¹² Нека му је и слатко зло у устима његовим,
    што га скрива под језиком својим;
¹³ нека га штеди, нека га не пушта,
    нека га под непцем растапа;
¹⁴ та његова храна у цревима,
    у утроби његовој ће се претворити у отров кобре.
¹⁵ Повратиће из стомака свога благо прогутано,
    Бог ће му га избацити.
¹⁶ Отров кобри сиса,
    убиће га језик отровнице.

²¹ Безумника радује безумље,
    а разборит човек равно иде путем.

¹⁷ Сиромашан човек биће ко воли весеље,
    ко вино и уље воли богат бити неће.

³ У чему је корист људима од свег њиховог труда
    којим се упињу под капом небеском?
⁴ Поколење долази, поколење одлази,
    а земља траје довека.
⁵ Сунце излази, сунце залази,
    жури на своје место одакле излази.
⁶ Ветар иде на југ
    и кружи на север,
ковитла ли ковитла,
    да се поново кружећи врати.
⁷ Све реке у море теку,
    а море није пуно;
    и тамо одакле теку реке,
    враћају се да опет теку.
⁸ Све је то заморно
    и нико то не може да искаже.
Око се није нагледало
    и ухо се није заситило слушања.
⁹ Јер шта се већ збило, опет ће да се збуде;
    и шта се радило, опет ће да се ради.
    Баш ништа ново нема под капом небеском.
¹⁰ Зар има нечег да неко каже:
    „Види, ово је ново.“
Већ од давнина,
    пре нас тога је било.
¹¹ Нема сећања на оно прошло,
    као што нема сећања
код оних који тек долазе
    на оно што још није дошло.