад вас казним на овом месту. Тако ћете сигурно знати да ће се над вама остварити моја обећања о злу.’ 30 Овако каже Господ: ’Ево, даћу фараона Хофру, цара Египта, у руке његових непријатеља и у руке оних који му раде о глави. Тако сам дао и Седекију, цара Јуде, у руке његовог непријатеља Навуходоносора, цара Вавилона, који му је радио о глави.’“

Казна због идолопоклонства

44 Реч која је дошла Јеремији за све Јудеје који су живели у Доњем Египту – у Мигдолу, Тахпанхесу и Мемфису[a] – и Горњем Египту: »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Видели сте велику несрећу коју сам довео на Јерусалим и све јудејске градове. Данас они леже опустели и разорени због зла које су починили. Изазвали су ме на гнев палећи кâд и клањајући се другим боговима, које ни ви ни ваши праоци нисте познавали. Непрестано сам вам слао своје слуге пророке, који су вам говорили: ‚Не чините ову гнусобу, коју мрзим!‘ Али они нису хтели да послушају ни да обрате пажњу и нису се одвратили од своје опакости ни престали да пале кâд другим боговима. Зато се излио мој љути гнев и разгорео се по градовима Јуде и улицама Јерусалима, па од њих учинио пустош и рушевине, као што су и данас.

»Стога овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Зашто на себе навлачите толику несрећу истребљујући из Јуде мушкарце и жене, децу и одојчад, да вас не остане ни мало[b]? Зашто ме изазивате на гнев својим делима, палећи кâд другим боговима у Египту, у који сте дошли да живите? Уништићете се, па ће вас псовати и вређати међу свим народима на земљи. Зар сте заборавили зло које су чинили ваши праоци и јудејски цареви и царице и зло које сте чинили ви и ваше жене у Јуди и на улицама Јерусалима? 10 Они се ни до дана данашњег нису понизили ни уплашили, нити су се држали мога Закона и уредби које сам дао вама и вашим праоцима.

11 »Стога овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Чврсто сам одлучио да на вас доведем несрећу и да затрем сву Јуду. 12 Преостали народ[c] Јуде, који је одлучио да оде у Египат и тамо се настани, сви ће страдати у Египту – пашће од мача или умрети од глади. Од најмањег до највећег, сви ће умрети од мача или глади. Људи ће их проклињати и згражавати се над њима, псовати их и вређати. 13 Казнићу оне који живе у Египту мачем, глађу и помором као што сам казнио Јерусалим. 14 Нико од преосталог народа[d] Јуде који је отишао да живи у Египту неће умаћи, ни остати жив, ни вратити се у Јуду, у коју чезне да се врати и у њој живи – нико се неће вратити осим неколико избеглица.«

15 Тада сви мушкарци који су знали да њихове жене пале кâд другим боговима, све жене које су биле присутне – велико мноштво њих – и сав народ који је живео у Доњем и Горњем Египту рекоше Јеремији: 16 »Нећемо да се покоримо томе што си нам рекао у име ГОСПОДА, 17 него ћемо учинити све онако како смо сами рекли: палићемо кâд Царици неба и изливати јој жртве леванице као што смо чинили у градовима Јуде и на улицама Јерусалима ми и наши праоци, наши цареви и поглавари. У то време смо имали хране у изобиљу, било нам је добро и никакво зло нас није сналазило. 18 Али, откад смо престали да палимо кâд Царици неба и да јој изливамо жртве леванице, немамо ништа и страдамо од мача и глади.«

19 А жене рекоше: »Када смо палиле кâд Царици неба и изливале јој жртве леванице, наши мужеви су знали да правимо колаче по њеном лику и да јој изливамо леванице.«

20 Тада Јеремија рече свему народу – и мушкарцима и женама – свима који су му тако одговорили: 21 »Зар мислите да се ГОСПОД не сећа и да му није у мислима кâд који сте ви и ваши праоци, ваши цареви и ваши службеници и народ земље палили у градовима Јуде и на улицама Јерусалима? 22 Када ГОСПОД више није хтео да трпи ваша зла дела и гнусобе које сте чинили, ваша земља је постала предмет згражавања и псовања и голетна пустош без житеља, као што је и данас. 23 Зато што сте палили кâд и грешили против ГОСПОДА и зато што га нисте слушали ни држали се његовог Закона, уредби и прописа снашла вас је ова садашња несрећа.«

24 Потом Јеремија рече свему народу, посебно женама: »Чуј реч ГОСПОДЊУ, сав јудејски народе у Египту. 25 Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Ви и ваше жене показали сте својим делима оно што сте обећали када сте рекли: »Сигурно ћемо извршити оно што смо се заветовали да учинимо: да палимо кâд и изливамо жртве леванице Царици неба.«‘

»Само напред! Држите се својих обећања и извршавајте своје завете! 26 Али чујте реч ГОСПОДЊУ, сви ви Јудеји који живите у Египту: ‚Ево заклињем се својим великим Именом‘, каже ГОСПОД, ‚да ниједан Јудејин у целом Египту неће више никад призвати моје Име ни заклети се: »Тако ми Господа ГОСПОДА живога.« 27 Јер, ја бдим над њима на зло, а не на добро. Јудеји у Египту страдаваће од мача и глади све док сви не буду затрти. 28 Мало ће бити оних који ће умаћи мачу и вратити се из Египта у Јуду. Тада ће сав преостали народ који је дошао да живи у Египту знати чије обећање вреди – моје или њихово.

29 »‚Ово ће вам бити знак да ћу вас казнити на овом месту‘, говори ГОСПОД, ‚па ћете знати да се испуњавају моје претње да ћу вам нанети зло.‘ 30 Овако каже ГОСПОД: ‚Ево, предаћу фараона Хофру, цара Египта, у руке његовим непријатељима који хоће да му одузму живот, баш као што сам јудејског цара Цидкију предао у руке вавилонском цару Навуходоносору, непријатељу који је хтео да му одузме живот.‘«

Footnotes

  1. 44,1 Мемфису Дословно: Нофу.
  2. 44,7 да вас не остане ни мало Дословно: да не остане остатак.
  3. 44,12 Преостали народ Дословно: остатак; исто и у 28. стиху.
  4. 44,14 преосталог народа Дословно: остатка.

Disaster Because of Idolatry

44 This word came to Jeremiah concerning all the Jews living in Lower Egypt(A)—in Migdol,(B) Tahpanhes(C) and Memphis(D)—and in Upper Egypt:(E) “This is what the Lord Almighty, the God of Israel, says: You saw the great disaster(F) I brought on Jerusalem and on all the towns of Judah.(G) Today they lie deserted and in ruins(H) because of the evil(I) they have done. They aroused my anger(J) by burning incense(K) to and worshiping other gods(L) that neither they nor you nor your ancestors(M) ever knew. Again and again(N) I sent my servants the prophets,(O) who said, ‘Do not do this detestable(P) thing that I hate!’ But they did not listen or pay attention;(Q) they did not turn from their wickedness(R) or stop burning incense(S) to other gods.(T) Therefore, my fierce anger was poured out;(U) it raged against the towns of Judah and the streets of Jerusalem and made them the desolate ruins(V) they are today.

“Now this is what the Lord God Almighty, the God of Israel, says: Why bring such great disaster(W) on yourselves by cutting off from Judah the men and women,(X) the children and infants, and so leave yourselves without a remnant?(Y) Why arouse my anger with what your hands have made,(Z) burning incense(AA) to other gods in Egypt,(AB) where you have come to live?(AC) You will destroy yourselves and make yourselves a curse[a] and an object of reproach(AD) among all the nations on earth. Have you forgotten the wickedness committed by your ancestors(AE) and by the kings(AF) and queens(AG) of Judah and the wickedness committed by you and your wives(AH) in the land of Judah and the streets of Jerusalem?(AI) 10 To this day they have not humbled(AJ) themselves or shown reverence,(AK) nor have they followed my law(AL) and the decrees(AM) I set before you and your ancestors.(AN)

11 “Therefore this is what the Lord Almighty,(AO) the God of Israel, says: I am determined to bring disaster(AP) on you and to destroy all Judah. 12 I will take away the remnant(AQ) of Judah who were determined to go to Egypt to settle there. They will all perish in Egypt; they will fall by the sword or die from famine. From the least to the greatest,(AR) they will die by sword or famine.(AS) They will become a curse and an object of horror, a curse and an object of reproach.(AT) 13 I will punish(AU) those who live in Egypt with the sword,(AV) famine and plague,(AW) as I punished Jerusalem. 14 None of the remnant of Judah who have gone to live in Egypt will escape or survive to return to the land of Judah, to which they long to return and live; none will return except a few fugitives.”(AX)

15 Then all the men who knew that their wives(AY) were burning incense(AZ) to other gods, along with all the women(BA) who were present—a large assembly—and all the people living in Lower and Upper Egypt,(BB) said to Jeremiah, 16 “We will not listen(BC) to the message you have spoken to us in the name of the Lord!(BD) 17 We will certainly do everything we said we would:(BE) We will burn incense(BF) to the Queen of Heaven(BG) and will pour out drink offerings to her just as we and our ancestors, our kings and our officials(BH) did in the towns of Judah and in the streets of Jerusalem.(BI) At that time we had plenty of food(BJ) and were well off and suffered no harm.(BK) 18 But ever since we stopped burning incense to the Queen of Heaven and pouring out drink offerings(BL) to her, we have had nothing and have been perishing by sword and famine.(BM)

19 The women added, “When we burned incense(BN) to the Queen of Heaven(BO) and poured out drink offerings to her, did not our husbands(BP) know that we were making cakes(BQ) impressed with her image(BR) and pouring out drink offerings to her?”

20 Then Jeremiah said to all the people, both men and women, who were answering him, 21 “Did not the Lord remember(BS) and call to mind the incense(BT) burned in the towns of Judah and the streets of Jerusalem(BU) by you and your ancestors,(BV) your kings and your officials and the people of the land?(BW) 22 When the Lord could no longer endure(BX) your wicked actions and the detestable things you did, your land became a curse(BY) and a desolate waste(BZ) without inhabitants, as it is today.(CA) 23 Because you have burned incense and have sinned against the Lord and have not obeyed him or followed(CB) his law or his decrees(CC) or his stipulations, this disaster(CD) has come upon you, as you now see.”(CE)

24 Then Jeremiah said to all the people, including the women,(CF) “Hear the word of the Lord, all you people of Judah in Egypt.(CG) 25 This is what the Lord Almighty, the God of Israel, says: You and your wives(CH) have done what you said you would do when you promised, ‘We will certainly carry out the vows we made to burn incense and pour out drink offerings to the Queen of Heaven.’(CI)

“Go ahead then, do what you promised! Keep your vows!(CJ) 26 But hear the word of the Lord, all you Jews living in Egypt:(CK) ‘I swear(CL) by my great name,’ says the Lord, ‘that no one from Judah living anywhere in Egypt will ever again invoke my name or swear, “As surely as the Sovereign(CM) Lord lives.”(CN) 27 For I am watching(CO) over them for harm,(CP) not for good; the Jews in Egypt will perish(CQ) by sword and famine(CR) until they are all destroyed.(CS) 28 Those who escape the sword(CT) and return to the land of Judah from Egypt will be very few.(CU) Then the whole remnant(CV) of Judah who came to live in Egypt will know whose word will stand(CW)—mine or theirs.(CX)

29 “‘This will be the sign(CY) to you that I will punish(CZ) you in this place,’ declares the Lord, ‘so that you will know that my threats of harm against you will surely stand.’(DA) 30 This is what the Lord says: ‘I am going to deliver Pharaoh(DB) Hophra king of Egypt into the hands of his enemies who want to kill him, just as I gave Zedekiah(DC) king of Judah into the hands of Nebuchadnezzar king of Babylon, the enemy who wanted to kill him.’”(DD)

Footnotes

  1. Jeremiah 44:8 That is, your name will be used in cursing (see 29:22); or, others will see that you are cursed; also in verse 12; similarly in verse 22.