Јов 16
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Јов
16 Тада Јов одврати:
2 »Многих таквих речи сам се наслушао.
Јадни сте ми ви тешитељи!
3 Има ли краја овом блебетању?
Шта те то мучи па мораш да говориш?
4 Да сте на мом месту,
и ја бих могао да говорим као ви,
да вас оптужбама засипам
и да над вама одмахујем главом.
5 Али, моја уста би вас охрабрила,
утеха с мојих усана умирила.
6 Ако и говорим, мој бол се не смирује,
ако заћутим, он не одлази.
7 Да, Боже, ти си ме изнурио,
сву си моју заједницу уништио.
8 Збрчкао си ме, и то поста сведок;
моја мршавост устаје и против мене сведочи.
9 Бог у свом гневу насрће на мене,
растрже ме и на мене шкргуће зубима.
Мој противник ме погледом пробада.
10 Људи су на мене разјапили уста,
с презиром ме шамарају
и против мене се удружују.
11 Бог ме предао злима
и у канџе зликоваца ме бацио.
12 Мирно сам живео, а он ме скршио,
за шију ме зграбио и здробио.
Као мету ме је поставио,
13 његови ме стрелци опколише.
Без милости ми пробада бубреге
и моју жуч на земљу просипа.
14 Рану за раном на телу ми отвара,
као ратник на мене јуриша.
15 На своју кожу нашио сам кострет
и свој понос у прашину закопао.
16 Од плача ми се зајапурило лице,
сенка смрти пала ми по капцима.
17 А нема насиља на мојим рукама
и моја молитва је чиста.
18 »О, земљо, немој моју крв да покријеш
и нека мом крику не буде починка!
19 Већ сада је мој Сведок на небу,
мој Бранитељ на висинама.
20 Пријатељи ми се ругају
док сузе лијем пред Богом.
21 А он се за човека заузима код Бога
као што се човек заузима за пријатеља.
22 Али, још коју годину,
и отићи ћу на пут без повратка.
Књига о Јову 16
New Serbian Translation
Јов
16 А Јов је одговорио овим речима:
2 „Много сам ја таквих ствари чуо,
сви ви сте ми мучни тешиоци!
3 Има ли краја причању у ветар?
Шта те то тера да ми одговараш?
4 И ја бих попут вас говорио
да сте ви на моме месту,
подбадао бих вас речима
и климао главом на вас.
5 Али би вас уста моја ојачала,
усне моје донеле утеху.
6 Ако бих говорио,
свој бол не бих ублажио;
ако бих ућутао,
колико бола би ме напустило?
7 Ипак, он ме је изнурио;
ти си ми затро све укућане моје!
8 Зграбио си ме,
бол је сведок против мене;
мршавост се моја подигнула
да у лице ме оптужи.
9 Његов ме гнев раздире и спопада,
на мене зубима шкргуће својим,
душманин мој је на мене упро очи своје!
10 Разјапили су своја уста према мени,
с презиром ми шамарају образе,
окупљају се против мене.
11 Злотвору ме Бог је изручио,
бацио ме у руке злобника!
12 Мирно сам живео, а он ме је уздрмао,
за врат ме је дочепао, смрскао ме;
себи ме је за мету ставио;
13 стрелци су ме његови окружили,
нутрину ми је распарао без милости
и жуч ми је по земљи просуо.
14 Пролама кроз мене
све пролом за проломом,
као ратник према мени тутњи.
15 За кожу сам своју, ја зашио кострет,
у прашину достојанство своје уваљао.
16 Од ридања подбуло је лице моје,
капци су ми попут смрти црни,
17 премда насиља нема у рукама мојим
и моја је молитва чиста.
18 О, земљо, крв моју не прекривај!
Не било места за мој вапај!
19 А сада, на небесима ено сведока мога!
Да, мој бранилац је на висинама.
20 А моји пријатељи – моји посредници вајни!
Око моје Богу плаче.
21 Ех, кад би се човек правдао са Богом
као човек са човеком.
22 Још година која прохујаће
и поћи ћу путем с којег повратка ми нема.
Job 16
New King James Version
Job Reproaches His Pitiless Friends
16 Then Job answered and said:
2 “I have heard many such things;
(A)Miserable[a] comforters are you all!
3 Shall [b]words of wind have an end?
Or what provokes you that you answer?
4 I also could speak as you do,
If your soul were in my soul’s place.
I could heap up words against you,
And (B)shake my head at you;
5 But I would strengthen you with my mouth,
And the comfort of my lips would relieve your grief.
6 “Though I speak, my grief is not relieved;
And if I remain silent, how am I eased?
7 But now He has (C)worn me out;
You (D)have made desolate all my company.
8 You have shriveled me up,
And it is a (E)witness against me;
My leanness rises up against me
And bears witness to my face.
9 (F)He tears me in His wrath, and hates me;
He gnashes at me with His teeth;
(G)My adversary sharpens His gaze on me.
10 They (H)gape at me with their mouth,
They (I)strike me reproachfully on the cheek,
They gather together against me.
11 God (J)has delivered me to the ungodly,
And turned me over to the hands of the wicked.
12 I was at ease, but He has (K)shattered me;
He also has taken me by my neck, and shaken me to pieces;
He has (L)set me up for His target,
13 His archers surround me.
He pierces my [c]heart and does not pity;
He pours out my gall on the ground.
14 He breaks me with wound upon wound;
He runs at me like a [d]warrior.
15 “I have sewn sackcloth over my skin,
And (M)laid my [e]head in the dust.
16 My face is [f]flushed from weeping,
And on my eyelids is the shadow of death;
17 Although no violence is in my hands,
And my prayer is pure.
18 “O earth, do not cover my blood,
And (N)let my cry have no resting place!
19 Surely even now (O)my witness is in heaven,
And my evidence is on high.
20 My friends scorn me;
My eyes pour out tears to God.
21 (P)Oh, that one might plead for a man with God,
As a man pleads for his [g]neighbor!
22 For when a few years are finished,
I shall (Q)go the way of no return.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Scripture taken from the New King James Version®. Copyright © 1982 by Thomas Nelson. Used by permission. All rights reserved.
