Add parallel Print Page Options

Одговорност спрема величественото спасение

Затоа треба да обрнеме многу поголемо внимание на вистината што ја чувме, за да не се случи да не ја погодиме целта! Зашто, се покажа дека пораката што им ја даде Бог, преку ангелите, на нашите предци беше вистинита, па за секој прекршок на Божјиот Закон или непослушност луѓето беа праведно казнети. Тогаш, како ќе можеме ние да ја избегнеме казната, ако сме незаинтересирани за ова величествено спасение!? Самиот Господ прв почна да проповеда за ова, а оние што Го слушнаа ни ја пренесоа[a] оваа вистина. Во исто време, Бог ја потврди оваа порака со видливи докази, со извршување чуда, со разновидни моќни дела, и со дарови од Светиот Дух кои ги распределуваше според Својата волја.

Старозаветни сведоштва за возвишеноста на Христос

Знаеме дека идниот свет за кој ние зборуваме, Бог не им го довери на ангелите. Напротив, како што стои запишано некаде во Светото Писмо:

„Што е човекот, та да му обрнуваш внимание,

и за синот човечки[b] да се грижиш?

Само за кратко време го направи помал од ангелите,

а потоа со слава и со чест го овенча.

Му даде власт над се“.

Кога вели: „Му даде власт над се“, значи дека Бог не оставил ништо што не е под Негова власт, иако засега не гледаме дека се Му е потчинето. Но Го гледаме Исуса - Кој иако за кратко време беше на пониско место од ангелите, за да страда и да умре за сите, покажувајќи ни ја Божјата благонаклоност - сега Тој е овенчан со слава и чест!

10 И навистина, Бог, Кој е Творец на се и Кому Му припаѓа се, постапи соодветно, кога преку страдања Го издигна Исуса во совршен водач, зашто Исус на многу Божји чеда им донесе спасение и слава. 11 Сега и Исус, и оние што ги освети, имаат еден ист небесен Татко. Затоа Исус не се срами да ги нарече браќа, 12 кога на Бог Му се обраќа со следниве зборови:

„Твоето име меѓу браќата ќе Го проповедам,

и сред собранието ќе Те прославувам[c]!“

13 А го рече и следното:

„Во Бога ќе ја положам Својата доверба.“

И потоа: „Еве Ме заедно со чедата што Ми ги даде Бог[d]!“

14 Бидејќи „чедата“ - како што Тој ги нарече - се луѓе од крв и месо, и самиот Исус стана како нив, со цел преку Својата смрт да го уништи Ѓаволот, кој ја има власта над смртта, 15 и да не ослободи сите нас, кои цел живот живееме како робови на стравот од смртта.

16 Јасно е дека Исус не дојде да им помогне на ангелите, туку на Авраамовите потомци[e]. 17 Затоа, Тој мораше во се да стане сличен на Своите „браќа“, за да стане нивни верен и милостив Првосвештеник пред Бог. Така можеше да принесе жртва што ќе ги отстрани гревовите на луѓето. 18 Сега, кога и Тој помина низ страдања и искушенија, може да ни помага кога ние минуваме низ искушенија.

Footnotes

  1. Евреите 2:3 Или: ни ја потврдија.
  2. Евреите 2:6 Или: Синот Човечки.
  3. Евреите 2:12 Цитат од Псалм 22:22.
  4. Евреите 2:13 Исаија 8:17-18.
  5. Евреите 2:16 Старозаветниот патријарх Авраам е наречен татко на верата, па оттаму изразот Авраамови потомци во овој контекст ги означува сите искрени верници и следбеници на Бог, а не биолошките потомци на Авраам.

Therefore we ought to give the more earnest heed to the things which we have heard, lest at any time we should let them slip.

For if the word spoken by angels was stedfast, and every transgression and disobedience received a just recompence of reward;

How shall we escape, if we neglect so great salvation; which at the first began to be spoken by the Lord, and was confirmed unto us by them that heard him;

God also bearing them witness, both with signs and wonders, and with divers miracles, and gifts of the Holy Ghost, according to his own will?

For unto the angels hath he not put in subjection the world to come, whereof we speak.

But one in a certain place testified, saying, What is man, that thou art mindful of him? or the son of man that thou visitest him?

Thou madest him a little lower than the angels; thou crownedst him with glory and honour, and didst set him over the works of thy hands:

Thou hast put all things in subjection under his feet. For in that he put all in subjection under him, he left nothing that is not put under him. But now we see not yet all things put under him.

But we see Jesus, who was made a little lower than the angels for the suffering of death, crowned with glory and honour; that he by the grace of God should taste death for every man.

10 For it became him, for whom are all things, and by whom are all things, in bringing many sons unto glory, to make the captain of their salvation perfect through sufferings.

11 For both he that sanctifieth and they who are sanctified are all of one: for which cause he is not ashamed to call them brethren,

12 Saying, I will declare thy name unto my brethren, in the midst of the church will I sing praise unto thee.

13 And again, I will put my trust in him. And again, Behold I and the children which God hath given me.

14 Forasmuch then as the children are partakers of flesh and blood, he also himself likewise took part of the same; that through death he might destroy him that had the power of death, that is, the devil;

15 And deliver them who through fear of death were all their lifetime subject to bondage.

16 For verily he took not on him the nature of angels; but he took on him the seed of Abraham.

17 Wherefore in all things it behoved him to be made like unto his brethren, that he might be a merciful and faithful high priest in things pertaining to God, to make reconciliation for the sins of the people.

18 For in that he himself hath suffered being tempted, he is able to succour them that are tempted.