Add parallel Print Page Options

15 Господ ми је рекао: „Ако би Мојсије и Самуило стали пред мене не би се моја душа приклонила овом народу. Отерај их од мене! Нека иду. А ако ти кажу: ’А где да идемо?’, ти им одговори: ’Овако каже Господ:

У смрт, ко је за смрт;
под мач, ко је за мач;
у глад, ко је за глад;
у изгнанство, ко је за изгнанство.’

Навалићу на њих четири ствари – говори Господ – мач што убија, псе што тргају, птице небеске и звери земаљске што прождиру и тамане. Учинићу их призором грозоте за сва царства света због Јудиног цара Манасије, сина Језекијиног, због оног што је урадио у Јерусалиму.

О, Јерусалиме, ко ће да ти се смилује?!
    Ко ће да те пожали
    и ко да ти сврати и упита те за здравље?
Ти си мене напустио – говори Господ –
    устукнуо си,
а ја ћу замахнути руком на тебе
    и разорићу те.
    Уморило ме је да ти попуштам.
Развејаћу их вилама на вратима земље.
    Побићу децу мом народу,
сатрћу их јер се не кају
    због својих путева.
Више него морског песка
    биће преда мном удовица,
мајки младића против којих ћу довести
    затирача усред дана.
Учинићу да се изненада на њих
    стровале мука и ужас.
Клонула је она што је седморо родила,
    дах је испустила,
сунце јој је зашло још за дана.
    Посрамљена је, зацрвенела се,
а њихов остатак ћу дати мачу њихових непријатеља
    – говори Господ.“
10 Куку мајко, што си ме родила!
    Човек сам неслоге,
    човек око ког се гложи цела земља!
Нит’ сам позајмљивао, нит’ су ми позајмљивали,
    а сваки ме проклиње.

11 Господ одговори:

„Ослободићу те заиста за твоје добро.
    Заиста ћу дати да те непријатељ моли
    у време погрома и у време невоље.
12 Сломи ли ко гвожђе,
    гвожђе са севера и бронзу[a]?

13 Твоја добра и имања твоја
    дајем као плен, у бесцење,
за све твоје грехе
    по свим твојим границама.
14 Предаћу те непријатељима твојим
    у земљи коју не знаш,
да им служиш;
    јер мој гнев је ватру запалио
    и против тебе она букти.“

15 О, Господе, ти знаш, ти ме се сети.
    Сети ме се и освети се за мене онима што ме киње.
Не дај да ме збрише спорост твога гнева.
    Ти знаш да за тебе трпим ругло.
16 Твоје речи су се нашле и ја сам их појео!
    Твоје речи су постале радост и весеље моме срцу!
Јер, твоје је име призвано на мене,
    о, Господе, Боже над војскама!
17 Ја не седим у друштву весељака
    и не веселим се.
Седим са̂м, баш због руке твоје,
    јер си ме јарошћу преплавио.
18 Зашто моме болу нема краја?
    Зашто мојој рани нема лека, што одбија да буде излечена?
А ти си ми стварно као поток непостојан,
    вода што пресуши.

19 И зато овако каже Господ:

„Ако се вратиш, излечићу те
    и преда мном ћеш стајати.
И ако раздвојиш вредно од безвредног
    бићеш као моја уста.
И они ће се окретати теби
    али ти не смеш да се окрећеш к њима.
20 Направићу од тебе
    утврђени бронзани зид за народ овај.
Бориће се против тебе,
    али те неће надвладати.
Јер ја сам с тобом
    да те спасем и избављам
        – говори Господ.
21 Избавићу те из руку зликоваца!
    Из шака свирепих откупићу те!“

Footnotes

  1. 15,12 Или: мјед, најчешће легура бакра и цинка.

15 Тада ми ГОСПОД рече: »Када би и Мојсије и Самуило стали пред мене, не бих у срцу ништа осетио за овај народ. Терај ми их с очију! Нека иду! А ако те упитају, ‚Куда да идемо?‘ кажи им: ‚Овако каже ГОСПОД:

»‚Ко је за помор, у помор,
    ко је за мач, под мач,
ко је за глад, у глад,
    ко је за ропство, у ропство.‘

»Послаћу четири врсте затирача на њих«, говори ГОСПОД. »Мач да убија, псе да развлаче, птице и звери да прождиру и затиру. Учинићу их огавнима свим царствима на земљи због онога што је Манасија син Езекијин, цар Јуде, учинио у Јерусалиму.

»Ко ће се сажалити на тебе, Јерусалиме?
    Ко ће те ожалити?
    Ко ће свратити да те упита како си?
Одбацио си ме«,
    говори ГОСПОД,
    »леђа ми окрећеш.
Зато сам на тебе дигао руку и затро те.
    Дојадило ми да ти стално праштам.
Развејао сам их вејачом
    на капијама ове земље.
Уцвелио сам, затро сам свој народ,
    јер се не враћају са својих путева.
Учинио сам да им удовицâ
    буде више од морског песка.
У подне сам довео затирача
    на мајке њихових младића.
Изненада сам на њих пустио
    тескобу и ужас.
Мајка седморо деце малаксала,
    испустила душу.
Сунце јој зашло још за дана,
    осрамоћена је била и понижена.
А оне што су преостали,
    предао сам мачу
пред непријатељима«,
    говори ГОСПОД.

10 Тешко мени, мајко моја,
    што си ме родила,
човека који се са целом земљом
    свађа и препире!
Нити коме позајмих,
    нити од кога узајмих,
    а ипак ме сви проклињу.

11 ГОСПОД каже:
    »Уистину ћу те избавити ради добра,
уистину ћу учинити да те непријатељи моле
    у време несреће и у време невоље.
12 Може ли човек да скрши гвожђе,
    гвожђе са севера, или бронзу?
13 Твоје богатство и блага
    даћу да се опљачкају, без накнаде,
    због свих твојих греха по свој твојој земљи.
14 Учинићу да одеш са својим непријатељима
    у земљу коју не знаш,
јер мој гнев ће распалити огањ
    који ће горети против тебе.«

15 ГОСПОДЕ, ти знаш.
    Сети ме се и старај се о мени,
    освети ме на мојим прогонитељима.
Ти си стрпљив, не одводи ме,
    сети се да ради тебе трпим увреде.
16 Када су ми твоје речи долазиле,
    јео сам их,
твоје речи су ми биле радост
    и весеље срцу,
јер ја твоје Име носим,
    ГОСПОДЕ, Боже над војскама.
17 Никада у друштву раскалашних нисам седео,
    никада се веселио.
Сâм сам седео, јер је твоја рука била на мени
    и јер си ме испунио гневом.
18 Што мом болу нема краја
    и што ми је рана болна и неисцељива?
Зар ћеш ми бити као поток несталан,
    као извор који пресушује?

19 Стога овако каже ГОСПОД: »Ако ми се вратиш,
    вратићу и ја тебе да ми служиш.
Будеш ли одвојио драгоцено од безвредног,
    бићеш моја уста.
Нека се народ окрене теби,
    али ти њима немој.
20 Учинићу од тебе бедем овом народу,
    бедем утврђен и од бронзе.
Они ће се борити против тебе,
    али те неће надјачати,
јер ја сам с тобом
    да те избавим и спасем«,
    говори ГОСПОД.
21 »Избавићу те из руку опаких
    и откупити те из руку окрутних.«