Дела апостолска 17:1-20:6

New Serbian Translation

У Солуну

17 Прошавши кроз Амфипољ и Аполонију, дошли су у Солун, где је била јудејска синагога. ² Павле је по свом обичају ушао у синагогу и током три суботе расправљао с њима на основу Писама. ³ Објашњавао је и доказивао: „Требало је да Христос пострада и ускрсне из мртвих. Исус кога вам ја проповедам је заиста Христос.“ ⁴ Неки од Јевреја су били уверени у то, па су се придружили Павлу и Сили, као и велики број богобојазних Грка и много угледних жена. ⁵ Али други Јевреји, пуни зависти, покупе неке уличне пробисвете, окупе гомилу и направе гужву у граду. Дошли су пред Јасонову кућу тражећи да се Павле и Сила изведу пред народ.

⁶ Како их нису нашли тамо, зграбили су Јасона и још неке од браће и одвукли их пред градске старешине вичући: „Ови људи, који су по целом свету изазивали нереде, сада су дошли и код нас! ⁷ Јасон их је примио у своју кућу. Они раде све што је против царских одредаба говорећи да постоји неки други цар који се зове Исус.“ ⁸ Тако су узбунили грађане и градске старешине који су то чули. ⁹ Али, када су добили јемство од Јасона, ослободили су их.

У Верији

¹⁰ Браћа су исте ноћи брже-боље послала Павла и Силу у Верију. Када су стигли тамо, отишли су у јудејску синагогу. ¹¹ Овдашњи Јевреји су били племенитији од оних у Солуну, па су прихватили поруку са свом преданошћу, свакодневно истражујући Писма да виде да ли је то заиста тако. ¹² Много Јевреја је поверовало, и не мали број угледних Гркиња и Грка.

¹³ Када су Јевреји из Солуна сазнали да је Павле у Верији објавио Божију реч, дошли су тамо, те узнемирили и узбунили народ. ¹⁴ Тада су браћа послала Павла да иде у приморје, док су Сила и Тимотеј остали тамо. ¹⁵ Павлови пратиоци су одвели Павла у Атину, а затим су се вратили примивши од њега налог за Силу и Тимотеја да му се што пре придруже.

Павле у Атини

¹⁶ Док их је Павле чекао у Атини, био је силно узнемирен посматрајући град који је био пун идола. ¹⁷ Стога је отишао у синагогу и расправљао са Јеврејима и побожним незнабошцима, и сваки дан проповедао на главном тргу свима који би се тамо задесили. ¹⁸ Такође су и неки епикурејски и стоички филозофи расправљали са Павлом. Неки од њих су рекли: „Шта овај брбљивац хоће да каже?“ „Чини се да навешћује стране богове“ – говорили су други. Јер је Павле проповедао Радосну вест о Исусу и ускрсењу. ¹⁹ Повели су га са собом и довели на Ареопаг, говорећи: „Можемо ли да знамо какво то ново учење научаваш? ²⁰ Наиме, пуниш нам уши неким необичним тврдњама, па бисмо желели да знамо шта је то.“ ²¹ (А сви Атињани и странци који ту бораве, не проводе време ни на шта друго осим да саопште и чују неку нову вест.)

Павлов говор на Ареопагу

²² Тада је Павле стао насред Ареопага и рекао: „Атињани, примећујем да сте, по свему судећи, веома побожни. ²³ Пролазећи, наиме, и посматрајући ваше светиње, открио сам један жртвеник на коме је било написано: ’Непознатом Богу’. Онога којега и не знајући поштујете, тога вам ја навешћујем.

²⁴ Тај Бог је створио свет и све што је на њему. Он који је Господар неба и земље, не пребива у храмовима који су направљени људском руком, ²⁵ нити има потребу да га послужују људске руке, јер он је тај који свима даје живот и дах – и све друго. ²⁶ Бог је од једног човека створио све народе да населе целу земљу, и утврдио одређена времена и границе њиховог настањивања, ²⁷ да траже Бога не би ли га како напипали и нашли, иако није далеко ни од кога од нас. ²⁸ У њему живимо, крећемо се и битишемо, као што су и неки од ваших песника рекли: ’И ми смо његово потомство.’ ²⁹ Будући да смо Божије потомство, не смемо да мислимо да је Бог сличан лику од злата, сребра или камена – делу људске уметности и маште. ³⁰ Бог је прешао преко времена незнања, али сада налаже људима да се сви и свуда покају, ³¹ јер је одредио дан када ће праведно судити свету преко човека којега је он одредио. То је потврдио пред свим људима када га је ускрснуо из мртвих.“

³² Кад су чули за ускрсење из мртвих, једни су се ругали, док су други говорили: „Чућемо те други пут о томе.“ ³³ Павле се затим удаљио од њих. ³⁴ Ипак, неколико људи је пристало уз њега и поверовало. Међу њима су били Дионисије Ареопагит, жена по имену Дамара и други са њима.

Оснивање цркве у Коринту

18 Након тога је Павле напустио Атину и отишао у Коринт. ² Тамо је срео једног Јеврејина, родом из Понта, по имену Акила. Овај је недавно био дошао из Италије са својом женом Прискилом, јер је Клаудије наредио да сви Јевреји напусте Рим. Павле је дошао к њима, ³ а пошто су се бавили истим занатом – израђивали су шаторе – остао је код њих и радио с њима. ⁴ Сваке суботе је расправљао у синагоги, уверавајући Јевреје и Грке.

⁵ Када су Сила и Тимотеј дошли из Македоније, Павле се у потпуности посветио проповедању, сведочећи Јеврејима да Исус јесте Христос. ⁶ Међутим, када су Јевреји почели да му се супротстављају и да му се обраћају ружним речима, Павле је отресао прашину са своје одеће и рекао: „Ваша кривица нека се сручи на ваше главе – ја нисам више одговоран за то. Од сада идем к незнабошцима.“

⁷ Отишавши одатле, Павле се преселио у кућу једног побожног човека, Титија Јуста, чија кућа је била одмах до синагоге. ⁸ А старешина синагоге, Крисп, узверовао је у Господа заједно са целом својом породицом. Такође су и многи Коринћани који су га чули поверовали и крстили се. ⁹ Једне ноћи је Господ рекао Павлу у виђењу: „Не бој се! Настави да проповедаш, немој да замукнеш! ¹⁰ Ја сам с тобом, те се нико неће усудити да ти науди, јер имам много свог народа у овом граду.“ ¹¹ Павле је тако остао у Коринту годину и по дана поучавајући их речи Божијој.

¹² Када је Галион постао намесник Ахаје, Јевреји се удруже против Павла и изведу га пред суд. ¹³ Оптуживали су га: „Овај човек наводи људе да служе Богу на незаконит начин.“ ¹⁴ Кад је Павле заустио да одговори, Галион се обратио Јеврејима: „Да је у питању неки преступ или злодело, имао бих разлога, о, Јевреји, да вас саслушам. ¹⁵ Но, будући да се ради о спору око речи и имена и вашег закона, расправите то сами! Ја нећу да будем судија у тим стварима.“ ¹⁶ Тако их је истерао из суднице. ¹⁷ Они онда ухватише Состена, старешину синагоге, и почеше да га туку усред суднице. Галион се на то није обазирао.

Крај другог и почетак трећег мисијског путовања

¹⁸ Павле је још дуго остао у Коринту, а затим се поздравио са браћом и отпловио у Сирију заједно са Прискилом и Акилом. У Кенхреји је обријао главу, јер је имао завет. ¹⁹ Када су стигли у Ефес, Павле је оставио Прискилу и Акилу, а са̂м отишао у синагогу где је расправљао са Јеврејима. ²⁰ Када су га замолили да остане дуже време, није пристао. ²¹ Ипак, када се опраштао од њих, рекао им је: „Вратићу се, ако буде воља Божија.“ Затим је отпловио из Ефеса. ²² Када су допловили у Кесарију, Павле је отишао горе до Јерусалима и поздравио се са црквом, а затим се спустио до Антиохије.

Треће мисијско путовање

²³ Ту је провео извесно време, па је отишао. Онда је ишао од места до места кроз крајеве Галатије и Фригије и утврђивао све ученике.

Аполос

²⁴ Тада је у Ефес стигао неки Јеврејин по имену Аполос, родом из Александрије. Био је речит и добар познавалац Писама. ²⁵ Био је упућен у Пут Господњи, па је са великим жаром исправно проповедао и поучавао о Исусу, иако је знао само за Јованово крштење. ²⁶ Храбро је почео да говори у синагоги. Када су га Прискила и Акила чули, повели су га са собом и још тачније му изложили Пут Божији.

²⁷ Пошто је наумио да иде у Ахају, браћа су му написала препоруку за тамошње ученике да му укажу гостопримство. Када је стигао тамо, био је од велике помоћи онима који су узверовали по милости, ²⁸ јер је надмоћно и јавно побијао Јевреје, доказујући Писмима да Исус јесте Христос.

Догађаји у Ефесу

19 Док је Аполос био у Коринту, Павле је прошао кроз горња подручја и дошао у Ефес. Тамо је нашао неке ученике ² и упитао их: „Да ли сте примили Светог Духа када сте поверовали?“

Они су му одговорили: „Нисмо ни чули да Свети Дух постоји.“

³ „Онда, каквим сте крштењем крштени?“ – упитао их је Павле.

„Јовановим крштењем“ – одговорише му.

⁴ На то им Павле рече: „Јован је крстио крштењем покајања, говорећи народу да верује у онога који ће после њега доћи, то јест у Исуса.“ ⁵ Када су то чули, крстили су се у име Господа Исуса. ⁶ А када је Павле положио своје руке на њих, Свети Дух је сишао на њих, те су почели да говоре другим језицима и да пророкују. ⁷ Било их је укупно дванаест људи.

⁸ Павле је током три наредна месеца одлазио у синагогу и одважно проповедао. Расправљао је са њима и убеђивао их о Царству Божијем. ⁹ Али, како су неки, који су били окорели и непослушни, пред свима ружили овај Пут, Павле је одступио од њих. Онда је одвојио ученике, па је свакодневно водио расправе у школи неког Тирана. ¹⁰ Ово је потрајало две године, тако да су сви житељи Мале Азије, и Јевреји и Грци, чули реч Господњу. ¹¹ Господ је чинио изванредна чуда преко Павла, ¹² тако да су чак и марамице и делове његове одеће стављали на болеснике, те би их болест напуштала, а зли духови излазили из њих.

¹³ А и неки Јевреји, који су тумарали наоколо и истеривали зле духове, покушали су да призову име Господа Исуса над онима који су били опседнути злим дусима. Говорили су: „У име Исуса кога Павле навешћује, заповедам вам да изађете!“ ¹⁴ То су чинили седам синова неког Скеве, јеврејског водећег свештеника. ¹⁵ Зли дух им је одговорио: „Знам Исуса, а и Павла познајем, али ко сте ви?“ ¹⁶ Човек који је био опседнут злим духом скочи на њих и надвлада их, па су голи и изранављени побегли из те куће.

¹⁷ Све становнике Ефеса, и Јевреје и Грке, обузео је страх када су сазнали за ово, те се величало име Господа Исуса. ¹⁸ Многи који су узверовали долазили су да исповеде и обзнане своја зла дела. ¹⁹ Велики број оних који су се бавили врачарством, доносили су своје врачарске књиге и спаљивали их пред свима. Када су прорачунали њихову вредност, утврдили су да вреде педесет хиљада сребрњака. ²⁰ Тако је, снагом Господњом, реч његова јачала и ширила се.

²¹ Након ових догађања, Павле је одлучио да прође Македонијом и Ахајом и да оде у Јерусалим. „После тога – рекао је Павле – морам да видим и Рим.“ ²² Онда је послао у Македонију своја два помоћника, Тимотеја и Ераста, а он је још неко време провео у Малој Азији.

Побуна у Ефесу

²³ Некако у то време, у Ефесу је избила велика побуна против Пута Господњег. ²⁴ Наиме, неки ковач по имену Димитрије, израђивао је сребрне храмиће богиње Артемиде и тиме обезбеђивао велику зараду занатлијама. ²⁵ Сазва он њих, као и све оне који су се бавили истим занатом, па им рече: „Људи, ви знате да наше благостање долази од овог посла, ²⁶ а видите и чујете како је онај Павле убедио и завео многи народ, не само у Ефесу него и у целој Малој Азији, говорећи да богови направљени људском руком нису богови. ²⁷ Али, није само углед нашег заната доведен у питање, већ и то да се храм велике богиње Артемиде неће сматрати ни за шта. Тиме би се нанела штета величанству богиње, коју поштује цела Мала Азија и сав свет.“

²⁸ Када су то чули, обузео их је гнев, па су почели да узвикују: „Велика је Артемида ефешка!“ ²⁹ Сав град се ускомешао. Народ сложно нагрну у позориште вукући Павлове сапутнике, Македонце Гаја и Аристарха. ³⁰ Павле је хтео да изађе пред народ, али му то ученици нису дозволили. ³¹ Такође су му и неки од провинцијских угледника, који су му били пријатељи, поручили да се не појављује у позоришту.

³² Једни су узвикивали једно, а други друго, јер је окупљени народ био збуњен, тако да већина није знала због чега су се окупили. ³³ Неки из народа су подстицали Александра да иступи, јер су га Јевреји гурали напред. Он махну руком желећи да се одбрани пред народом. ³⁴ Међутим, када су људи дознали да је он Јеврејин, почели су сви у један глас да узвикују: „Велика је Артемида ефешка!“ То је трајало читава два сата.

³⁵ Тада је градски службеник умирио народ речима: „Грађани Ефеса! Није ли сваком човеку познато да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао са неба? ³⁶ Пошто су те ствари неоспорне, требало би да се умирите и да ништа не чините брзоплето. ³⁷ Људи које сте довели нису покрали храм, нити су вређали нашу богињу. ³⁸ Зато, ако Димитрије и мајстори с њим имају какву тужбу против некога, судови су отворени, а и намесници су ту, па нека се туже. ³⁹ Ако неко тражи нешто више, то ће се решити у законитој скупштини. ⁴⁰ Прети нам, наиме, опасност да будемо оптужени за ово што је било данас, јер нема никаквог разлога којим бисмо могли да оправдамо ово комешање.“

⁴¹ После ових речи је распустио скуп.

Павле у Грчкој

20 Када се буна стишала, Павле је послао по ученике и охрабрио их. Затим се поздравио са њима и отпутовао у Македонију. ² Пролазећи тим крајевима, охрабривао је ученике многим речима. Тако је стигао у Грчку, ³ где је остао три месеца. Али, баш кад је требало да отплови у Сирију, дознао је да су Јевреји сковали заверу против њега. Зато је одлучио да се врати преко Македоније. ⁴ Придружили су му се: Пиров син Сопатер из Верије, Аристарх и Секунд из Солуна, Гај из Дерве, Тимотеј, те Тихик и Трофим из Мале Азије. ⁵ Они су отишли пре нас и сачекали нас у Троади. ⁶ После празника Бесквасних хлебова, отпловили смо из Филипа и за пет дана стигли у Троаду, где смо остали недељу дана.