Add parallel Print Page Options

16 Када су ми твоје речи долазиле,
    јео сам их,
твоје речи су ми биле радост
    и весеље срцу,
јер ја твоје Име носим,
    ГОСПОДЕ, Боже над војскама.
17 Никада у друштву раскалашних нисам седео,
    никада се веселио.
Сâм сам седео, јер је твоја рука била на мени
    и јер си ме испунио гневом.
18 Што мом болу нема краја
    и што ми је рана болна и неисцељива?
Зар ћеш ми бити као поток несталан,
    као извор који пресушује?

Read full chapter