Дела апостолска 26

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Павле се брани пред Агрипом

26 Тада Агрипа рече Павлу: »Допушта ти се да говориш у своју одбрану.«

Павле испружи руку и поче своју одбрану: ² »Царе Агрипа, сматрам се срећним што ћу данас пред тобом да се браним од свега онога за шта ме Јудеји оптужују, ³ поготово зато што ти знаш све јудејске обичаје и спорна питања. Стога те молим да ме стрпљиво саслушаш.

⁴ »Свим Јудејима је познат мој живот, који сам од своје најраније младости провео у свом народу, у Јерусалиму. ⁵ Одавно ме познају и могли би, кад би хтели, да посведоче да сам, као фарисеј, живео у складу са захтевима најстроже странке наше вере. ⁶ А сада стојим пред судом због наде у обећање које је Бог дао нашим праоцима ⁷ и чијем испуњењу се нада наших дванаест племена, свесрдно и даноноћно служећи Богу. Због те наде, царе, Јудеји ме оптужују. ⁸ Зашто сматрате невероватним да Бог васкрсава мртве?

⁹ »И ја сам мислио да свим силама треба да се борим против имена Исуса Назарећанина. ¹⁰ Ево шта сам чинио у Јерусалиму: многе свете сам бацио у тамницу пошто сам добио овлашћење од првосвештеникâ. А кад су их убијали, ја сам са тим био сагласан. ¹¹ И по свим синагогама мучењем сам их присиљавао да хуле. До те мере сам био бесан на њих да сам их прогонио и у страним градовима.«

Павле говори о свом обраћењу

(Дап 9,1-19; 22,6-16)

¹² »Тако сам, са овлашћењем и одобрењем првосвештеникâ, ишао и у Дамаск. ¹³ Усред бела дана, царе, док сам путовао, видех светлост са неба, која сјајније од сунца обасја мене и моје сапутнике. ¹⁴ Сви попадасмо на земљу, а ја зачух глас како ми на хебрејском језику говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш? Тешко је против остана ритати се!‘

¹⁵ »Ја упитах: ‚Ко си ти, Господе?‘

»А Господ рече: ‚Ја сам Исус, кога ти прогониш. ¹⁶ Него, устани и стани на ноге. Показао сам ти се да те поставим за служитеља и сведока овога што си од мене видео и онога што ћу ти још показати. ¹⁷ Ја ћу те избављати од твог народа и од незнабожаца, којима те шаљем ¹⁸ да им отвориш очи, да се од таме окрену светлости и од Сатанине власти Богу и да верујући у мене приме опроштење грехâ и удео међу освештанима.‘

¹⁹ »Зато, царе Агрипа, нисам био непокоран небеском виђењу, ²⁰ него сам, прво онима у Дамаску, онда онима у Јерусалиму и по целој јудејској земљи, па незнабошцима, проповедао да се покају и окрену Богу и да чине дела достојна покајања.

²¹ »Због тога су ме Јудеји ухватили док сам био у Храму и покушали да ме убију. ²² Али, с Божијом помоћи до дана данашњег сведочим и малом и великом, не говорећи ништа осим оног што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити: ²³ да ће Христос страдати и, као први који је васкрсао из мртвих, објавити светлост нашем народу и незнабошцима.«

²⁴ Док се он тако бранио, Фест повика: »Булазниш, Павле! Велика ученост ти је помутила разум.«

²⁵ »Не булазним, уважени Фесте«, одговори Павле, »него истините и разумне речи говорим. ²⁶ Цар је у ово добро упућен и њему могу да говорим слободно. Не верујем да му је било шта од овог непознато, јер то се није догодило у неком запећку. ²⁷ Царе Агрипа, верујеш ли пророцима? Знам да верујеш.«

²⁸ Тада Агрипа рече Павлу: »Још мало и убедићеш ме да постанем хришћанин!«

²⁹ »Мало или много«, рече Павле, »ја се молим Богу да не само ти већ и сви ови који ме данас слушају постану као ја – изузев ових окова.«

³⁰ Тада устадоше цар, намесник, Верника и они који су с њима седели, ³¹ па, када су се повукли, разговарали су међу собом, говорећи: »Овај човек не чини ништа што заслужује смрт или окове.«

³² А Агрипа рече Фесту: »Да није уложио призив цару, могао би да буде ослобођен.«