Лука 10:25-37

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Прича о добром Самарићанину

²⁵ Онда устаде један учитељ закона да искуша Исуса, па га упита: »Учитељу, шта треба да учиним да бих наследио вечни живот?«

²⁶ »Шта пише у Закону?« рече му Исус. »Шта читаш тамо?«

²⁷ Овај одговори: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свом својом снагом и свим својим умом‘^(A), и ‚свога ближњега као самога себе.‘^(B)«

²⁸ »Тачно си одговорио«, рече му Исус. »Чини тако, и живећеш.«

²⁹ Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: »А ко је мој ближњи?«

³⁰ Исус му одговори: »Путовао један човек из Јерусалима у Јерихон, па пао у руке разбојницима. Ови су га скинули и изударали, па отишли, оставивши га полумртва. ³¹ А случајно је тим путем пролазио један свештеник, видео га и заобишао. ³² Исто тако је поред тога места наишао и један Левит, видео га и заобишао. ³³ Али наиђе онуда, путујући, и један Самарићанин. И кад га је видео, сажали се, ³⁴ па му приђе и преви му ране, заливши их уљем и вином. Онда га посади на своје живинче, одведе у једну гостионицу и побрину се за њега. ³⁵ Сутрадан извади два динара^[a] и даде их гостионичару, говорећи: ‚Побрини се за њега, а ако потрошиш више, платићу ти кад се вратим.‘

³⁶ »Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи овоме који је пао у руке разбојницима?«

³⁷ »Онај који се на њега сажалио«, одговори учитељ закона.

А Исус му рече: »Иди, па и ти тако чини.«