13 »Да, све сам то својим очима видео,
    својим ушима чуо и разумео.
² То што ви знате, знам и ја;
    нисам ништа гори од вас.
³ Са Свесилним бих хтео да разговарам,
    са Богом да се расправим.
⁴ Али, ви ширите лажи
    и сви сте неспособни исцелитељи.
⁵ О, кад бисте бар сасвим ућутали!
    Тиме бисте показали мудрост.
⁶ Саслушајте моје доказе,
    чујте приговор мојих усана.
⁷ Зар ћете ради Бога износити лажи?
    Зар ћете ради њега изговарати преваре?
⁸ Зар ћете према њему бити пристрасни?
    Зар ћете за њега водити парницу?
⁹ Зар би било добро да вас он испита?
    Зар бисте га преварили као човека?
¹⁰ Он би вас сигурно прекорио
    кад бисте потајно били пристрасни.
¹¹ Зар вас не би његов сјај престравио?
    Зар вас не би обузео ужас од њега?
¹² Ваше изреке су од пепела,
    ваша одбрана је одбрана од блата.
¹³ Ћутите и пустите ме да говорим,
    па нека ме снађе што му драго.
¹⁴ Зашто се излажем опасности
    и свој живот у своје руке узимам?
¹⁵ Да, нека ме и убије,
    ја ћу се у њега уздати
    и бранити своје поступке пред њим.
¹⁶ И већ то ће ми бити на спасење,
    јер безбожник не би ступио пред њега.

¹⁷ »Пажљиво саслушајте моје речи,
    добро чујте шта ћу вам рећи:
¹⁸ Ево, припремио сам своју парницу
    и знам да ћу се оправдати.
¹⁹ Може ли неко да ме оптужи?
    Тада бих заћутао и умро.
²⁰ Само ми ово двоје учини, Боже,
    па се од твога лица нећу скривати:
²¹ Склони своју руку далеко од мене
    и не плаши ме више својим страхотама.
²² Тада ме позови, и одговараћу ти,
    или ме пусти да говорим, а ти одговарај.
²³ Колико сам злоделâ и грехâ починио?
    Покажи ми мој преступ и грех!
²⁴ Зашто своје лице кријеш
    и непријатељем ме сматраш?
²⁵ Зар ћеш мучити лист који носи ветар
    и суву стрњику гонити?
²⁶ Јер, горке оптужбе против мене исписујеш
    и за грехе из младости ме кажњаваш.
²⁷ Сапињеш ми ноге у окове
    и све моје стазе надзиреш
    пратећи трагове мојих стопала.
²⁸ Човек се као нешто труло распада,
    као одећа коју мољци изједају.