Add parallel Print Page Options

Исус и Самарићанка

Када је Исус сазнао да су фарисеји чули да он стиче и крштава више ученика него Јован – иако сам Исус није крштавао, него његови ученици – оде из Јудеје и врати се у Галилеју.

Морао је да прође кроз Самарију, па тако стиже у самаријски град који се зове Сихар, близу имања које је Јаков дао своме сину Јосифу. Тамо је био и Јаковљев бунар, па Исус, уморан од пута, седе крај њега. Било је негде око поднева[a].

Када је једна Самарићанка дошла да заграби воде, Исус јој рече: »Дај ми да пијем«, јер су његови ученици били отишли у град да купе хране.

А Самарићанка му рече: »Зашто ти, Јудејин, тражиш да пијеш од мене, једне Самарићанке?« – пошто се Јудеји нису слагали са Самарићанима.

10 »Када би знала Божији дар«, одговори јој Исус, »и ко је онај који ти каже: ‚Дај ми да пијем‘, замолила би га, и он би ти дао живе воде.«

11 »Господару«, одврати жена, »немаш чиме ни да заграбиш воде, а бунар је дубок. Одакле ти онда жива вода? 12 Зар си можда већи од нашег оца Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега он и његови синови и стада?«

13 »Ко год пије ову воду«, одговори јој Исус, »опет ће ожеднети, 14 а ко пије воду коју му ја дајем, неће ожеднети довека. Вода коју му ја дајем постаће у њему извор воде која увире у вечни живот.«

15 »Господару«, рече му жена, »дај ми те воде, да не жедним и да не морам да долазим овамо да заграбим воде.«

16 »Иди и позови свога мужа«, рече јој Исус, »па се врати овамо.«

17 А жена му одговори: »Немам мужа.«

»Добро кажеш: ‚Немам мужа‘«, одврати Исус. 18 »Пет мужева си имала, а овај с којим си сада није ти муж. Истину си рекла.«

19 »Господару«, рече жена, »видим да си пророк! 20 Наши праоци су се клањали Богу на овој гори, а ви Јудеји кажете да му се треба клањати у Јерусалиму.«

21 »Веруј ми, жено«, рече Исус, »долази час када се нећете клањати Оцу ни овде ни у Јерусалиму. 22 Ви се клањате оном што не познајете, а ми се клањамо оном што познајемо, јер спасење долази од Јудеја. 23 Али долази час – и већ је ту – када ће се истински клањаоци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац баш такве клањаоце жели. 24 Бог је дух, и они који му се клањају, у духу и истини треба да му се клањају.«

25 А жена му рече: »Знам да ће доћи Месија, који се зове Христос. Када он дође, све ће нам објаснити.«

26 »Ја сам«, рече јој Исус, »ја који с тобом говорим.«

27 Тада се вратише ученици и зачудише се што разговара са женом. Али ниједан не упита: »Шта тражиш од ње?« ни: »Зашто с њом разговараш?«

28 А жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима: 29 »Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?«

30 И они изађоше из града и кренуше к Исусу.

31 А ученици су у међувремену молили Исуса: »Раби, једи.«

32 Али он им рече: »Ја имам да једем јело за које ви не знате.«

33 Тада ученици рекоше један другом: »Да му није неко донео да једе?«

34 Исус им рече: »Моје јело је да извршавам вољу Онога који ме је послао и да довршим његово дело. 35 Зар и ви не кажете: ‚Још четири месеца, па жетва?‘ Кажем вам: отворите очи и погледајте поља – зрела[b] су за жетву. 36 Жетелац већ прима плату и скупља род за вечни живот, да се и сејач и жетелац заједно радују. 37 У томе се обистињује изрека: ‚Један сеје, а други жање.‘ 38 Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте пожњели плодове њиховог труда[c]

39 Многи Самарићани из онога града повероваше у Исуса због речи оне жене која је сведочила: »Рекао ми је све што сам учинила.«

40 А када су дошли к њему, замолише га да остане код њих, и он тамо остаде два дана. 41 И још многи повероваше због његових речи.

42 Говорили су оној жени: »Сада више не верујемо због онога што си ти рекла, него зато што смо сами чули, и знамо да је ово заиста Спаситељ света.«

Излечење службениковог сина

(Мт 8,5-13; Лк 7,1-10)

43 После та два дана, Исус оде оданде у Галилеју, 44 иако је сам изјавио да је пророк без части у свом завичају. 45 Када је стигао, Галилејци га лепо примише, јер су видели шта је све учинио у Јерусалиму за време празника, пошто су и они били тамо.

46 Исус тако опет дође у Кану Галилејску, где је био претворио воду у вино. А тамо је био један царев службеник чији је син лежао болестан у Кафарнауму. 47 Када је чуо да је Исус из Јудеје дошао у Галилеју, дође к њему и замоли га да оде у Кафарнаум и излечи му сина, јер овај само што није умро.

48 А Исус му рече: »Док не видите знамења и чуда, не верујете.«

49 »Господару«, рече му царев службеник, »дођи док ми дете није умрло.«

50 »Иди«, рече му Исус, »твој син ће живети.«

Човек поверова у то што му је Исус рекао и оде.

51 А док је још био на путу, сретоше га његове слуге с вешћу да му је син жив. 52 Он их упита када му је кренуло набоље, а они му одговорише: »Грозница га је оставила јуче око један сат после подне[d]

53 Дечаков отац се сети да му је баш тада Исус рекао: »Твој син ће живети.«

И поверова он и сви његови укућани.

54 Било је то друго знамење које је Исус учинио пошто је дошао из Јудеје у Галилеју.

Footnotes

  1. 4,6 око поднева Дословно: око шестог часа.
  2. 4,35 зрела Дословно: жута.
  3. 4,38 пожњели … труда Дословно: ушли у њихов труд.
  4. 4,52 око један сат после подне Дословно: око седмог часа.

Исус и Самарјанка

Међутим, Исус је сазнао да су фарисеји чули да он задобија и крштава више ученика него Јован. (Уствари, са̂м Исус није крштавао, него његови ученици.) Тада је напустио Јудеју и отишао у Галилеју.

Успут је морао да прође кроз Самарију. Тако је дошао у самаријски град по имену Сихар, недалеко од земљишта које је Јаков дао своме сину Јосифу. Тамо се налазио Јаковљев бунар. Исус, уморан од пута, седе на бунар. Било је око подне[a].

Нека жена Самарјанка дође да захвати воде. Исус јој рече: „Дај ми, молим те, да пијем.“ (Његови ученици су, у међувремену, отишли до града да купе нешто хране.)

Тада му Самарјанка рече: „Како можеш ти, као Јеврејин, да тражиш од мене, Самарјанке, да пијеш?“ (Јевреји се, иначе, не мешају[b] са Самарјанцима.)

10 Исус јој одговори: „Кад би ти знала какав дар Бог има за тебе, и ко је тај што од тебе тражи да му даш да пије, ти би од њега тражила и он би ти дао живу воду.“

11 Жена му рече: „Господине, бунар је дубок, а ти немаш чиме да захватиш. Одакле ћеш извући живу воду? 12 Зар си ти већи од нашег оца Јакова који нам је дао овај бунар? Он са̂м је пио са њега, његови синови и његова стока.“

13 Исус јој одговори: „Свако ко пије од ове воде, поново ће ожеднети. 14 А ко пије од воде коју ћу му ја дати, тај никада неће ожеднети, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде живота и донети му вечни живот.“

15 Жена му рече. „Господине, дај ми ту воду да не жедним више и да не долазим више овамо да захватам.“

16 Исус јој рече: „Иди и позови свога мужа, па се врати.“

17 Жена му рече: „Немам мужа.“

Исус рече: „У праву си кад кажеш да немаш мужа. 18 Имала си, наиме, пет мужева, а онај са којим сада живиш није ти муж. Добро си рекла.“

19 Жена му рече: „Господине, видим да си пророк. 20 Наши преци су се клањали на овој гори, а ви кажете да је Јерусалим место где се треба клањати.“

21 Исус јој рече: „Веруј ми, жено, да ће доћи час кад се нећете клањати Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму. 22 Ви, Самарјани, не знате коме се клањате. Ми, Јевреји, знамо коме се клањамо, јер од Јевреја долази спасење. 23 Али долази час, и већ је дошао, када ће се прави клањаоци клањати Оцу у Духу и истини. Отац, наиме, хоће овакве молиоце. 24 Бог је Дух, те они који му се клањају треба да се клањају у Духу и истини.“

25 Жена му рече: „Знам да ће доћи Месија, кога зову Христос. Кад он дође, све ће нам објавити.“

26 Исус јој рече: „То сам ја, који говорим с тобом.“

27 Кад су се његови ученици вратили, зачудили су се да Исус разговара са женом. Ипак, нико није рекао: „Шта ти треба?“ или: „Зашто разговараш са њом?“

28 Жена тада остави свој крчаг, па оде у град и рече људима: 29 „Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?“ 30 Људи изађу из града и дођу к Исусу.

31 У међувремену, његови ученици му рекоше: „Учитељу, поједи нешто!“

32 Исус им рече: „Ја имам једно јело да једем, које ви не познајете.“

33 Његови ученици почеше да се питају међу собом: „Да му неко није донео да једе?“ 34 Исус им рече. „Моје јело је да вршим вољу онога који ме је послао и да довршим његово дело. 35 Зар не кажете: ’Још четири месеца, па долази жетва?’ А ја вам, ево, кажем: осмотрите поља – жито је већ дозрело за жетву! 36 Жетелац већ прима плату и жање урод за вечни живот. Тако се и сејач и жетелац радују заједно. 37 Овако се обистињује изрека: ’један сеје, други жање.’ 38 Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили; други су се трудили, а ви убирете плод њиховог труда.“

39 Многи Самарјани из тог града су поверовали у Исуса због речи које је она жена рекла: „Он ми је рекао све што сам учинила.“ 40 Самарјани су онда дошли к њему и молили га да остане са њима. Тако је остао тамо два дана, 41 па је још више Самарјана поверовало у њега због његове речи.

42 Онда су рекли жени: „Сада више не верујемо због оног што си ти говорила, него зато што смо сами чули, па знамо да је он истински Спаситељ света.“

Исус лечи сина царског чиновника

43 Два дана касније, Исус оде оданде у Галилеју. 44 Сам Исус је, наиме, говорио да је пророк без части у свом завичају. 45 Када је, дакле, дошао у Галилеју, Галилејци су га лепо дочекали, јер су били у Јерусалиму током празника Пасхе и видели све што је Исус тамо учинио.

46 Исус је поново дошао у Кану у Галилеји, где је претворио воду у вино. Тамо је био неки царски чиновник који је имао болесног сина у Кафарнауму. 47 Када је чуо да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, оде к њему и замоли га да дође и исцели његовог сина, јер је био на умору.

48 Исус му рече: „Ако не видите знаке и чуда, ви нећете да верујете!“

49 Чиновник му рече: „Господе, сиђи, док није умрло моје дете!“

50 Исус му рече. „Врати се, твој син живи.“

Човек поверује речи коју му је Исус рекао и оде. 51 Док се враћао, похрле му у сусрет његове слуге и јаве му да му је дете живо. 52 Чиновник се онда распитивао за час када је детету кренуло на боље. Рекли су му да је грозница престала јуче око један сат поподне.[c]

53 Отац је тада схватио да се то догодило оног часа када је Исус рекао: „Твој син живи.“ Тада је поверовао он и сви његови укућани.

54 Ово је био други знак који је Исус учинио, након што је из Јудеје дошао у Галилеју.

Footnotes

  1. 4,6 Дословно: Око шестог часа.
  2. 4,9 Реч у грчком, у овом контексту, највероватније значи не служити се истом посудом. Јевреји су веровали да ће постати ритуално нечисти ако буду јели или пили из исте посуде са Самарјанцима.
  3. 4,52 У грчком У седмом часу.