Павла признају остали апостоли

2 Онда сам након четрнаест година поново отишао у Јерусалим са Варнавом. Са собом сам повео Тита. ² Отишао сам горе по откривењу, па сам истакнутијима насамо изложио Радосну вест коју проповедам многобошцима, да не испадне да се трудим, или да сам се трудио узалуд. ³ Па ни Тит, који је био са мном, иако Грк, није морао да се обреже ⁴ због лажне браће која су се тајно увукла међу нас да уходе нашу слободу коју имамо у Христу Исусу, желећи да нас учине робовима. ⁵ Овима се ни за час нисмо покорили, да бисмо истину Радосне вести сачували за вас.

⁶ Што се тиче оних који су важили за старешине (ко год да су били, није ми било важно, јер Бог не гледа ко је ко), они нису ништа додали. ⁷ Напротив, видели су да ме је Бог позвао да проповедам Радосну вест незнабошцима, као што је Петра позвао да проповеда обрезанима. ⁸ Наиме, Бог који је оспособио Петра да буде апостол Јеврејима, оспособио је и мене да будем апостол незнабошцима. ⁹ Када су Јаков, Кифа, Јован и старешине које су важиле за стубове Цркве, увиделе да ми је Бог указао ту милост, пружиле су деснице мени и Варнави у знак заједништва, да ми идемо међу многобошце, а они међу обрезане. ¹⁰ Тражили су једино да се сећамо сиромашних, што сам се баш и трудио да чиним.

Павле кори Петра у Антиохији

¹¹ А када је Кифа дошао у Антиохију, јавно сам му се супротставио, јер је заслужио осуду. ¹² Наиме, пре него што су дошли Јаковљеви посланици, он је јео са незнабошцима. Али када су они дошли, он се повукао и одвојио од незнабожаца, плашећи се обрезаних. ¹³ У том лицемерју придружили су му се и остали Јевреји, тако да је и Варнава био заведен тиме. ¹⁴ Али, када сам видео да се не понашају у складу са истином Радосне вести, рекао сам Кифи пред свима: „Кад ти, који си Јеврејин, живиш као незнабожац, а не као Јеврејин, како можеш да присиљаваш незнабошце да живе као Јевреји?“

¹⁵ Ми смо по рођењу Јевреји, а не „незнабожачки грешници.“ ¹⁶ Ипак, знамо да човек не постаје праведан пред Богом вршењем одредби Закона, него само вером у Исуса Христа. На исти начин смо и ми поверовали у Христа Исуса, да се нађемо праведни пред Богом вером у Христа, а не вршењем одредби Закона. Јер вршењем одредби Закона нико неће постати праведан.

¹⁷ Ако се, дакле, ми који тражимо да будемо оправдани у Христу нађемо као „грешници“, значи ли то да Христос служи греху? Никако! ¹⁸ Јер, ако поново зидам оно што сам срушио, показујем да сам преступник Закона.

¹⁹ Ја сам, наиме, путем Закона умро за Закон, да бих за Бога живео. С Христом сам разапет. ²⁰ Зато не живим више ја, него Христос живи у мени. А живот који сад живим у телу, живим вером у Сина Божијега, који ме је заволео и дао свој живот за мене. ²¹ Зато не одбацујем Божију милост. Јер, ако Закон доводи до праведности пред Богом, онда је Христос узалуд умро.