Add parallel Print Page Options

Јов

19 Тада Јов одврати:

»Докле ћете ме мучити
    и сатирати речима?
Већ сте ме десет пута изгрдили
    и није вас стид што ме нападате.
Па и да је истина да сам застранио,
    моја заблуда се само мене тиче.
Ако хоћете да се узвисите нада мном
    и да моје понижење против мене употребите,
онда знајте да ми је Бог нанео неправду
    и своју мрежу разапео око мене.
Да, вичем: ‚Неправда!‘ али одговор не добијам,
    запомажем, али правде нема.
Пут ми је заградио да не могу да прођем,
    стазе ми је завио у таму.
Моју част је свукао са мене
    и круну ми скинуо с главе.
10 Са свих страна ме растрже, док ме не буде.
    Моју наду је као дрво ишчупао.
11 Гневом је плануо на мене
    и у непријатеље ме убраја.
12 Његове чете сложно надиру;
    до мене пут насипају
    и око мог шатора се утаборују.
13 Од мене је удаљио браћу,
    пријатељи се од мене отуђили.
14 Родбине моје више нема,
    пријатељи ме заборавили.
15 Гости и служавке сматрају ме странцем,
    туђинац сам у њиховим очима.
16 Свог слугу зовем, а он се не одазива,
    иако га својим устима заклињем.
17 Мој дах је мрзак мојој жени,
    рођена браћа ме се гнушају.
18 Чак ме и дечаци презиру;
    кад наиђем, они ми се ругају.
19 Одвратан сам пријатељима најближим,
    против мене су они које сам волео.
20 Кост и кожа постадох,
    за длаку сам живу главу извукао.

21 »Смилујте ми се, пријатељи, смилујте,
    јер Божија рука ме је ударила.
22 Зашто ме као и Бог гоните?
    Зар се још нисте мог меса наситили?
23 О, кад би се моје речи могле прибележити,
    кад би се у књигу записале,
24 кад би се гвозденом и оловном писаљком
    заувек у стену урезале.
25 Знам да мој Откупитељ живи
    и да ће на крају устати над земљом.
26 И кад ми се кожа распадне,
    у свом телу видећу Бога.
27 Хоћу својим, а не туђим очима да га видим.
    О, како срце у мени за тим жуди!
28 Ако кажете: ‚Како ћемо га ми гонити
    кад је у њему корен невоље?‘
29 тада се сами бојте мача,
    јер срџба ће бити кажњена мачем.
И тада ћете знати да има суда.«

Јов

19 А Јов је одговорио овим речима:

„Докле ћете да кињите душу моју
    и речима ме ломите?!
Па већ сте ме десет пута понизили!
    Не стидите ли се што ми тако пакостите?
Све и да сам стварно погрешио,
    моја грешка је само моја.
Ако бисте стварно да се нада мном уздижете
    и да ме убеђујете у ругло моје,
знајте онда да ме је Бог ојадио,
    својом ме је мрежом обмотао.

Ето, ја вичем: ’Насиље!’, а услишен нисам;
    ја за помоћ запомажем, али правде нема.
Мој пут он је заградио, не могу да прођем;
    стазе моје он је замрачио.
Част је моју свукао са мене,
    скинуо ми круну с главе моје.
10 Са свих страна сваљује ме да нестанем,
    изваљује као дрво наду моју.
11 Ужарио се гнев његов на мене,
    па ме сматра душманином својим.
12 Сложно марширају његове чете,
    ено, наспрам мене насип подижу;
    око мог шатора логор дижу.

13 Далеко од мене он је одвео браћу моју,
    а моји знанци су ми сада ко потпуни странци.
14 Мојих рођака више нема,
    заборавили су ме познаници моји.
15 Гости мога дома и слушкиње моје гледају ме ко туђинца,
    за њихове очи ја сам придошлица.
16 Слугу свога ја дозивам, ал’ ми се не јавља,
    устима га својим преклињем за помоћ.
17 Жена ми се гади од задаха мога,
    одуран сам и родбини својој.
18 Чак ме и дечаци презиру,
    ругају ми се кад бих да устанем.
19 Гаде ме се сви пријатељи блиски,
    они које сам волео, сад су против мене.
20 Кожа ми се слепила за кости,
    зуби су ми поиспадали.

21 Смилујте ми се! Смилујте ми се,
    о, пријатељи моји,
    јер је рука Божија ударила на ме!
22 Па зашто ме попут Бога прогоните,
    меса мога зар нисте сити?[a]

23 О, када би се речи моје записале!
    О, када би се у књигу утиснуле;
24 гвозденим пером и оловом
    заувек у камен урезале!
25 Али ја знам да Откупитељ мој живи,
    да ће на крају он стати над прахом!
26 Нека и пукне ова моја кожа,
    гледаћу Бога из тела свога;
27 њега ћу ја лично гледати,
    очима својим, а не ко туђинац.
    А нутрина моја у мени малакше.

28 А ви би требало да кажете: ’Зашто га прогонимо?’,
    јер налазите да је у мени корен ове ствари.
29 Од мача страхујте,
    јер гнев доноси одмазду мача,
да бисте знали –
    суд постоји.“

Footnotes

  1. 19,22 Идиом јести нечије месо према арамејском, арапском и акадском значи оптуживати (Дан 3,8), па овај део стиха може да се преведе и као: нисте ли ме довољно оптужили?