Исаија 6
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Исаијино послање
6 Оне године када је умро цар Озија, видех Господа како седи на престолу, високом и узвишеном, а скутови његовог огртача испуњавају Храм. 2 Над њим су стајали серафими, од којих је сваки имао шест крила: два крила да заклони лице, два да заклони ноге и два да њима лети. 3 Они су довикивали један другом:
»Свет, свет, свет је ГОСПОД над војскама!
Сва земља је пуна његове Славе!«
4 Од гласа оних који су довикивали тресли су се довраци и прагови, а Храм се испунио димом.
5 Ја рекох: »Тешко мени, пропадох! Јер, човек сам нечистих усана и живим међу народом нечистих усана, а моје очи видеше Цара, ГОСПОДА над војскама.«
6 Тада до мене долете један од серафима. У руци му је била жеравица коју је машицама узео са жртвеника. 7 Он ми њоме дотаче уста и рече: »Ево, ово ти је дотакло усне; твоја кривица је уклоњена и грех опроштен.«
8 Тада чух глас Господњи како говори: »Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?«
А ја рекох: »Ево мене! Мене пошаљи!«
9 Он рече: »Иди и реци овом народу:
‚Слушали и слушали, али не разумели;
гледали и гледали, али не видели.‘
10 Отврдни срце овом народу;
отупи им уши и затвори им очи.
Иначе би очима видели,
ушима чули, срцем разумели
и обратили се и излечили.«
11 Ја рекох: »Докле, Господе?«
А он одговори:
»Док градови не буду рушевине
и без житеља;
док куће не буду без игде икога
и њиве пропале и опустошене;
12 док ГОСПОД људе не протера далеко
и земља сасвим не опусти.
13 Ако их и десетина остане,
и они ће бити затрвени.
Али, као смрдљика или храст
када се посеку до пања,
њихов пањ биће света семенка.«
Исаија 6
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Исаијино послање
6 Оне године када је умро цар Озија, видех Господа како седи на престолу, високом и узвишеном, а скутови његовог огртача испуњавају Храм. 2 Над њим су стајали серафими, од којих је сваки имао шест крила: два крила да заклони лице, два да заклони ноге и два да њима лети. 3 Они су довикивали један другом:
»Свет, свет, свет је ГОСПОД над војскама!
Сва земља је пуна његове Славе!«
4 Од гласа оних који су довикивали тресли су се довраци и прагови, а Храм се испунио димом.
5 Ја рекох: »Тешко мени, пропадох! Јер, човек сам нечистих усана и живим међу народом нечистих усана, а моје очи видеше Цара, ГОСПОДА над војскама.«
6 Тада до мене долете један од серафима. У руци му је била жеравица коју је машицама узео са жртвеника. 7 Он ми њоме дотаче уста и рече: »Ево, ово ти је дотакло усне; твоја кривица је уклоњена и грех опроштен.«
8 Тада чух глас Господњи како говори: »Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?«
А ја рекох: »Ево мене! Мене пошаљи!«
9 Он рече: »Иди и реци овом народу:
‚Слушали и слушали, али не разумели;
гледали и гледали, али не видели.‘
10 Отврдни срце овом народу;
отупи им уши и затвори им очи.
Иначе би очима видели,
ушима чули, срцем разумели
и обратили се и излечили.«
11 Ја рекох: »Докле, Господе?«
А он одговори:
»Док градови не буду рушевине
и без житеља;
док куће не буду без игде икога
и њиве пропале и опустошене;
12 док ГОСПОД људе не протера далеко
и земља сасвим не опусти.
13 Ако их и десетина остане,
и они ће бити затрвени.
Али, као смрдљика или храст
када се посеку до пања,
њихов пањ биће света семенка.«
Copyright © 2003 by Bible League International