Дела апостолска 8
New Serbian Translation
Ширење Цркве
8 А Савле је одобравао Стефаново убиство. Тог дана је настао велики прогон цркве у Јерусалиму, па су се сви, изузев апостола, расејали по Јудеји и Самарији. 2 Стефана су, пак, сахранили побожни људи и уз велику жалост га оплакали. 3 А Савле је пустошио Цркву; залазио је од куће до куће и одвлачио мушкарце и жене у тамницу.
Филип у Самарији
4 Они који су били расејани, навештавали су Радосну вест где год су пролазили. 5 Тако је Филип отишао у један град у Самарији и објављивао им Христа. 6 Сав народ је пажљиво слушао његове речи и гледао знаке које је чинио. 7 Наиме, нечисти духови су уз гласне крике излазили из људи који су били њима опседнути, а и много одузетих и хромих је било исцељено. 8 Тада је настала велика радост у граду.
Симон врачар
9 У том граду је дуже времена живео неки човек по имену Симон, који је својим врачањем задивљавао народ у Самарији. Говорио је за себе да је он нешто посебно, 10 те су га уважавали и угледни и неугледни, изјављујући: „Овај човек је заиста сила Божија, за коју се каже да је велика.“ 11 Приклањали су му се, јер их је дуже времена задивљавао својим врачањем. 12 Али када су поверовали Филипу, који је проповедао о Радосној вести Царства Божијег и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене. 13 Чак је и са̂м Симон узверовао. Након што је био крштен, стално је био уз Филипа; био је задивљен гледајући знаке и велика чуда која су се догађала.
14 Када су апостоли у Јерусалиму чули да су Самарјани прихватили Божију реч, послали су тамо Петра и Јована. 15 Када су ови стигли, помолили су се за Самарјане да приме Светог Духа. 16 Наиме, ни на кога од њих још није био сишао Свети Дух, већ су били крштени само у име Господа Исуса. 17 Апостоли су положили руке на њих, те су примили Духа Светога.
18 Кад је Симон видео да се Дух даје полагањем руку апостола, понудио им је новац 19 рекавши: „Дајте и мени ту власт да свако на кога положим руке прими Духа Светога.“
20 Петар му је одговорио: „Нека твој новац пропадне заједно с тобом кад си мислио да новцем можеш да стекнеш Божији дар. 21 Ти немаш ни дела ни удела у овој служби, јер твоје срце није право пред Богом. 22 Покај се за то зло и моли се Господу, не би ли ти опростио што си то наумио у свом срцу. 23 Видим, наиме, да си пун горког отрова и у оковима неправде.“
24 „Молите се Господу за мене – молио их је Симон – да ми се не догоди ништа од овога што сте рекли.“
25 Након што су им сведочили и објавили им реч Господњу, Петар и Јован су се вратили у Јерусалим, проповедајући успут Радосну вест у многим самарјанским селима.
Обраћење Етиопљанина
26 Тада је анђео Господњи рекао Филипу: „Спреми се и крени на југ, према путу што се од Јерусалима спушта према Гази; тај пут је пуст.“ 27 Филип се спремио и отишао. Баш тада наиђе неки Етиопљанин, евнух, великодостојник етиопске царице Кандаке, и надгледник целе њене ризнице. Он је дошао у Јерусалим да се поклони Богу. 28 Враћајући се кући седео је у својим кочијама и читао Књигу пророка Исаије. 29 Тада Дух рече Филипу: „Иди и држи се тих кочија.“
30 Филип је притрчао кочијама, па кад је чуо да Етиопљанин чита из пророка Исаије, упита га: „Да ли разумеш то што читаш?“
31 „Како да разумем – одговори Етиопљанин – када нема никога да ми објасни?“ Затим је позвао Филипа да седне с њим.
32 У одељку из Писма који је Етиопљанин читао, писало је следеће:
„Као овца на клање је вођен,
и као јагње немо пред онима који га стрижу,
тако није отворио уста своја.
33 Био је понижен и правде лишен.
Ко ће причати о његовом потомству
пошто му се живот са земље узима?“
34 Евнух је упитао Филипа: „Реци ми, молим те, о коме то пророк говори? О себи или о неком другом?“ 35 Тада му је Филип, полазећи од истог одељка Писма, објавио Радосну вест о Исусу.
36 Путујући тако, дошли су до неке воде. Евнух рече: „Ево воде! Шта ми брани да будем крштен?“ 37 „Може – одговори Филип – ако верујеш свим својим срцем.“ „Верујем – рече евнух – да је Исус Христос Син Божији.“ 38 Наредио је да се кочија заустави. Затим су обојица, Филип и евнух, сишли у воду, па га је Филип крстио. 39 Када су изашли из воде, Дух Божији изненада узе Филипа, и евнух га више није видео. Ипак, наставио је својим путем радујући се. 40 Филип се, међутим, нашао у Азоту, па је путујући проповедао Радосну вест по свим градовима све док није дошао у Кесарију.
Acts 8
New King James Version
Saul Persecutes the Church
8 Now Saul was consenting to his death.
At that time a great persecution arose against the church which was at Jerusalem; and (A)they were all scattered throughout the regions of Judea and Samaria, except the apostles. 2 And devout men carried Stephen to his burial, and (B)made great lamentation over him.
3 As for Saul, (C)he made havoc of the church, entering every house, and dragging off men and women, committing them to prison.
Christ Is Preached in Samaria
4 Therefore (D)those who were scattered went everywhere preaching the word. 5 Then (E)Philip went down to [a]the city of Samaria and preached Christ to them. 6 And the multitudes with one accord heeded the things spoken by Philip, hearing and seeing the miracles which he did. 7 For (F)unclean spirits, crying with a loud voice, came out of many who were possessed; and many who were paralyzed and lame were healed. 8 And there was great joy in that city.
The Sorcerer’s Profession of Faith
9 But there was a certain man called Simon, who previously (G)practiced [b]sorcery in the city and (H)astonished the [c]people of Samaria, claiming that he was someone great, 10 to whom they all gave heed, from the least to the greatest, saying, “This man is the great power of God.” 11 And they heeded him because he had astonished them with his [d]sorceries for a long time. 12 But when they believed Philip as he preached the things (I)concerning the kingdom of God and the name of Jesus Christ, both men and women were baptized. 13 Then Simon himself also believed; and when he was baptized he continued with Philip, and was amazed, seeing the miracles and signs which were done.
The Sorcerer’s Sin
14 Now when the (J)apostles who were at Jerusalem heard that Samaria had received the word of God, they sent Peter and John to them, 15 who, when they had come down, prayed for them (K)that they might receive the Holy Spirit. 16 For (L)as yet He had fallen upon none of them. (M)They had only been baptized in (N)the name of the Lord Jesus. 17 Then (O)they laid hands on them, and they received the Holy Spirit.
18 And when Simon saw that through the laying on of the apostles’ hands the Holy Spirit was given, he offered them money, 19 saying, “Give me this power also, that anyone on whom I lay hands may receive the Holy Spirit.”
20 But Peter said to him, “Your money perish with you, because (P)you thought that (Q)the gift of God could be purchased with money! 21 You have neither part nor portion in this matter, for your (R)heart is not right in the sight of God. 22 Repent therefore of this your wickedness, and pray God (S)if perhaps the thought of your heart may be forgiven you. 23 For I see that you are (T)poisoned by bitterness and bound by iniquity.”
24 Then Simon answered and said, (U)“Pray to the Lord for me, that none of the things which you have spoken may come upon me.”
25 So when they had testified and preached the word of the Lord, they returned to Jerusalem, preaching the gospel in many villages of the Samaritans.
Christ Is Preached to an Ethiopian(V)
26 Now an angel of the Lord spoke to (W)Philip, saying, “Arise and go toward the south along the road which goes down from Jerusalem to Gaza.” This is [e]desert. 27 So he arose and went. And behold, (X)a man of Ethiopia, a eunuch of great authority under Candace the queen of the Ethiopians, who had charge of all her treasury, and (Y)had come to Jerusalem to worship, 28 was returning. And sitting in his chariot, he was reading Isaiah the prophet. 29 Then the Spirit said to Philip, “Go near and overtake this chariot.”
30 So Philip ran to him, and heard him reading the prophet Isaiah, and said, “Do you understand what you are reading?”
31 And he said, “How can I, unless someone guides me?” And he asked Philip to come up and sit with him. 32 The place in the Scripture which he read was this:
(Z)“He was led as a sheep to the slaughter;
And as a lamb before its shearer is silent,
(AA)So He opened not His mouth.
33 In His humiliation His (AB)justice was taken away,
And who will declare His generation?
For His life is (AC)taken from the earth.”
34 So the eunuch answered Philip and said, “I ask you, of whom does the prophet say this, of himself or of some other man?” 35 Then Philip opened his mouth, (AD)and beginning at this Scripture, preached Jesus to him. 36 Now as they went down the road, they came to some water. And the eunuch said, “See, here is water. (AE)What hinders me from being baptized?”
37 [f]Then Philip said, (AF)“If you believe with all your heart, you may.”
And he answered and said, (AG)“I believe that Jesus Christ is the Son of God.”
38 So he commanded the chariot to stand still. And both Philip and the eunuch went down into the water, and he baptized him. 39 Now when they came up out of the water, (AH)the Spirit of the Lord caught Philip away, so that the eunuch saw him no more; and he went on his way rejoicing. 40 But Philip was found at [g]Azotus. And passing through, he preached in all the cities till he came to (AI)Caesarea.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Scripture taken from the New King James Version®. Copyright © 1982 by Thomas Nelson. Used by permission. All rights reserved.
