Дела апостолска 2
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Долазак Светог Духа
2 Када је дошао дан Педесетнице, сви су били заједно на једном месту. 2 Одједном са неба дође хук, као када дува силан ветар, и испуни сву кућу у којој су седели. 3 Они угледаше нешто слично пламеним језицима, који се разделише, па се по један постави на сваког од њих. 4 И сви се испунише Светим Духом и почеше да говоре другим језицима како им је Дух давао да говоре.
5 А у Јерусалиму су боравили побожни Јудеји из сваког народа под небом. 6 Када се зачуо хук, народ се окупи, збуњен, јер је сваки од њих чуо апостоле како говоре његовим језиком.
7 Дивили су се и чудили, говорећи: »Зар нису сви ови који говоре Галилејци? 8 Па како их онда сваки од нас чује на језику свог родног краја[a]? 9 Парћани, Међани и Еламци, становници Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Азије, 10 Фригије, Памфилије, Египта и делова Либије око Кирине, дошљаци из Рима, 11 Јудеји и прозелити, Крићани и Арапи – чујемо их како на нашим матерњим језицима објављују велика Божија дела!«
12 И сви су, задивљени и збуњени, питали један другог: »Шта ово значи?«
13 А други су се подсмевали, говорећи: »Слатког вина су се напили.«
Петрова проповед на Педесетницу
14 Тада иступи Петар са Једанаесторицом, подиже глас и рече им: »Јудеји, и сви ви који боравите у Јерусалиму, саслушајте моје речи. Ово знајте: 15 Ови људи нису пијани, као што ви мислите, јер тек је девет сати ујутро[b]. 16 Него, ово је оно о чему је говорио пророк Јоил:
17 ‚У последње дане, каже Бог,
излићу свога Духа на све људе,
и ваши синови и кћери ће пророковати,
и ваши младићи имаће виђења,
и ваши старци ће сањати снове.
18 А и на своје слуге и слушкиње
излићу тих дана свога Духа,
и они ће пророковати.
19 Показаћу чуда горе на небу
и знамења доле на земљи,
крв, огањ и стубове дима.
20 Сунце ће се претворити у таму,
а месец у крв пре него што дође велики и славни
Дан Господњи.
21 И свако ко призове име Господње,
биће спасен.‘(A)
22 »Израелци, чујте ове речи: Исуса Назарећанина – човека кога вам је Бог потврдио делима силе, чудима и знамењима која је, као што и сами знате, преко њега учинио међу вама – 23 њега сте ви, када вам је у складу са чврстом Божијом одлуком и предзнањем био предат, убили рукама безаконикâ приковавши га на крст. 24 Али, Бог га је васкрсао, ослободивши га смртних мука, јер је било немогуће да га смрт задржи. 25 Давид, наиме, каже за њега:
‚Стално сам гледао Господа пред собом;
јер ми је здесна, нећу се пољуљати.
26 Зато ми је срце весело и језик кличе од радости;
чак ће ми и тело почивати у нади,
27 јер ми душу нећеш оставити у Подземљу
ни дозволити да Светац твој иструне.
28 Показао си ми путеве живота,
лицем својим радошћу ћеш ме испунити.‘(B)
29 »Браћо, могу вам сасвим поуздано рећи да је патријарх Давид умро и био сахрањен, и да је његов гроб међу нама до дана данашњег. 30 Али, пошто је био пророк и знао да му је Бог уз заклетву обећао да ће једнога од његових потомака поставити на његов престо, 31 гледајући унапред, рече о Христовом васкрсењу:
‚није остављен у Подземљу
нити му је тело иструнуло.‘
32 Бог је овог Исуса васкрсао, а сви ми смо томе сведоци. 33 Пошто је уздигнут Богу здесна, од Оца је примио обећаног Светога Духа и излио ово што сада гледате и слушате. 34 Јер, Давид се није попео на небеса, него сâм каже:
‚Рече Господ моме Господу:
седи ми здесна
35 док од твојих непријатеља
не начиним подножје за твоје ноге.‘(C)
36 »Нека стога цео израелски народ поуздано зна да је овог Исуса, кога сте ви распели, Бог учинио и Господом и Христом.«
37 Када су то чули, потресени у срцу рекоше Петру и осталим апостолима: »Шта да радимо, браћо?«
38 А Петар им рече: »Покајте се и нека се сваки од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха, и примићете дар Светога Духа. 39 Јер, то обећање је за вас и за вашу децу и за све који су далеко, које наш Господ Бог позове к себи.«
40 И још их је многим другим речима опомињао[c] и преклињао их говорећи: »Спасите се од овог исквареног нараштаја.«
41 Тада се крстише они који су прихватили његове речи. Тако им је тога дана било придодато око три хиљаде душа.
Заједнички живот верника
42 Они се посветише апостолском учењу, заједништву, ломљењу хлеба и молитвама. 43 Страх обузе сваку душу, а апостоли су чинили многа чуда и знамења. 44 А сви који су поверовали били су заједно и имали све заједничко. 45 Продавали су своја добра и имовину и делили свима, како је коме било потребно. 46 Сваког дана су се истрајно и једнодушно окупљали у Храму. По кућама су ломили хлеб и заједно јели радосног и искреног срца. 47 Хвалили су Бога и уживали наклоност целог народа, а Господ им је сваког дана придодавао оне који су се спасавали.
Дела апостолска 2
New Serbian Translation
Долазак Светог Духа
2 На празник Педесетнице, сви су били окупљени на истом месту. 2 Изненада се зачуо звук, сличан хучању снажног ветра, и испунио целу кућу у којој су седели. 3 Тада им се појавило нешто налик на раздељене огњене језике, те је на свакога од њих сишао по један. 4 Сви су били испуњени Светим Духом, па су почели да говоре другим језицима, како им је већ Дух давао да говоре.
5 Тада је много побожних Јудеја, који су дошли из сваке земље под небом, боравило у Јерусалиму. 6 Кад се зачуо онај звук, много људи се окупило тамо. Били су збуњени, јер је свако од њих чуо како се говори на његовом језику.
7 Питали су се у чуду: „Зар нису сви ови што говоре Галилејци? 8 Па како онда говоре језиком земље у којој смо рођени? 9 Овде су Парћани, Међани, Еламити, људи из Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Мале Азије, 10 Фригије, Памфилије, Египта, из либијских предела код Кирине, посетиоци из Рима 11 – заједно Јевреји и обраћеници на јудејску веру – Крићани и Арапи. Сви ми слушамо ове људе како нашим језиком говоре о великим Божијим делима!“ 12 Сви су били изван себе, па су, збуњени, питали једни друге:
„Шта све ово значи?“
13 Други су, опет, терали шегу на њихов рачун говорећи:
„Ма, напили су се они слаткога вина!“
Петров говор
14 Тада Петар са осталих једанаест апостола стаде пред њих и гласно им се обрати: „Слушајте ме сви ви – Јевреји и сви који живите у Јерусалиму, знајте ово и саслушајте моје речи. 15 Нису ови људи пијани – као што ви мислите, јер је тек девет сати ујутро[a]. 16 Ради се о ономе што је рекао пророк Јоил:
17 ’У последње време – каже Бог –
излићу на све људе свога Духа,
па ће ваши синови и ћерке пророковати,
млади људи имати виђења,
а старци сањати снове.
18 Такође ћу у оне дане излити свога Духа
на моје слуге и слушкиње,
те ће пророковати.
19 Учинићу да се покажу чудне појаве горе на небу
и знаци доле на земљи
– крв, ватра и облаци дима.
20 Сунце ће потамнети,
а месец поцрвенети као крв
пре него што дође велики и славни дан Господњи.
21 Свако ко зазове име Господње, биће спасен.’
22 Зато, народе израиљски, послушај ове речи: Исус Назарећанин је био човек чије је посланство Бог потврдио пред вама моћним делима, чудима и знацима које је учинио преко њега, док је био међу вама. Ви то и сами знате. 23 Ипак, Бог је у складу са својом унапред одређеном намером и предзнањем, допустио да буде предан вама, а ви сте га, посредством безаконика, приковали на крст и убили. 24 Али Бог га је ускрсао из мртвих ослободивши га од власти смрти, јер смрт није могла да овлада њиме. 25 Давид је за Исуса рекао следеће:
’Господ ми је увек пред очима.
Пошто ми је он са десне стране,
ништа мене уздрмати неће.
26 Зато ми је срце усхићено,
а мој језик томе се радује;
цело моје тело почива у нади,
27 што ми душу нећеш препустити Свету мртвих,
нити дати да твој Светац трули.
28 Путеве живота ти си ми открио,
пун радости пред тобом ћу бити.’
29 Драга браћо, с пуним поуздањем тврдим да је родоначелник Давид умро и био сахрањен, а његов гроб је ту, међу нама, до дана данашњега. 30 Но, како је Давид био пророк, знао је да се обећање које му је Бог уз заклетву дао односи на једног од његових потомака који ће наследити његов престо. 31 Он је то унапред видео, те је навестио Христово ускрсење: ’Није био препуштен Свету мртвих, нити му је тело иструнуло.’
32 И баш тог Исуса је Бог подигао из мртвих, чему смо сви ми сведоци. 33 И пошто је подигнут с десне стране Бога, он је од Оца примио обећаног Светог Духа и излио ово што видите и чујете. 34 Давид се, наиме, није узнео на небо, а ипак је рекао:
’Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
35 док душмане не положим твоје,
за твоје ноге постоље да буду.“’
36 Стога, нека сав дом Израиљев поуздано зна да је оног Исуса, кога сте ви разапели, Бог учинио Господом и Христом.“
37 Ове Петрове речи су дубоко ожалостиле срца окупљених, те су упитали апостоле: „Браћо, шта треба да радимо?“
38 Петар им је одговорио: „Покајте се, па нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење греха; онда ћете примити дар – Духа Светог. 39 Њега је Христос обећао вама, вашем потомству и онима који живе далеко одавде, свима које позове Господ Бог наш.“
40 Петар их је још дуго уверавао и опомињао: „Избавите се од овог изопаченог нараштаја.“ 41 Они који су прихватили његову поруку су били крштени. Тог дана се око три хиљаде људи придружило Цркви.
Живот првих хришћана
42 Сви ученици су били истрајни у слушању апостолског учења, у заједништву, у заједничким обедима и молитвама. 43 Сви су били испуњени страхопоштовањем, јер су апостоли чинили многа чуда и знаке. 44 Они који су поверовали били су стално заједно и све им је било заједничко. 45 Продавали су своја имања и остале вредности и делили сваком према његовој потреби. 46 Сваког дана су се једнодушно окупљали у храму, састајали се на заједничким обедима по кућама и примали храну искрена и радосна срца 47 хвалећи Бога. Зато су уживали благонаклоност целог народа, а Господ је сваког дана умножавао број спасених.
Footnotes
- 2,15 На грчком јер је тек трећи час.
Copyright © 2003 by Bible League International
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.