Исаија 49
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Слуга ГОСПОДЊИ
49 Слушајте ме, острва,
чујте ово, далеки народи:
Из мајчине утробе ГОСПОД ме позвао,
док сам још био у њој, име ми је помињао.
2 Уста ми је направио као оштар мач,
у сенци своје руке ме сакрио;
учинио ме углачаном стрелом
и сакрио у свом тоболцу.
3 Рекао ми је: »Ти си мој слуга, Израеле,
на ком ћу показати своју Славу.«
4 Али ја рекох: »Узалуд сам се трудио,
снагу низашта, улудо истрошио.
Ипак, код ГОСПОДА је оно што ми припада
и код мога Бога је моја награда.«
5 А сада каже ГОСПОД –
он који ме је у мајчиној утроби обликовао
да му будем слуга,
да му вратим Јакова,
да му саберем Израела
јер сам стекао част пред ГОСПОДОМ
и мој Бог ми је снага –
6 он каже: »Премало је за тебе
да ми будеш само слуга
који ће Јаковљева племена довести назад
и вратити преживеле Израелове:
Учинићу те светлошћу за незнабошце,
да моје спасење пронесеш до крајева земље.«
7 Овако каже ГОСПОД, Откупитељ и Светац Израелов,
ономе кога народ презире и гнуша га се,
слузи владарâ:
»Видеће те цареви, и устати,
и поглавари, и поклонити се
због ГОСПОДА, који је веран,
Свеца Израеловог, који те изабрао.«
Најава обнове Израела
8 Овако каже ГОСПОД:
»У часу повољном услишићу те
и помоћи ти на дан спасења.
Чуваћу те и поставити те
да будеш Савез народу,
да обновиш земљу
и поново доделиш опустошена наследства,
9 да сужњима кажеш: ‚Изађите‘
и онима у тами: ‚Покажите се.‘«
Они ће пáсти дуж путева
и налазити пашу на свим голетима.
10 Неће их морити ни глад ни жеђ,
нити ће им наудити пустињска жега и сунце.
Водиће их Онај који им се смиловао,
проводити их крај изворâ водâ.
11 Све своје планине претворићу у путеве
и моји друмови ће се повисити.
12 Ево, доћи ће издалека –
неки са севера, неки са запада,
неки из земље Асуан.
13 Кличите, небеса! Радуј се, земљо!
Запевајте, планине!
Јер, ГОСПОД теши свој народ
и смиловаће се својим напаћенима.
14 Али Сион рече: »ГОСПОД ме оставио,
Господ ме заборавио.«
15 »Може ли жена да заборави своје одојче,
да се не сажали на дете које је родила?
Па кад би и заборавила,
ја тебе нећу заборавити.
16 Ево, у своје дланове сам те урезао,
твоје зидине стално су ми пред очима.
17 Синови ти се журно враћају,
а одлазе они који су те пустошили.
18 Дигни поглед и погледај уоколо:
сви се окупљају и долазе к теби.
Тако ми живота«, говори ГОСПОД,
»све ћеш их на себи носити као накит;
ставити их на себе као невеста.
19 Иако си разорена и опустошена
и твоја земља огољена,
сада ћеш бити претесна за своје житеље,
а они који су те прождирали биће далеко.
20 Деца која су се родила након оне коју си изгубила
једног дана ће на твоје уши рећи:
‚Ово место нам је претесно;
направи нам места, да имамо где да живимо.‘
21 Тада ћеш помислити:
‚Ко ми је родио све ове?
Изгубила сам децу и била јалова,
изгнана и одбачена –
ко је ове одгајио?
Била сам остала потпуно сама –
одакле сад дођоше ови?‘«
22 Овако каже Господ ГОСПОД:
»Ево, даћу руком знак незнабошцима,
подићи своју заставу народима,
и они ће ти у наручју донети твоје синове,
а твоје кћери носити на раменима.
23 Цареви ће ти бити старатељи,
а њихове царице дојкиње.
Клањаће ти се лицем до земље
и лизати ти прашину с ногу.
Тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.
Они који се уздају у мене,
неће се разочарати.«
24 Може ли се плен отети од ратника?
Или, могу ли се сужњи избавити од окрутнога?
25 Али овако каже ГОСПОД:
»Да, сужњи ће бити отети од ратника
и плен повраћен од окрутнога.
Ја ћу се борити против оних
који се боре против тебе,
и спашћу ти децу.
26 Натераћу твоје тлачитеље да једу своје месо;
својом крвљу ће се опити као вином.
Тада ће сви људи знати
да сам ја, ГОСПОД, твој Спаситељ,
твој Откупитељ, Силни Јаковљев.«
Исаија 49
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Слуга ГОСПОДЊИ
49 Слушајте ме, острва,
чујте ово, далеки народи:
Из мајчине утробе ГОСПОД ме позвао,
док сам још био у њој, име ми је помињао.
2 Уста ми је направио као оштар мач,
у сенци своје руке ме сакрио;
учинио ме углачаном стрелом
и сакрио у свом тоболцу.
3 Рекао ми је: »Ти си мој слуга, Израеле,
на ком ћу показати своју Славу.«
4 Али ја рекох: »Узалуд сам се трудио,
снагу низашта, улудо истрошио.
Ипак, код ГОСПОДА је оно што ми припада
и код мога Бога је моја награда.«
5 А сада каже ГОСПОД –
он који ме је у мајчиној утроби обликовао
да му будем слуга,
да му вратим Јакова,
да му саберем Израела
јер сам стекао част пред ГОСПОДОМ
и мој Бог ми је снага –
6 он каже: »Премало је за тебе
да ми будеш само слуга
који ће Јаковљева племена довести назад
и вратити преживеле Израелове:
Учинићу те светлошћу за незнабошце,
да моје спасење пронесеш до крајева земље.«
7 Овако каже ГОСПОД, Откупитељ и Светац Израелов,
ономе кога народ презире и гнуша га се,
слузи владарâ:
»Видеће те цареви, и устати,
и поглавари, и поклонити се
због ГОСПОДА, који је веран,
Свеца Израеловог, који те изабрао.«
Најава обнове Израела
8 Овако каже ГОСПОД:
»У часу повољном услишићу те
и помоћи ти на дан спасења.
Чуваћу те и поставити те
да будеш Савез народу,
да обновиш земљу
и поново доделиш опустошена наследства,
9 да сужњима кажеш: ‚Изађите‘
и онима у тами: ‚Покажите се.‘«
Они ће пáсти дуж путева
и налазити пашу на свим голетима.
10 Неће их морити ни глад ни жеђ,
нити ће им наудити пустињска жега и сунце.
Водиће их Онај који им се смиловао,
проводити их крај изворâ водâ.
11 Све своје планине претворићу у путеве
и моји друмови ће се повисити.
12 Ево, доћи ће издалека –
неки са севера, неки са запада,
неки из земље Асуан.
13 Кличите, небеса! Радуј се, земљо!
Запевајте, планине!
Јер, ГОСПОД теши свој народ
и смиловаће се својим напаћенима.
14 Али Сион рече: »ГОСПОД ме оставио,
Господ ме заборавио.«
15 »Може ли жена да заборави своје одојче,
да се не сажали на дете које је родила?
Па кад би и заборавила,
ја тебе нећу заборавити.
16 Ево, у своје дланове сам те урезао,
твоје зидине стално су ми пред очима.
17 Синови ти се журно враћају,
а одлазе они који су те пустошили.
18 Дигни поглед и погледај уоколо:
сви се окупљају и долазе к теби.
Тако ми живота«, говори ГОСПОД,
»све ћеш их на себи носити као накит;
ставити их на себе као невеста.
19 Иако си разорена и опустошена
и твоја земља огољена,
сада ћеш бити претесна за своје житеље,
а они који су те прождирали биће далеко.
20 Деца која су се родила након оне коју си изгубила
једног дана ће на твоје уши рећи:
‚Ово место нам је претесно;
направи нам места, да имамо где да живимо.‘
21 Тада ћеш помислити:
‚Ко ми је родио све ове?
Изгубила сам децу и била јалова,
изгнана и одбачена –
ко је ове одгајио?
Била сам остала потпуно сама –
одакле сад дођоше ови?‘«
22 Овако каже Господ ГОСПОД:
»Ево, даћу руком знак незнабошцима,
подићи своју заставу народима,
и они ће ти у наручју донети твоје синове,
а твоје кћери носити на раменима.
23 Цареви ће ти бити старатељи,
а њихове царице дојкиње.
Клањаће ти се лицем до земље
и лизати ти прашину с ногу.
Тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.
Они који се уздају у мене,
неће се разочарати.«
24 Може ли се плен отети од ратника?
Или, могу ли се сужњи избавити од окрутнога?
25 Али овако каже ГОСПОД:
»Да, сужњи ће бити отети од ратника
и плен повраћен од окрутнога.
Ја ћу се борити против оних
који се боре против тебе,
и спашћу ти децу.
26 Натераћу твоје тлачитеље да једу своје месо;
својом крвљу ће се опити као вином.
Тада ће сви људи знати
да сам ја, ГОСПОД, твој Спаситељ,
твој Откупитељ, Силни Јаковљев.«
Copyright © 2003 by Bible League International