Add parallel Print Page Options

Елихуове беседе

32 Тако она тројица престадоше да одговарају Јову јер је он у својим очима био праведан. Али Елиху син Барахела Бузијца, из Рамовог братства, силно се наљути на Јова што је оправдавао себе, а не Бога. А наљути се и на његова три пријатеља што нису знали шта да одговоре Јову, а ипак су га осуђивали. Он сам се до тада уздржавао да одговори Јову јер су они били старији од њега. Али, када је видео да она тројица више немају шта да кажу, наљути се. Стога тада проговори Елиху син Барахела Бузијца и рече:

»Ја сам млад по годинама, а ви сте стари;
    зато сам се бојажљиво устезао да вам покажем шта знам.
Мислио сам: Нека старост говори,
    нека многе године покажу мудрост.
Али, дух у човеку, дах Свесилнога,
    даје му умност.
Нису само стари мудри,
    нити само времешни знају шта је правда.
10 Стога кажем: Саслушајте ме,
    да и ја изложим своје знање.
11 Ето, чекао сам док сте говорили,
    слушао како расуђујете.
    Док сте тражили шта ћете рећи,
12 сву своју пажњу сам вам посветио.
    Али, ниједан од вас није Јовове речи оповргао,
    ни одговорио на његове тврдње.
13 Немојте да кажете: ‚Нашли смо мудрост;
    нека га Бог разобличи, а не човек.‘
14 Али Јов није мени упутио своју беседу,
    па му нећу вашим речима одговорити.
15 Смели су се и више немају шта да кажу,
    речи им је понестало.
16 Зар још да чекам, сад кад они ћуте,
    кад стоје, а не одговарају?
17 И ја ћу да кажем своје,
    и ја ћу да изложим своје знање.
18 Јер, много тога имам да кажем,
    дух ме на то тера изнутра.
19 Утроба ми је као вино без одушке,
    као нова мешина хоће да се распрсне.
20 Говорићу и ја, да нађем олакшање,
    отворићу уста и одговорити.
21 Ни према коме нећу бити пристрастан,
    нити ћу било коме ласкати.
22 Јер, да сам вичан ласкању,
    одмах би ме мој Творац уклонио.

Елијуј

32 И тако су тројица људи престали да узвраћају Јову који је у својим очима био праведан. На то је на Јова у љутњи плануо Елијуј из Вуза, син Варахилов из Рамовог рода. Разљутио се, јер се овај чинио праведнијим од Бога. Разљутио се и на три пријатеља што нису имали одговор, а опет су осудили Јова. Наиме, Елијуј је чекао да узврати Јову, јер су остали били старији по годинама од њега. Разљутио се Елијуј када је видео да ова тројица људи немају шта да кажу и одговоре.

Тада је овако одговорио Елијуј из Вуза, син Варахилов:

„Млађи сам од вас по годинама.
    Ви сте старији,
па сам се зато склањао у страху
    да вам кажем своје мишљење.
Наиме, рекао сам себи:
    ’Старост нека говори
    и године многе нек разгласе мудрост!’
Јер је дух у људима
    и дах Свемоћнога им даје разум.
Године многе мудрост не дају
    и стари праведност не схватају.

10 Зато кажем: ’Послушајте ме,
    па да вам и ја изнесем своје мишљење.’
11 Ето, чекао сам беседе ваше,
    саслушао мишљења ваша
        док сте бирали речи.
12 Да, пажљиво сам вас пратио.
    Али – гле – нико није оповргнуо Јова
    и ниједан од вас није узвратио на речи његове!
13 И не говорите: ’Мудрост смо пронашли!
    А њега нека Бог оповргне, а не човек.’
14 Али, није он против мене говорио
    па ни ја нећу да узвратим њему вашим доказима.

15 А они су се смели и више не узвраћају,
    сасвим су остали без речи.
16 Зашто да чекам када не говоре,
    само стоје и више не узвраћају?!
17 А сада ћу ја своје да кажем,
    мишљење ћу своје да изнесем.
18 Јер препун сам речи,
    из утробе моје дух ме на то тера.
19 Ево, попут вина без одушка утроба је моја,
    распукла би се ко мешина нова.
20 Морам да говорим, да себи одушка дам;
    отворићу усне своје да бих узвратио.
21 Нећу да гледам ко је ко,
    никоме да ласкам нећу.
22 Па ја и не умем да ласкам,
    јер би ме одмах узео Саздатељ мој!