Add parallel Print Page Options

Јов

19 Тада Јов одврати:

»Докле ћете ме мучити
    и сатирати речима?
Већ сте ме десет пута изгрдили
    и није вас стид што ме нападате.
Па и да је истина да сам застранио,
    моја заблуда се само мене тиче.
Ако хоћете да се узвисите нада мном
    и да моје понижење против мене употребите,
онда знајте да ми је Бог нанео неправду
    и своју мрежу разапео око мене.
Да, вичем: ‚Неправда!‘ али одговор не добијам,
    запомажем, али правде нема.
Пут ми је заградио да не могу да прођем,
    стазе ми је завио у таму.
Моју част је свукао са мене
    и круну ми скинуо с главе.
10 Са свих страна ме растрже, док ме не буде.
    Моју наду је као дрво ишчупао.
11 Гневом је плануо на мене
    и у непријатеље ме убраја.
12 Његове чете сложно надиру;
    до мене пут насипају
    и око мог шатора се утаборују.
13 Од мене је удаљио браћу,
    пријатељи се од мене отуђили.
14 Родбине моје више нема,
    пријатељи ме заборавили.
15 Гости и служавке сматрају ме странцем,
    туђинац сам у њиховим очима.
16 Свог слугу зовем, а он се не одазива,
    иако га својим устима заклињем.
17 Мој дах је мрзак мојој жени,
    рођена браћа ме се гнушају.
18 Чак ме и дечаци презиру;
    кад наиђем, они ми се ругају.
19 Одвратан сам пријатељима најближим,
    против мене су они које сам волео.
20 Кост и кожа постадох,
    за длаку сам живу главу извукао.

21 »Смилујте ми се, пријатељи, смилујте,
    јер Божија рука ме је ударила.
22 Зашто ме као и Бог гоните?
    Зар се још нисте мог меса наситили?
23 О, кад би се моје речи могле прибележити,
    кад би се у књигу записале,
24 кад би се гвозденом и оловном писаљком
    заувек у стену урезале.
25 Знам да мој Откупитељ живи
    и да ће на крају устати над земљом.
26 И кад ми се кожа распадне,
    у свом телу видећу Бога.
27 Хоћу својим, а не туђим очима да га видим.
    О, како срце у мени за тим жуди!
28 Ако кажете: ‚Како ћемо га ми гонити
    кад је у њему корен невоље?‘
29 тада се сами бојте мача,
    јер срџба ће бити кажњена мачем.
И тада ћете знати да има суда.«

Јов

19 А Јов је одговорио овим речима:

„Докле ћете да кињите душу моју
    и речима ме ломите?!
Па већ сте ме десет пута понизили!
    Не стидите ли се што ми тако пакостите?
Све и да сам стварно погрешио,
    моја грешка је само моја.
Ако бисте стварно да се нада мном уздижете
    и да ме убеђујете у ругло моје,
знајте онда да ме је Бог ојадио,
    својом ме је мрежом обмотао.

Ето, ја вичем: ’Насиље!’, а услишен нисам;
    ја за помоћ запомажем, али правде нема.
Мој пут он је заградио, не могу да прођем;
    стазе моје он је замрачио.
Част је моју свукао са мене,
    скинуо ми круну с главе моје.
10 Са свих страна сваљује ме да нестанем,
    изваљује као дрво наду моју.
11 Ужарио се гнев његов на мене,
    па ме сматра душманином својим.
12 Сложно марширају његове чете,
    ено, наспрам мене насип подижу;
    око мог шатора логор дижу.

13 Далеко од мене он је одвео браћу моју,
    а моји знанци су ми сада ко потпуни странци.
14 Мојих рођака више нема,
    заборавили су ме познаници моји.
15 Гости мога дома и слушкиње моје гледају ме ко туђинца,
    за њихове очи ја сам придошлица.
16 Слугу свога ја дозивам, ал’ ми се не јавља,
    устима га својим преклињем за помоћ.
17 Жена ми се гади од задаха мога,
    одуран сам и родбини својој.
18 Чак ме и дечаци презиру,
    ругају ми се кад бих да устанем.
19 Гаде ме се сви пријатељи блиски,
    они које сам волео, сад су против мене.
20 Кожа ми се слепила за кости,
    зуби су ми поиспадали.

21 Смилујте ми се! Смилујте ми се,
    о, пријатељи моји,
    јер је рука Божија ударила на ме!
22 Па зашто ме попут Бога прогоните,
    меса мога зар нисте сити?[a]

23 О, када би се речи моје записале!
    О, када би се у књигу утиснуле;
24 гвозденим пером и оловом
    заувек у камен урезале!
25 Али ја знам да Откупитељ мој живи,
    да ће на крају он стати над прахом!
26 Нека и пукне ова моја кожа,
    гледаћу Бога из тела свога;
27 њега ћу ја лично гледати,
    очима својим, а не ко туђинац.
    А нутрина моја у мени малакше.

28 А ви би требало да кажете: ’Зашто га прогонимо?’,
    јер налазите да је у мени корен ове ствари.
29 Од мача страхујте,
    јер гнев доноси одмазду мача,
да бисте знали –
    суд постоји.“

Footnotes

  1. 19,22 Идиом јести нечије месо према арамејском, арапском и акадском значи оптуживати (Дан 3,8), па овај део стиха може да се преведе и као: нисте ли ме довољно оптужили?

Job

19 Then Job replied:

“How long will you torment(A) me
    and crush(B) me with words?
Ten times(C) now you have reproached(D) me;
    shamelessly you attack me.
If it is true that I have gone astray,
    my error(E) remains my concern alone.
If indeed you would exalt yourselves above me(F)
    and use my humiliation against me,
then know that God has wronged me(G)
    and drawn his net(H) around me.(I)

“Though I cry, ‘Violence!’ I get no response;(J)
    though I call for help,(K) there is no justice.(L)
He has blocked my way so I cannot pass;(M)
    he has shrouded my paths in darkness.(N)
He has stripped(O) me of my honor(P)
    and removed the crown from my head.(Q)
10 He tears me down(R) on every side till I am gone;
    he uproots my hope(S) like a tree.(T)
11 His anger(U) burns against me;
    he counts me among his enemies.(V)
12 His troops advance in force;(W)
    they build a siege ramp(X) against me
    and encamp around my tent.(Y)

13 “He has alienated my family(Z) from me;
    my acquaintances are completely estranged from me.(AA)
14 My relatives have gone away;
    my closest friends(AB) have forgotten me.
15 My guests(AC) and my female servants(AD) count me a foreigner;
    they look on me as on a stranger.
16 I summon my servant, but he does not answer,
    though I beg him with my own mouth.
17 My breath is offensive to my wife;
    I am loathsome(AE) to my own family.
18 Even the little boys(AF) scorn me;
    when I appear, they ridicule me.(AG)
19 All my intimate friends(AH) detest me;(AI)
    those I love have turned against me.(AJ)
20 I am nothing but skin and bones;(AK)
    I have escaped only by the skin of my teeth.[a]

21 “Have pity on me, my friends,(AL) have pity,
    for the hand of God has struck(AM) me.
22 Why do you pursue(AN) me as God does?(AO)
    Will you never get enough of my flesh?(AP)

23 “Oh, that my words were recorded,
    that they were written on a scroll,(AQ)
24 that they were inscribed with an iron tool(AR) on[b] lead,
    or engraved in rock forever!(AS)
25 I know that my redeemer[c](AT) lives,(AU)
    and that in the end he will stand on the earth.[d]
26 And after my skin has been destroyed,
    yet[e] in[f] my flesh I will see God;(AV)
27 I myself will see him
    with my own eyes(AW)—I, and not another.
    How my heart yearns(AX) within me!

28 “If you say, ‘How we will hound(AY) him,
    since the root of the trouble lies in him,[g]
29 you should fear the sword yourselves;
    for wrath will bring punishment by the sword,(AZ)
    and then you will know that there is judgment.[h](BA)

Footnotes

  1. Job 19:20 Or only by my gums
  2. Job 19:24 Or and
  3. Job 19:25 Or vindicator
  4. Job 19:25 Or on my grave
  5. Job 19:26 Or And after I awake, / though this body has been destroyed, / then
  6. Job 19:26 Or destroyed, / apart from
  7. Job 19:28 Many Hebrew manuscripts, Septuagint and Vulgate; most Hebrew manuscripts me
  8. Job 19:29 Or sword, / that you may come to know the Almighty