Римљанима 1-5

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

1 Павле, слуга Христа Исуса, позван за апостола, одређен за Божије еванђеље, ² које је Бог унапред обећао преко својих пророка у Светим писмима, ³ еванђеље о његовом Сину, који је по телу Давидов потомак, ⁴ о Исусу Христу, нашем Господу, постављеном за Сина Божијег по Духу светости, у сили, васкрсењем из мртвих. ⁵ Кроз њега смо добили милост и апостолство да у његово име послушности вере приведемо све незнабошце, ⁶ међу којима сте и ви позвани Исусу Христу.

⁷ Свима у Риму који су драги Богу и позвани да буду свети:

милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.

Павлова жеља да посети Рим

⁸ Пре свега захваљујем своме Богу кроз Исуса Христа за све вас, јер се о вашој вери говори по целом свету. ⁹ Бог, коме својим духом служим објављујући еванђеље његовог Сина, сведок ми је да вас се непрестано сећам. ¹⁰ Увек се у својим молитвама молим да ми, ако буде Божија воља, некако пође за руком да дођем к вама.

¹¹ Чезнем да вас видим и да вам дам неки духовни дар за ваше учвршћење, ¹² то јест да се међусобно ободримо заједничком вером, и вашом и мојом. ¹³ Не бих желео да не знате, браћо, да сам много пута намеравао да дођем к вама, да и међу вама уберем неки плод као и међу другим незнабошцима, али сам све досад био спречен.

¹⁴ Дужан сам и Грцима и варварима, и мудрима и неразумнима, ¹⁵ стога сам спреман да и вама у Риму објавим еванђеље.

Снага еванђеља

¹⁶ Не стидим се, наиме, еванђеља, јер оно је Божија сила за спасење свакоме ко верује – прво Јудејину, па Грку. ¹⁷ У њему се открива Божије дело праведности, од почетка до краја засновано на вери^[a], као што је и записано: »Праведник ће живети од вере.«^[b]

Кривица човечанства

¹⁸ Са неба се открива Божији гнев против сваке безбожности и неправедности људи, који својом неправедношћу спутавају истину. ¹⁹ Јер, оно што се о Богу може сазнати, очигледно им је – Бог им је то учинио очигледним. ²⁰ Од стварања света, Божије невидљиве особине – његова вечна сила и божанство – могу се јасно сагледати у ономе што је створено, па људи немају изговора.

²¹ Иако су упознали Бога, нису га као Бога славили ни захваљивали му, него су им мисли постале јалове, а неразумно срце им се помрачило. ²² Правећи се мудри, постали су луди, ²³ па су славу бесмртнога Бога заменили сликом и обличјем смртнога човека, птица, четвороножаца и гмизаваца.

²⁴ Зато их је Бог у пожудама њиховог срца препустио нечистоти, да међусобно обешчашћују своја тела. ²⁵ Они су лажју заменили Божију истину, па су славили и служили оном што је створено, а не Створитељу, који је благословен довека. Амин.

²⁶ Због тога их је Бог препустио њиховим срамним страстима. Њихове жене су природно полно општење замениле неприродним. ²⁷ Тако исто су и мушкарци напустили природно општење са женом и изгарали од пожуде један за другим. Мушкарци су с мушкарцима чинили срамна дела и на себе навукли заслужену казну за своју заблуду.

²⁸ Пошто спознање Бога нису сматрали вредним, Бог их је препустио њиховом изопаченом уму, да чине оно што је недолично. ²⁹ Пуни сваке неправедности, покварености, похлепе, злоће, зависти, убиства, свађе, преваре, злонамерности, оговарачи, ³⁰ клеветници, богомрсци, дрски, охоли, разметљиви, измишљачи зала, родитељима непокорни, ³¹ неразумни, непоуздани, безосећајни и немилосрдни, ³² иако знају за праведну Божију одредбу да заслужују смрт они који то чине, они не само да то чине него и одобравају другима који то чине.

Божији праведни суд

2 Зато немаш изговор, човече који судиш, ма ко да си. Јер, самим тим што судиш неком другом, самога себе осуђујеш, пошто и ти који судиш чиниш то исто. ² А ми знамо да је Божија осуда оних који то чине заснована на истини. ³ Зар мислиш, човече који судиш онима који то чине, а чиниш то исто, да ћеш измаћи Божијем суду? ⁴ Или можда презиреш богатство његове доброте, трпељивости и стрпљења, не схватајући да те његова доброта води покајању?

⁵ Али, због своје тврдоглавости и срца које се не каје, нагомилаваш на себе гнев за Дан гнева, када ће се открити Божији праведни суд. ⁶ Бог ће сваком узвратити према његовим делима. ⁷ Онима који истрајно чине добро тражећи славу, част и нераспадљивост, даће вечни живот, ⁸ а онима који пркосе и не покоравају се истини, а покоравају се неправди – гнев и срџбу. ⁹ Невоља и тескоба на сваког човека који чини зло, прво на Јудејина, па на Грка, ¹⁰ а слава, част и мир свакоме ко чини добро, прво Јудејину, па Грку, ¹¹ јер Бог не гледа ко је ко.

¹² Они који су без Закона згрешили, без Закона ће и пропасти. А онима који су под Законом згрешили, по Закону ће се и судити. ¹³ Јер, пред Богом нису праведни они који слушају Закон, него ће бити оправдани они који Закон извршавају. ¹⁴ (Када, наиме, незнабошци, који немају Закон, по природи извршавају Закон, онда су они, иако немају Закон, сами себи закон. ¹⁵ Они показују да им је у срцу записано оно што Закон тражи, а о томе сведочи њихова савест и њихове мисли када се међусобно оптужују и бране.) ¹⁶ То ће бити онога Дана када ће Бог, преко Исуса Христа, по мом еванђељу, судити људским тајнама.

Јудеји и Закон

¹⁷ Али, ако ти себе зовеш Јудејином, ослањаш се на Закон и хвалиш се Богом, ¹⁸ знаш његову вољу и просуђујеш шта је боље, јер добијаш поуку из Закона, ¹⁹ и ако си уверен да си вођа слепима, светлост онима који су у тами, ²⁰ васпитач неразумних, учитељ нејачи, који у Закону има оличење знања и истине, ²¹ зашто, дакле, ти који учиш друге, самога себе не поучиш? Ти који проповедаш да не треба красти, сâм крадеш. ²² Ти који говориш да се не чини прељуба, сâм чиниш прељубу. Ти коме су одвратни идоли, пљачкаш храмове. ²³ Ти који се хвалиш Законом, кршећи Закон не поштујеш Бога – ²⁴ као што је и записано: »Због вас се међу незнабошцима погрђује Божије име.«^(A)

²⁵ Обрезање има вредност ако извршаваш Закон. Али, ако кршиш Закон, твоје обрезање је постало необрезање. ²⁶ Ако се, дакле, необрезани придржава одредби Закона, зар се његово необрезање неће сматрати обрезањем? ²⁷ Тако ће онај ко није телесно обрезан, а испуњава Закон, судити теби који кршиш Закон, иако имаш и слово Закона и обрезање. ²⁸ Јер, није Јудејин онај ко је то само споља, нити је право обрезање споља, на телу. ²⁹ Него, Јудејин је онај који је то изнутра, а право обрезање је обрезање срца, Духом, а не словом. Такав не добија похвалу од људи, него од Бога.

Божија верност

3 Која је, дакле, предност Јудеја? Или, каква је вредност обрезања? ² Велика у сваком погледу. Пре свега, поверене су им Божије речи. ³ А шта ако су неки од њих били неверни? Да ли ће њихово неверовање обеснажити Божију верност? ⁴ Нипошто! Него, нека Бог буде истинит, а сваки човек лажов, као што је записано:

⁵ А ако наша неправедност истиче Божију праведност, шта да кажемо на то? Да је Бог неправедан – људски говорим – када искаљује свој гнев? ⁶ Нипошто! Јер, како би онда Бог могао да суди свету? ⁷ Али, ако је Божија истинитост због моје лажљивости још очигледнија на његову славу, зашто ми се и даље суди као грешнику? ⁸ И зашто да не »чинимо зло да би дошло добро«, као што нас неки клевећу и тврде да тако говоримо. Њихова осуда је праведна!

⁹ Шта, дакле? Да ли смо у предности? Нипошто! Јер, управо смо оптужили и Јудеје и Грке да су под грехом.

Нико није праведан

¹⁰ Као што је записано:

¹⁹ Знамо да све што Закон говори, говори онима који су под Законом, да сва уста умукну и да цео свет буде крив пред Богом. ²⁰ Стога се пред њим нико неће оправдати делима Закона, јер посредством Закона долази само спознање греха.

Праведност по вери

²¹ А сада се, одвојено од Закона^[c], објавила Божија праведност – о којој сведоче Закон и Пророци – ²² Божија праведност кроз веру у Исуса Христа за све који верују. Јер, нема разлике: ²³ сви су згрешили и лишени су Божије славе, ²⁴ али су бесплатно оправдани његовом милошћу на основу откупљења у Христу Исусу. ²⁵ Њега је Бог поставио да својом крвљу буде жртва помирница која се прихвата вером. Тиме је Бог хтео да покаже своју праведност. Јер, он у својој стрпљивости није кажњавао раније учињене грехе ²⁶ да би у садашње време показао своју праведност – да сâм буде праведан и да оправда онога ко верује у Исуса.

²⁷ Где је, дакле, хвалисање? Искључено је. По којем закону? По закону делâ? Не, него по закону вере. ²⁸ Сматрамо, наиме, да се човек оправдава вером без делâ Закона. ²⁹ Или је Бог само Јудејима Бог? Зар није и незнабошцима? Да, и незнабошцима. ³⁰ Јер, Бог је само један и он ће обрезане оправдати на основу вере, а необразане вером. ³¹ Да ли ми, дакле, вером укидамо Закон? Нипошто! Него, вером подржавамо Закон.

Авраам оправдан вером

4 Шта ћемо, дакле, рећи да је открио Авраам, наш праотац по телу? ² Јер, ако је Авраам оправдан на основу својих дела, има чиме да се хвали, али не пред Богом. ³ Шта кажу Писма? »Авраам поверова Богу и то му се урачуна у праведност.«^(I)

⁴ Оном који ради, плата се не рачуна као дар, него као оно што му се дугује. ⁵ А оном који не ради, али верује у Онога који оправдава безбожника, вера се рачуна у праведност. ⁶ Тако и Давид говори о срећи човека коме Бог рачуна праведност без делâ:

⁹ Да ли је, дакле, ова срећа само за обрезане или и за необрезане? Јер, рекли смо да је вера Аврааму урачуната у праведност. ¹⁰ А када му је то урачуната? Док је био обрезан или необрезан? Не док је био обрезан, него док је био необрезан! ¹¹ А обрезање је примио као знак, печат праведности коју је стекао вером док је још био необрезан. Тако је он отац свих који верују а необрезани су, да се и њима урачуна у праведност. ¹² Он је и отац обрезаних, оних који нису само обрезани него и иду стопама вере нашег оца Авраама, коју је имао док је још био необрезан.

¹³ Јер, обећање Аврааму, или његовом потомству, да ће бити наследник света, није дато на основу Закона, него на основу праведности која долази од вере. ¹⁴ Ако су, наиме, наследници они који живе по Закону, онда вера нема вредности, а обећање је обеснажено. ¹⁵ Јер, Закон изазива гнев, а где нема Закона, нема ни прекршаја.

¹⁶ Зато обећање каже »од вере« – да би било по милости и да би било чврсто обећање за цело Авраамово потомство – не само за оне који живе по Закону него и за оне који живе по Авраамовој вери. Он је свима нама отац – ¹⁷ као што је записано: »Учинио сам те оцем многих народа«^(K) – пред Богом, у кога је поверовао, који оживљава мртве и оно што није позива да буде.

¹⁸ Противно свакој нади, Авраам се надао и поверовао је да ће постати отац многих народа, као што је речено: »Толико ће ти бити потомство.«^{(L) 19} Није се поколебао у вери када је узео у обзир своје већ обамрло тело – имао је скоро сто година – и Сарину мртву утробу. ²⁰ И није са неверицом гледао на Божије обећање, него се оснажио у вери и дао славу Богу, ²¹ потпуно уверен да Бог може и да учини оно што је обећао. ²² Зато му се и »урачуна у праведност.«

²³ Али, ово »урачуна« није само ради њега записано ²⁴ него и ради нас којима ће се урачунати, који верујемо у Онога који је из мртвих васкрсао Исуса, нашег Господа, ²⁵ који је предат за наше грехе и васкрснут ради нашег оправдања.

Мир и радост

5 Пошто смо, дакле, оправдани вером, имамо мир с Богом кроз нашега Господа Исуса Христа. ² Кроз њега, вером, имамо приступ овој милости у којој стојимо и радујемо се у нади у Божију славу. ³ И не само то него се радујемо и у невољама, јер знамо да невоље доносе стрпљивост, ⁴ стрпљивост прекаљеност, а прекаљеност наду. ⁵ А нада нас не изневерава, јер се Божија љубав већ излила у наше срце кроз Светога Духа, који нам је дат.

⁶ Јер, у право време, док смо још били беспомоћни, Христос је умро за нас безбожнике. ⁷ Тешко да би неко умро и за праведника, иако би се за доброга можда неко и усудио да умре. ⁸ Али, Бог своју љубав према нама показује овако: док смо још били грешници, Христос је умро за нас.

⁹ Колико ћемо се пре, оправдани сада његовом крвљу, кроз њега спасти од Божијег гнева. ¹⁰ Јер, ако смо, док смо били Божији непријатељи, били помирени с њим смрћу његовог Сина, утолико пре ћемо се, помирени, спасти његовим животом! ¹¹ И не само то него се и радујемо у Богу кроз нашег Господа Исуса Христа, кроз кога смо сада примили помирење.

Адам и Христос

¹² Стога, као што је грех ушао у свет преко једног човека, а преко греха смрт, тако је смрт снашла све људе, јер су сви згрешили. ¹³ Грех је у свету био пре Закона, али грех се никоме не рачуна када нема закона. ¹⁴ Од Адама до Мојсија, међутим, смрт је владала и над онима који нису згрешили сличним прекршајем као Адам, који је слика Онога који ће доћи.

¹⁵ Али, милосни дар није као преступ. Јер, ако су многи умрли због преступа једног човека, колико обилније се на многе излила Божија милост и дар који је дошао милошћу једног човека, Исуса Христа. ¹⁶ И тај дар није као оно што је дошло преко онога који је згрешио. Наиме, после једног преступа дошао је суд који је донео осуду, а милосни дар је дошао после многих преступа и донео оправдање. ¹⁷ Јер, ако је због преступа једног човека смрт владала посредством тог једног човека, колико ће пре они који примају изобиље милости и дар праведности владати у животу посредством једног човека, Исуса Христа!

¹⁸ Као што је, дакле, због једног преступа све људе снашла осуда, тако је због једног праведног дела дошло оправдање које доноси живот свим људима. ¹⁹ Јер, као што су непослушношћу једнога многи постали грешни, тако ће и послушношћу једнога многи постати праведни.

²⁰ А Закон је додат да се умноже преступи. Али, где се умножио грех, милост се умножила још више, ²¹ да би, као што је грех владао помоћу смрти, тако и милост владала помоћу праведности која води у вечни живот кроз Исуса Христа, нашег Господа.