Павле пред јудејским Већем

23 Павле упре поглед на Велико веће и рече: „Браћо, ја сам све до овог дана живео пред Богом с потпуно чистом савешћу.“ ² Тада је Првосвештеник Ананија наредио онима који су стајали поред Павла да га ударе по устима. ³ Павле му је одговорио: „Бог ће тебе ударити, зиде у бело окречени! Седиш ту и судиш ми по Закону, а исти тај Закон кршиш тиме што наређујеш да ме ударају!“

⁴ „Зар вређаш Божијег Првосвештеника?“ – укорили су га Јевреји који су стајали до њега.

⁵ „Браћо, нисам знао – рече Павле – да је Првосвештеник. Наиме, у Писму је написано: ’Не говори лоше о главару свога народа.’“

⁶ Знајући да један део присутних припада фарисејима, а други садукејима, Павле узвикну у Великом већу: „Браћо, ја сам фарисеј, фарисејски син, а суди ми се зато што се надам ускрсењу мртвих!“ ⁷ Кад је то рекао, дошло је до расправе између фарисеја и садукеја, тако да се збор поделио. ⁸ Наиме, садукеји говоре да нема ускрсења, нити да има анђела ни духова, док фарисеји верују у све то.

⁹ Вика је постајала све већа. Неки од зналаца Светог писма из фарисејске странке жестоко се успротивише. Говорили су: „Нисмо нашли никакво зло на овом човеку! Шта ако му је говорио дух или анђео?“ ¹⁰ Свађа је постала толико жестока, да се заповедник уплашио да не растргну Павла. Зато је наредио војницима да га отму од њих и одведу у касарну.

¹¹ Идуће ноћи је Господ стао пред Павла и рекао му: „Храбро! Јер како си сведочио за мене у Јерусалиму, тако треба да посведочиш и у Риму.“

Завера против Павла

¹² Следећег јутра су Јевреји сковали заверу против Павла, заклевши се да неће ни јести ни пити док га не убију. ¹³ Оних који су сковали заверу, било је више од четрдесет. ¹⁴ Ови су отишли к водећим свештеницима и старешинама, и рекли им: „Заклели смо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла. ¹⁵ Зато ви сад са Великим већем поднесите захтев заповеднику да вам га доведе како бисте, тобоже, тачније испитали његов случај. Ми смо спремни да га убијемо пре но што он дође.“

¹⁶ Међутим, Павлов нећак је дочуо за заседу, па је отишао у касарну и обавестио Павла о томе. ¹⁷ Павле је позвао једног капетана и рекао му: „Поведи овог младића заповеднику, јер има да му јави нешто.“ ¹⁸ Официр је повео младића, довео га заповеднику и рекао: „Затвореник по имену Павле ме је позвао и замолио да овог младића доведем к теби, јер има нешто да ти каже.“

¹⁹ Заповедник га је узео под руку, одвео у страну и упитао: „Шта то имаш да ми јавиш?“

²⁰ Он му рече: „Јевреји су се договорили да затраже од тебе да сутра доведеш Павла у Велико веће, да би, тобоже, подробније испитали његов случај. ²¹ Не дај да те наговоре, јер га више од четрдесет људи чека у заседи. Они су се заклели да неће ни јести ни пити док га не убију. Сада су спремни и само чекају твој пристанак.“

²² Тада заповедник отпусти младића и заповеди му: „Никоме не говори да си ми ово јавио.“

Павла спроводе у Кесарију

²³ Затим је позвао два капетана и рекао им: „Спремите две стотине војника, седамдесет коњаника и две стотине стрелаца, да вечерас у девет сати^[a] пођу на пут до Кесарије. ²⁴ За Павла нека се опреме коњи за јахање, како би га безбедно довели намеснику Феликсу.“ ²⁵ Заповедник је затим написао писмо следећег садржаја:

²⁶ Клаудије Лисија поздравља уваженог намесника Феликса.

²⁷ Јевреји су ухватили овог човека и хтели да га убију. Но, када сам дознао да је римски грађанин, дошао сам с војском и извукао га из њихових руку. ²⁸ Пошто сам хтео да сазнам због какве кривице га оптужују, довео сам га пред њихово Велико веће. ²⁹ Утврдио сам, међутим, да га они оптужују због спорних питања која се тичу њиховог закона, те да нема никакве кривице која заслужује смртну казну или тамницу. ³⁰ Будући да ми је дојављено да се спрема завера против њега, одмах сам га послао к теби. Његовим тужитељима сам рекао да пред тобом изнесу своје тужбе против њега.

³¹ Војници су поступили према оном што им је било наређено; узели су Павла и ноћу га одвели у Антипатриду. ³² Сутрадан су препустили коњици да продужи са њим, а они су се вратили у касарну. ³³ Кад су стигли у Кесарију, уручили су писмо намеснику и извели Павла пред њега. ³⁴ Пошто је прочитао писмо, намесник је упитао Павла одакле је. Кад је сазнао да је из Киликије, ³⁵ рекао је: „Саслушаћу те када стигну твоји тужитељи.“ Онда је наредио да Павле буде под стражом на Иродовом двору.