Јов 4
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Елифаз
4 Тада проговори Елифаз Теманац и рече:
2 »Кад би неко с тобом разговарао,
да ли би ти сметало?
Али, ко може а да не говори?
3 Ти си поучио многе људе,
јачао онемоћале руке.
4 Својим речима си придизао поклекле,
јачао клецава колена.
5 Али, сад је стигло тебе, а теби смета,
снашло те, а ти се престрашио.
6 Зар ти твоја побожност не улива уздање,
а твоја беспрекорност наду?
7 Размисли: Да ли је ико недужан пропао?
Да ли су игде затрти честити?
8 Колико сам ја приметио,
они који ору зло и који сеју невољу,
то и пожању.
9 Погину од Божијег даха,
од даха гнева његовог нестану.
10 Лавља рика и урлик умукну
и поломе се зуби младих лавова.
11 Лав пропадне јер нема плена,
и млади лавичини се раштркају.
12 »Реч је у потаји стигла до мене,
као шапат ми је допрла до уха.
13 Међу тешким сновима, ноћу,
кад људе дубок сан савлада,
14 такав ме страх и трепет обузеше
да су ми се све кости тресле.
15 Неки дух ми прође преко лица,
све ми се длаке на телу накострешише.
16 Он стаде,
али не могох да препознам ко је.
Нека прилика ми је била пред очима.
Била је тишина, а онда зачух глас:
17 ‚Може ли смртник да буде
праведнији од Бога?
Може ли човек да буде
чистији од свог Творца?
18 Кад не верује ни својим слугама
и своје анђеле оптужује за безумље,
19 колико ће више оптуживати
оне који станују у кућама од глине,
којима је темељ у земаљском праху,
које је лакше смрвити но мољца.
20 Од јутра до вечери Бог их удара
док се у комадиће не претворе.
Пошто темеља немају, нестају заувек.
21 Зар није ишчупан кочић њиховог шатора,
па умиру без мудрости?‘
Job 4
King James Version
4 Then Eliphaz the Temanite answered and said,
2 If we assay to commune with thee, wilt thou be grieved? but who can withhold himself from speaking?
3 Behold, thou hast instructed many, and thou hast strengthened the weak hands.
4 Thy words have upholden him that was falling, and thou hast strengthened the feeble knees.
5 But now it is come upon thee, and thou faintest; it toucheth thee, and thou art troubled.
6 Is not this thy fear, thy confidence, thy hope, and the uprightness of thy ways?
7 Remember, I pray thee, who ever perished, being innocent? or where were the righteous cut off?
8 Even as I have seen, they that plow iniquity, and sow wickedness, reap the same.
9 By the blast of God they perish, and by the breath of his nostrils are they consumed.
10 The roaring of the lion, and the voice of the fierce lion, and the teeth of the young lions, are broken.
11 The old lion perisheth for lack of prey, and the stout lion's whelps are scattered abroad.
12 Now a thing was secretly brought to me, and mine ear received a little thereof.
13 In thoughts from the visions of the night, when deep sleep falleth on men,
14 Fear came upon me, and trembling, which made all my bones to shake.
15 Then a spirit passed before my face; the hair of my flesh stood up:
16 It stood still, but I could not discern the form thereof: an image was before mine eyes, there was silence, and I heard a voice, saying,
17 Shall mortal man be more just than God? shall a man be more pure than his maker?
18 Behold, he put no trust in his servants; and his angels he charged with folly:
19 How much less in them that dwell in houses of clay, whose foundation is in the dust, which are crushed before the moth?
20 They are destroyed from morning to evening: they perish for ever without any regarding it.
21 Doth not their excellency which is in them go away? they die, even without wisdom.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International