Add parallel Print Page Options

Невоља и избављење

33 Тешко теби, уништитељу,
    теби, који ниси уништен!
Тешко теби, издајниче,
    теби кога нису издали!
Када престанеш да уништаваш,
    ти ћеш бити уништен.
Када престанеш да издајеш,
    тебе ће издати.

Милостив нам буди, ГОСПОДЕ!
    Тебе ишчекујемо!
Буди нам снага сваког јутра,
    наше спасење у време невоље.
Народи побегну када загрмиш,
    народности се распрше када устанеш.
Плен се скупља као што скакавац жање,
    као јато скакаваца на њега се бацају.
ГОСПОД је узвишен, јер пребива на висини,
    Сион ће испунити правдом и праведношћу.
Биће он чврст темељ у твојим временима,
    богата ризница мудрости, знања и спасења.
    Страх од ГОСПОДА благо је од њега.

Ево, њихови јунаци кукају на улицама,
    весници мира горко плачу.
Опустеше друмови,
    нема путника на путевима.
Савезништва се раскидају,
    сведоци презиру,
    нико се не поштује.
Земља тугује и копни,
    Либан је постиђен и вене.
Шарон је као пустиња,
    у Башану и Кармелу лишће опада.
10 »Сада ћу устати«, каже ГОСПОД.
    »Сада ћу се уздићи,
    сада се узвисити.«
11 Плеву зачињете, стрњику рађате!
    Ваш дах је огањ који ће вас прождрети.
12 Народи ће горети као кречни камен,
    запалити се као посечено трње.

13 »Чујте шта сам учинио,
    ви који сте далеко и ви који сте близу;
    спознајте моју снагу.«
14 Грешници на Сиону су престрављени,
    безбожнике хвата дрхтавица.
»Ко ће од нас опстати крај ватре која прождире?
    Ко ће од нас опстати крај вечног огња?«
15 Онај ко живи праведно
    и говори оно што је право,
ко одбија изнуђен добитак,
    ко не пружа руку да прими мито,
ко запушава уши да не слуша о крвопролићу
    и затвара очи да не гледа зло –
16 тај ће живети на висовима,
    тврђава на литици биће му уточиште,
имаће довољно хлеба
    и воде му неће понестати.
17 Очи ће ти гледати цара у његовој лепоти
    и посматрати земљу која се простире далеко.
18 Размишљаћеш о протеклом ужасу:
    »Где је сада онај који је бројао?
Где је онај који је вагао?
    Где је онај који је пребројавао куле?«
19 Више нећеш видети те бахате људе,
    људе говора неразговетног,
    језика чудног и неразумљивог.
20 Погледај ка Сиону, граду наших светковина.
    Очи ће ти видети Јерусалим,
станиште мирно, шатор који се неће померити,
    чији се кочићи неће ишчупати
    нити ће му иједан конопац пући.
21 Тамо ће ГОСПОД, Силни,
    бити као место широких река и потока
којим не плове галије
    и не пролазе моћне лађе.
22 Конопци им висе незатегнути,
    па јарбол не стоји чврсто;
    једро није разапето.
Тада ће се делити велико благо,
    па ће се и хроми домоћи плена.
23 Јер, ГОСПОД је наш судија,
    ГОСПОД је наш законодавац,
ГОСПОД је наш цар.
    Он ће нас спасти.
24 Нико ко живи на Сиону неће рећи: »Болестан сам.«
    Биће опроштени греси његових житеља.

Нада у Господа

33 Тешко теби,
    разараш, а ниси разорен,
и издајник си,
    а тебе нису издали.
Кад престанеш да разараш,
    ти ћеш бити разорен;
кад завршиш са издајништвом,
    тебе ће издати.

Господе, смилуј се нама,
    ти си наша нада.
Буди њихова мишица јутрима,
    и наше спасење у време невоље.
Народи су побегли пред гомилом која тутњи,
    пуци су се распршили пред узвишеношћу твојом.
И ваш плен се сакупља, сакупљају се гусенице,
    као што скакавци тумарају, тако он оптрчава око њега.

Господ је узвишен зато што на висини станује,
    и напунио је Сион правом и праведношћу.
И твоја безбедна времена
    биће спасено богатство, мудрост и знање.
    Његова је ризница богобојазност.

Господ ће доћи

Гле, делије кукају напољу,
    гласници за мир заплакаће горко.
Опустели су друмови,
    престали су да путују путници.
Савез је раскинуо,
    градове одбацио,
    човека не поштује.
Тугује, клоне земља;
    Ливан је постиђен и вене,
Сарон је постао као пустара,
    Васан и Кармил су без лишћа.

10 „Сад ћу устати – говори Господ.
    Сад ћу бити узвишен.
    Сад ћу бити подигнут.
11 Засејали сте сено,
    родићете стрњику.
    Прождреће вас ваш огњени дах.
12 И биће народи као пећи за креч,
    трње посечено у ватри ће изгорети.

13 Ви, који сте далеко, чујте шта сам учинио;
    а ви, који сте близу, упознајте силу моју:
14 стрепе на Сиону грешници,
    ужас спопада проклетнике.
’Ко од нас ће опстати пред ватром што прождире?
    Ко од нас ће опстати пред пожаром вечним?’
15 Онај који живи праведно
    и који говори честито,
презире зарађено на насиљу,
    стреса мито са својих дланова,
одбија да послуша за крвопролиће,
    и неће да гледа да се чини зло.
16 Тај ће становати на висинама,
    заклон ће му бити тврђаве на стенама,
храну ће добијати редовно
    и вода ће му бити обезбеђена.

Будућност у слави

17 Очи твоје гледаће цара у лепоти његовој,
    посматраће земљу области далеких.
18 Срце ће твоје разматрати ужас:
    ’Где је онај што броји?
Где је онај што мери?
    Где је онај што куле броји?’
19 Нећеш видети народа жестоког,
    народа чији се говор тешко слуша,
    језика страног што га нико не разуме.“

20 Погледај Сион, град празника наших.
    Очи ће твоје Јерусалим видети,
    боравиште заштићено, шатор неуздрмани,
чији се стубићи не ваде никада,
    а ниједно уже његово неће се откинути.
21 Та онда ћемо имати достојанственог Господа,
    уместо река, рукаваца широких са обе стране.
Неће њиме пролазити лађа на весла,
    нити ће продрети заповеднички брод.
22 Јер: наш судија је Господ,
    наш законодавац је Господ,
наш цар је Господ,
    он ће нас спасти.

23 Твоја ужад су попустила,
    своје катарке не могу држати,
    нити једра подизати –
па се дели многи плен од пљачке;
    кљасти ће отимати отимачину,
24 и ниједан становник неће рећи: „Болестан сам.“
    Народу који борави у њему кривица ће опроштена бити.