Израиљеви лажни пастири

34 Дође ми реч Господња: ² „Сине човечији, пророкуј против Израиљевих пастира. Реци пастирима: ’Говори Господ Бог: тешко Израиљевим пастирима, који напасају сами себе! Зар не би требало да пастири напасају стадо? ³ Једете сало^[a], облачите се вуном, и приносите на жртву утовљене овце али не напасате овце. ⁴ Слабашне не јачате, болесне не лечите, повређене не завијате, одлутале не враћате, изгубљене не тражите, него грубо и окрутно господарите над њима. ⁵ И како нису имале пастира, раштркале су се, и тако раштркане постале плен свим пољским зверима. ⁶ Моје овце лутају по свим горама и на сваком високом брду; расејане су моје овце по целој земљи, и нико не пита за њих, нити их ико тражи.

⁷ Зато, пастири, чујте реч Господњу: ⁸ Живота ми мога, говори Господ Бог: зато што су моје овце, немајући пастира, биле опљачкане, те су постале храна свакој пољској звери; и зато што моји пастири не хају за моје овце, него сами себе напасају, а не напасају стадо; ⁹ зато, пастири, чујте реч Господњу: ¹⁰ Овако каже Господ: ево ме против пастира̂; држаћу их одговорнима за моје стадо, и нећу им више дати да напасају стадо. Пастири неће више напасати себе, јер ћу ја избавити своје овце из њихових раља, и више им неће бити храна.

Бог је прави Пастир

¹¹ Јер говори Господ Бог: ја, главом, ћу потражити своје овце и старати се о њима! ¹² Као што се пастир стара о раштрканом стаду кад је међу њима, тако ћу се ја старати о овцама и избављати их из свих места где буду расејане у дан кад се надвију облаци и густа тама. ¹³ Извешћу их из народа, скупити их из земаља, и довести их у њихову земљу. Напасаћу их по горама Израиљевим, по долинама и по свим насељеним местима у земљи. ¹⁴ Напасаћу их на доброј паши, на високим горама израиљским биће им пашњаци. Почиваће тамо, на горама израиљским, на добрим пашњацима и пашће на обилатој паши. ¹⁵ Ја ћу напасати своје овце, и ја ћу им дати починак – говори Господ Бог. ¹⁶ Тражићу изгубљену, довешћу натраг одлуталу, повређену ћу завити, а болесну окрепити. А утовљену и јаку ћу држати на оку; напасаћу их по правди.

¹⁷ А теби, моје стадо, говори Господ Бог: ево, ја ћу судити између овце и овце, и између овнова и јараца. ¹⁸ Зар вам није довољно што пасете на доброј паши? Зашто онда ногама газите што остане од паше? Зар вам није довољно што пијете бистру воду? Зашто онда ногама мутите осталу воду? ¹⁹ А моје овце морају да пасу што сте ви ногама изгазили, и да пију што сте ви ногама замутили.

²⁰ Зато им Господ Бог говори овако: ево, ја ћу судити између дебеле и мршаве овце. ²¹ Зато што сте боком и раменом гурали, и роговима боли све који су слаби, док их нисте разагнали; ²² зато ћу избавити своје стадо да не буде више пљачкано. Ја ћу судити између овце и овце. ²³ Поставићу им једног пастира, мога слугу Давида, који ће их напасати; он ће их напасати и бити им пастир. ²⁴ Ја, Господ, бићу им Бог, а мој слуга Давид биће кнез међу њима. Ја, Господ, сам говорио.

²⁵ И склопићу са њима савез мира: истребићу зле звери из земље, па ће спокојно пребивати у пустињи и спавати у шумама. ²⁶ Излићу благослов на њих око мог брда и даваћу на време кишу; биће то киша благослова. ²⁷ Пољско дрвеће даваће своје плодове а земља рађаће свој род. И биће спокојни у својој земљи. Када сломим палице на њиховом јарму и избавим их од оних који су их поробили, знаће да сам ја Господ. ²⁸ И више неће бити плен народима, нити ће бити храна земаљским зверима. Живеће у спокојству и нико их неће плашити. ²⁹ А ја ћу им посадити бујни насад и више их неће морити глад у земљи, нити ће трпети срамоту од народа. ³⁰ Тада ће знати да сам ја, Господ Бог њихов, са њима, а да су они, дом Израиљев, мој народ – говори Господ Бог. ³¹ А ви, моје овце, ви сте људи, стадо моје паше, а ја сам ваш Бог – говори Господ Бог.’“