Јеврејима 11  Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Вера и истрајност

11 А вера је поуздање у оно чему се надамо, осведочење о стварности коју не видимо. ² Због ње су стари добили похвалу.

³ Вером схватамо да су светови саздани Божијом речју, и то тако да оно што се види није настало од нечег видљивог.

⁴ Вером је Авељ Богу принео бољу жртву него Каин, и због ње био похваљен као праведан када је Бог похвалио његове дарове. И вером, иако је умро, још говори.

⁵ Вером је Енох узет са света да не види смрти, и нису могли да га нађу, јер га је узео Бог. Јер, пре него што је узет, похваљен је као онај који је угодио Богу. ⁶ А без вере је немогуће угодити Богу, јер ко му приступа, треба да верује да Бог постоји и да награђује оне који га траже.

⁷ Вером је Ноје, када је обавештен о оном што се још није видело, обузет страхопоштовањем, саградио ковчег да спасе своје укућане. Вером је осудио свет и постао наследник праведности која долази од вере.

⁸ Вером је Авраам, када је позван да оде на место које ће касније примити у наследство, послушао и пошао, иако није знао куда иде. ⁹ Вером се у обећаној земљи настанио као странац у туђини, станујући под шаторима са Исааком и Јаковом, сунаследницима истог обећања, ¹⁰ јер је ишчекивао Град са чврстим темељима, чији је градитељ и творац Бог.

¹¹ Вером је добио и моћ да зачне потомство, иако је већ био зашао у године – а и сама Сара је била нероткиња – јер је верним сматрао Онога који је обећао.^{[a] 12} Тако је од једног човека, безмало мртвог, потекло потомака колико и звезда на небу и неизбројивих као песак на морској обали.

¹³ Сви су они живели у вери све до своје смрти, не примивши обећано. Само су га издалека видели и поздравили, признајући^[b] да су странци и дошљаци на земљи. ¹⁴ А они који тако говоре, показују да траже отаџбину. ¹⁵ Да су при том мислили на ону из које су дошли, још су имали прилику да се у њу врате. ¹⁶ Али, они су чезнули за бољом, то јест небеском отаџбином. Зато се Бог не стиди да се зове њихов Бог, јер им је припремио Град.

¹⁷ Вером је Авраам, када га је Бог проверавао, принео Исаака на жртву. Онај који је примио обећања принео је свога јединца, ¹⁸ онај коме је Бог рекао: »Твоје потомство ће се рачунати по Исааку.«^{(A) 19} Помислио је да Бог може и из мртвих да васкрсава, и заиста је, у пренесеном смислу, добио Исаака из мртвих.

²⁰ Вером је Исаак за будућност благословио Јакова и Исава.

²¹ Вером је Јаков, на самрти, благословио оба Јосифова сина и поклонио се Богу ослоњен на врх свога штапа.

²² Вером је Јосиф, када му се примакао крај, поменуо излазак Израелаца из Египта и заповедио шта да учине с његовим костима.

²³ Вером су Мојсија, када се родио, његови родитељи крили три месеца, јер су видели да је дете мило и нису се уплашили цареве наредбе.

²⁴ Вером је Мојсије, када је одрастао, одбио да га зову сином фараонове кћери. ²⁵ Радије је изабрао да заједно с Божијим народом буде злостављан него да накратко ужива у греху. ²⁶ Немилост у коју је пао ради Христа сматрао је већим богатством од египатског блага, јер је свој поглед упро у награду. ²⁷ Вером је отишао из Египта не плашећи се царевог беса, јер се чврсто држао Невидљивога као да га гледа. ²⁸ Вером је прославио Пасху и извршио шкропљење крвљу, да Онај који убија прворођене не дотакне ниједног од Израелових.

²⁹ Вером су, као по сувој земљи, прешли Црвено море, а када су то покушали Египћани, подавили су се.

³⁰ Вером су пали и јерихонски зидови пошто је народ седам дана обилазио око њих.

³¹ Вером блудница Раава није погинула заједно с непокорнима, јер је лепо примила уходе.

³² И шта још да кажем? Немам времена да вам причам о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду и Самуилу и пророцима, ³³ који су вером покорили царства, завели правду, добили обећано, затворили уста лавовима, ³⁴ угасили силу огња, избегли оштрицу мача, оснажили се у слабости, ојачали у боју, туђинске војске натерали у бекство. ³⁵ Жене су, васкрсењем, поново добиле своје мртве. Други су били стављени на муке, али су одбили избављење, да би добили боље васкрсење. ³⁶ Неки су доживели ругање и батинање, па и окове и тамницу. ³⁷ Каменовали су их, секли, убијали мачем. Потуцали су се у овчијим кожусима, у кострети, у немаштини, у невољи, у злостављању – ³⁸ свет их није био достојан. Лутали су по пустињама и горама, по пећинама и јамама у земљи. ³⁹ И сви су они похваљени због своје вере, али нису примили обећано. ⁴⁰ Јер, Бог је за нас предвидео нешто боље, да они не достигну савршенство без нас.