Add parallel Print Page Options

Тимотеј се придружује Павлу и Сили

16 Затим је дошао у Дерву и Листру. Тамо је живео неки ученик који се звао Тимотеј, син верујуће Јеврејке и оца Грка. Браћа у Листри и Икониуму су имала добро мишљење о њему. Павле је хтео да га поведе са собом на пут, па га је зато обрезао због Јевреја који су живели у тим местима; сви су, наиме, знали да му је отац био Грк. Пролазећи кроз градове, саопштавали су верујућима одредбе које су установили апостоли и старешине у Јерусалиму. Тако су цркве јачале у вери и расле бројчано из дана у дан.

А они прођоше кроз Фригију и Галатију, јер их је Свети Дух био упозорио да не проповедају реч у провинцији Малој Азији. Кад су стигли на границу Мизије, покушали су да уђу у Витинију, али им то Дух Исусов није допустио. Тако су прошли поред Мизије и дошли у Троаду.

Позив за Македонију

Током ноћи је Павле имао виђење: неки Македонац је стајао и молио га: „Дођи у Македонију и помози нам!“ 10 Након што је Павле имао ово виђење, гледали смо да одмах отпутујемо за Македонију, закључујући да нас је Бог позвао да им објавимо Радосну вест. 11 Из Троаде смо отпловили право у Самотрак, следећег дана у Неапољ, 12 а оданде у Филипе, римску колонију и главни град тог дела Македоније. У том граду смо провели неколико дана.

Лидијино обраћење

13 У суботу смо изашли изван градских капија крај реке претпостављајући да се тамо налази богомоља[a]. Сели смо и почели да говоримо окупљеним женама. 14 То је слушала и нека побожна жена која се звала Лидија, продавачица пурпурне тканине из града Тијатире. Њој је Господ отворио срце да помно слуша оно што је Павле говорио. 15 А када је била крштена заједно са својим укућанима, молила нас је: „Ако сматрате да заиста верујем у Господа, дођите у моју кућу и останите!“ Тако нас је убедила.

Павле и Сила у затвору

16 Док смо једном ишли у богомољу, срели смо једну робињу опседнуту погађачким духом. Она је прорицањем доносила велику добит својим господарима. 17 Ишла је за Павлом и за нама вичући: „Ови људи су слуге Бога Свевишњега! Они вам објављују пут спасења!“ 18 Ово је чинила данима. Кад је то Павлу дојадило, окренуо се и рекао духу: „Наређујем ти у име Исуса Христа да изађеш из ње!“ Дух је истог часа изашао из ње.

19 Када су њени господари видели да им је пропала нада за зараду, ухватили су Павла и Силу и одвукли их на градски трг пред власти. 20 Пошто су их извели пред заповеднике, рекоше: „Ови људи, Јевреји, буне наш град, 21 и проповедају обичаје, које ми као Римљани не смемо да прихватимо нити да вршимо.“

22 На то гомила навали на њих, а заповедници стргоше одећу са њих и наредише да се ишибају. 23 Пошто су их ишибали, бацили су их у тамницу и заповедили тамничару да их помно чува. 24 Примивши такво наређење, он их је бацио у најзабаченију ћелију у тамници, а на ноге им ставио окове.

25 Око поноћи Павле и Сила су се молили и певали химне Богу, а затвореници су их слушали. 26 Изненада је настао јак земљотрес, тако да су се потресли темељи затвора. Сва су се врата отворила, а окови спали са свих затвореника. 27 Тамничар се тргне из сна, па када виде да су тамничка врата отворена, потегне мач да се убије мислећи да су затвореници побегли. 28 Међутим, Павле гласно узвикну: „Не чини себи никаква зла, јер смо сви овде!“

29 Тада је тамничар потражио светло, утрчао и дрхтећи се бацио пред Павла и Силу. 30 Затим их је извео из ћелије и упитао их: „Реците ми, господо, шта треба да урадим да бих се спасао?“

31 „Веруј у Господа Исуса Христа, па ћеш бити спасен и ти и твоји укућани“ – одговорили су му. 32 Затим су њему и свим његовим укућанима навестили реч Господњу. 33 Још истог ноћног часа их је одвео и опрао им ране. Одмах затим је био крштен он и сви његови. 34 Онда их је позвао у своју кућу и послужио их храном радујући се са целим својим домом што је поверовао у Бога.

Ослобођење Павла и Силе

35 Када је свануло, заповедници су послали судске службенике тамничару и поручили му: „Ослободи оне људе.“ 36 Тамничар је онда рекао Павлу: „Заповедници су поручили да вас ослободим. Зато сад изађите и пођите у миру.“ 37 Павле им је одговорио: „Без судског поступка су нас јавно ишибали и бацили у тамницу иако смо римски грађани. Зар сада хоће да нас потајно избаце? Не долази у обзир! Нека лично дођу, па нека нас изведу.“

38 Када су судски службеници пренели ове речи заповедницима, ови су се уплашили чувши да су Павле и Сила римски грађани. 39 Дошли су к њима и извинили им се, па су их извели из ћелије и замолили их да напусте град. 40 Кад су изашли из тамнице, отишли су до Лидијине куће где су видели и охрабрили браћу. Затим су отишли оданде.

Footnotes

  1. 16,13 Дословно: место молитве. Не односи се нужно на синагогу.

Тимотеј се придружује Павлу и Сили

16 Тако Павле стиже у Дерву, па у Листру, где је живео ученик по имену Тимотеј. Он је био син Јудејке, вернице, а отац му је био Грк. О њему су добро говорила браћа у Листри и Иконијуму. Павле хтеде да он путује с њим, па узе и обреза га због Јудеја који су живели у оним местима, јер су сви знали да му је отац Грк. Путујући од града до града, предавали су одлуке које су донели апостоли и старешине у Јерусалиму да их се људи придржавају. Тако су се цркве учвршћивале у вери и њихов број је свакодневно растао.

Позив у Македонију

Пропутовали су кроз Фригију и галатијски крај, пошто им је Свети Дух забранио да проповедају Реч у Азији. Када су дошли надомак Мисије, покушаше да уђу у Витинију, али им Исусов Дух не даде. Стога прођоше поред Мисије и стигоше у Троаду.

Једне ноћи, Павле је имао виђење: неки Македонац је стајао и преклињао га, говорећи: »Пређи у Македонију и помози нам!«

10 Пошто је он имао то виђење, настојали смо да што пре одемо у Македонију, уверени да нас је Бог позвао да им објавимо еванђеље.

Лидијино обраћење

11 Испловили смо из Троаде и отпловили право у Самотрак, а сутрадан до Неапоља, 12 па оданде до Филипа, римске колоније и главног града тог дела Македоније. У том граду остадосмо неколико дана, 13 а у суботу изађосмо ван градске капије, према реци, где смо претпостављали да се налази богомоља. Тамо седосмо и почесмо да говоримо окупљеним женама. 14 А слушала нас је и једна побожна жена по имену Лидија, продавачица пурпура из града Тијатире. Господ јој отвори срце да обрати пажњу на оно што је Павле говорио.

15 А када су се она и њени укућани крстили, она нас замоли: »Ако сматрате да верујем у Господа, дођите и одседните у мојој кући.«

И наговори нас.

Павле и Сила у затвору

16 Док смо једном ишли у богомољу, сусрете нас једна робиња. Била је опседнута духом који је прорицао будућност, па је гатањем доносила велику зараду својим господарима.

17 Она пође за Павлом и за нама, вичући: »Ови људи су слуге Свевишњега Бога! Они вам објављују пут спасења!«

18 Тако је радила много дана, па, када је то Павлу дојадило, он се окрену и рече духу: »Наређујем ти у име Исуса Христа: изађи из ње!«

И он истог часа изађе.

19 Када су њени господари видели да им је пропала нада у зараду, ухватише Павла и Силу, па их одвукоше на трг пред поглаваре. 20 Доведоше их преторима и рекоше: »Ови људи уносе немир у наш град! Они су Јудеји 21 и проповедају обичаје које ми, Римљани, не смемо да прихватимо ни извршавамо.«

22 Тада народ навали на Павла и Силу, а претори здераше одећу с њих и наредише да их ишибају. 23 Када су им задали много удараца, бацише их у тамницу и наредише тамничару да их добро чува. 24 Пошто је добио такво наређење, он их баци у унутрашњу тамницу, а ноге им стави у кладе.

25 Око поноћи, Павле и Сила су се молили и певали хвалоспеве Богу, а затвореници су их слушали. 26 Одједном настаде толико силан земљотрес да су се и затворски темељи пољуљали. Одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. 27 Тамничар се пробуди, па, кад је видео да су врата тамнице отворена, потеже мач да се убије, мислећи да су затвореници побегли.

28 Али Павле га из свега гласа позва, рекавши: »Не чини себи зла! Сви смо овде!«

29 Тада тамничар затражи светлост, па улете унутра и, дрхтећи од страха, баци се ничице пред Павла и Силу.

30 Онда их изведе напоље и рече: »Господо, шта треба да учиним да се спасем?«

31 А они му одговорише: »Веруј у Господа Исуса, и спашћеш се и ти и твоји укућани.«

32 И објавише Господњу реч њему и свима у његовој кући. 33 Он их, у тај исти ноћни сат, узе и опра им ране, а одмах потом крсти се он и сви његови. 34 Онда их уведе у кућу и изнесе им да једу, радујући се са свом својом породицом што је поверовао у Бога.

35 Када је свануло, претори послаше тамничару ликторе с наредбом: »Ослободи оне људе.«

36 Тамничар о томе обавести Павла, рекавши: »Претори су поручили да вас ослободим. Зато сада изађите и идите у миру.«

37 Али Павле им рече: »Истукли су нас јавно, без пресуде, иако смо римски грађани, и бацили нас у тамницу, а сад хоће да нас тајно избаце! Не! Него, нека они сами дођу и изведу нас.«

38 Ликтори пренеше ове речи преторима, који се, када су чули да су Павле и Сила римски грађани, уплашише, 39 па дођоше, извинише се и изведоше их, молећи их да оду из града. 40 По изласку из тамнице, Павле и Сила одоше к Лидији, видеше се с браћом, охрабрише их, па одоше оданде.

Timothy Joins Paul and Silas

16 Paul came to Derbe and then to Lystra,(A) where a disciple named Timothy(B) lived, whose mother was Jewish and a believer(C) but whose father was a Greek. The believers(D) at Lystra and Iconium(E) spoke well of him. Paul wanted to take him along on the journey, so he circumcised him because of the Jews who lived in that area, for they all knew that his father was a Greek.(F) As they traveled from town to town, they delivered the decisions reached by the apostles and elders(G) in Jerusalem(H) for the people to obey.(I) So the churches were strengthened(J) in the faith and grew daily in numbers.(K)

Paul’s Vision of the Man of Macedonia

Paul and his companions traveled throughout the region of Phrygia(L) and Galatia,(M) having been kept by the Holy Spirit from preaching the word in the province of Asia.(N) When they came to the border of Mysia, they tried to enter Bithynia, but the Spirit of Jesus(O) would not allow them to. So they passed by Mysia and went down to Troas.(P) During the night Paul had a vision(Q) of a man of Macedonia(R) standing and begging him, “Come over to Macedonia and help us.” 10 After Paul had seen the vision, we(S) got ready at once to leave for Macedonia, concluding that God had called us to preach the gospel(T) to them.

Lydia’s Conversion in Philippi

11 From Troas(U) we put out to sea and sailed straight for Samothrace, and the next day we went on to Neapolis. 12 From there we traveled to Philippi,(V) a Roman colony and the leading city of that district[a] of Macedonia.(W) And we stayed there several days.

13 On the Sabbath(X) we went outside the city gate to the river, where we expected to find a place of prayer. We sat down and began to speak to the women who had gathered there. 14 One of those listening was a woman from the city of Thyatira(Y) named Lydia, a dealer in purple cloth. She was a worshiper of God. The Lord opened her heart(Z) to respond to Paul’s message. 15 When she and the members of her household(AA) were baptized,(AB) she invited us to her home. “If you consider me a believer in the Lord,” she said, “come and stay at my house.” And she persuaded us.

Paul and Silas in Prison

16 Once when we were going to the place of prayer,(AC) we were met by a female slave who had a spirit(AD) by which she predicted the future. She earned a great deal of money for her owners by fortune-telling. 17 She followed Paul and the rest of us, shouting, “These men are servants of the Most High God,(AE) who are telling you the way to be saved.” 18 She kept this up for many days. Finally Paul became so annoyed that he turned around and said to the spirit, “In the name of Jesus Christ I command you to come out of her!” At that moment the spirit left her.(AF)

19 When her owners realized that their hope of making money(AG) was gone, they seized Paul and Silas(AH) and dragged(AI) them into the marketplace to face the authorities. 20 They brought them before the magistrates and said, “These men are Jews, and are throwing our city into an uproar(AJ) 21 by advocating customs unlawful for us Romans(AK) to accept or practice.”(AL)

22 The crowd joined in the attack against Paul and Silas, and the magistrates ordered them to be stripped and beaten with rods.(AM) 23 After they had been severely flogged, they were thrown into prison, and the jailer(AN) was commanded to guard them carefully. 24 When he received these orders, he put them in the inner cell and fastened their feet in the stocks.(AO)

25 About midnight(AP) Paul and Silas(AQ) were praying and singing hymns(AR) to God, and the other prisoners were listening to them. 26 Suddenly there was such a violent earthquake that the foundations of the prison were shaken.(AS) At once all the prison doors flew open,(AT) and everyone’s chains came loose.(AU) 27 The jailer woke up, and when he saw the prison doors open, he drew his sword and was about to kill himself because he thought the prisoners had escaped.(AV) 28 But Paul shouted, “Don’t harm yourself! We are all here!”

29 The jailer called for lights, rushed in and fell trembling before Paul and Silas.(AW) 30 He then brought them out and asked, “Sirs, what must I do to be saved?”(AX)

31 They replied, “Believe(AY) in the Lord Jesus, and you will be saved(AZ)—you and your household.”(BA) 32 Then they spoke the word of the Lord to him and to all the others in his house. 33 At that hour of the night(BB) the jailer took them and washed their wounds; then immediately he and all his household were baptized.(BC) 34 The jailer brought them into his house and set a meal before them; he(BD) was filled with joy because he had come to believe in God—he and his whole household.

35 When it was daylight, the magistrates sent their officers to the jailer with the order: “Release those men.” 36 The jailer(BE) told Paul, “The magistrates have ordered that you and Silas be released. Now you can leave. Go in peace.”(BF)

37 But Paul said to the officers: “They beat us publicly without a trial, even though we are Roman citizens,(BG) and threw us into prison. And now do they want to get rid of us quietly? No! Let them come themselves and escort us out.”

38 The officers reported this to the magistrates, and when they heard that Paul and Silas were Roman citizens, they were alarmed.(BH) 39 They came to appease them and escorted them from the prison, requesting them to leave the city.(BI) 40 After Paul and Silas came out of the prison, they went to Lydia’s house,(BJ) where they met with the brothers and sisters(BK) and encouraged them. Then they left.

Footnotes

  1. Acts 16:12 The text and meaning of the Greek for the leading city of that district are uncertain.