Јов 18

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

² »Када ћеш окончати овакве беседе?
    Уразуми се, па да разговарамо.
³ Зашто нас сматраш за стоку?
    Зашто смо глупи у твојим очима?
⁴ Ти који се раздиреш од гнева,
    зар хоћеш да земља опусти због тебе,
    да се хридина помери с места?
⁵ Гаси се светлост опакога,
    не светли више пламен ватре његове.
⁶ Помрачила се светлост у његовом шатору,
    утрнула је светиљка над њим.
⁷ Нестала је жустрина његовог корака,
    о сопствене сплетке се спотиче.
⁸ Ноге га воде у мрежу
    и он у њене петље забаса.
⁹ Замка га шчепа за пету,
    клопка га чврсто стеже.
¹⁰ Вреба га омча скривена на земљи,
    замка лежи на његовој стази.
¹¹ Ужас га спопада са свих страна
    и у стопу га прати.
¹² Недаћа за њим гладује,
    несрећа само чека да посрне.
¹³ Болест му изједа кожу,
    првенац смрти удове му прождире.
¹⁴ Извлаче га из његовог шатора
    и пред Цара ужаса одводе.
¹⁵ У шатору му се настањује огањ,
    горући сумпор по стану му посипају.
¹⁶ Доле му се суши корење,
    а горе му гране вену.
¹⁷ Спомен на њега нестаје са земље,
    име му се не помиње на улици.
¹⁸ Из светлости га терају у таму
    и из света изгоне.
¹⁹ Нема рода ни порода у свом народу,
    никог преживелог тамо где је боравио.
²⁰ Западњаци се грозе његове судбине,
    источњаке ужас спопада.
²¹ Да, такво је боравиште човека безбожног
    и место онога ко Бога не познаје.«