Јов 19-21

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

² »Докле ћете ме мучити
    и сатирати речима?
³ Већ сте ме десет пута изгрдили
    и није вас стид што ме нападате.
⁴ Па и да је истина да сам застранио,
    моја заблуда се само мене тиче.
⁵ Ако хоћете да се узвисите нада мном
    и да моје понижење против мене употребите,
⁶ онда знајте да ми је Бог нанео неправду
    и своју мрежу разапео око мене.
⁷ Да, вичем: ‚Неправда!‘ али одговор не добијам,
    запомажем, али правде нема.
⁸ Пут ми је заградио да не могу да прођем,
    стазе ми је завио у таму.
⁹ Моју част је свукао са мене
    и круну ми скинуо с главе.
¹⁰ Са свих страна ме растрже, док ме не буде.
    Моју наду је као дрво ишчупао.
¹¹ Гневом је плануо на мене
    и у непријатеље ме убраја.
¹² Његове чете сложно надиру;
    до мене пут насипају
    и око мог шатора се утаборују.
¹³ Од мене је удаљио браћу,
    пријатељи се од мене отуђили.
¹⁴ Родбине моје више нема,
    пријатељи ме заборавили.
¹⁵ Гости и служавке сматрају ме странцем,
    туђинац сам у њиховим очима.
¹⁶ Свог слугу зовем, а он се не одазива,
    иако га својим устима заклињем.
¹⁷ Мој дах је мрзак мојој жени,
    рођена браћа ме се гнушају.
¹⁸ Чак ме и дечаци презиру;
    кад наиђем, они ми се ругају.
¹⁹ Одвратан сам пријатељима најближим,
    против мене су они које сам волео.
²⁰ Кост и кожа постадох,
    за длаку сам живу главу извукао.

² »Моје ме мучне мисли нагоне да одговорим
    због оног што у себи осећам.
³ Чујем прекор који ме вређа,
    па ме разум тера да одговорим.
⁴ Свакако знаш како је од давнина,
    откад је човек стављен на земљу:
⁵ да је ликовање опакога кратког века,
    да радост безбожника траје само трен.
⁶ Макар му гордост досеже до неба
    и глава му додирује облаке,
⁷ попут свог измета, заувек ће нестати.
    Они који га видеше, говориће: ‚Где је?‘
⁸ Он одлеће као сан, да се више не нађе,
    као ноћно привиђење одагнан.
⁹ Око које га је видело више га неће видети,
    његово место више га неће гледати.
¹⁰ Деца ће му од сиротиње тражити помоћ;
    својим рукама ће вратити што је отео.
¹¹ Младалачка крепкост његових костију
    с њим ће у прашину лећи.
¹² Иако је зло слатко у његовим устима,
    па га под језиком крије,
¹³ иако пази да га не прогута,
    па га у устима чува,
¹⁴ храна му у желуцу постаје кисела,
    у змијски отров у њему се претвара.
¹⁵ Избљуваће богатство које је прогутао,
    Бог ће му га истерати из желуца.
¹⁶ Змијски отров ће сисати,
    убиће га језик љуте гује.
¹⁷ Потоке неће видети,
    ни реке којима тече мед и млеко.
¹⁸ Плод свога труда вратиће непоједен,
    у добити од трговања неће уживати,
¹⁹ јер је тлачио и сатирао сиромахе,
    отимао куће које није дигао.
²⁰ Нема краја његовој похлепи,
    неће га спасти благо његово.
²¹ Ничег више нема што би прождро,
    благостање му неће потрајати.
²² Усред обиља велика мука ће га снаћи,
    свом силином јад се оборити на њега.
²³ Кад свој желудац напуни,
    Бог ће свој гнев пламтећи на њему искалити
    и засути га кишом удараца.
²⁴ Ако гвозденом оружју и измакне,
    пробошће га стрела бронзана.
²⁵ Из својих леђа он је извлачи,
    блистави шиљак из своје жучи.
    Ужас га спопада,
²⁶ потпуна тмина на блага му вреба.
    Прогутаће га огањ ни од кога подјарен
    и прождрети све у шатору његовом.
²⁷ Небеса ће његову кривицу разоткрити,
    земља против њега устати.
²⁸ Кућу ће му однети поплава,
    водена бујица на дан Божије срџбе.
²⁹ Такву је судбину Бог одредио опакоме,
    то је наследство које му је Бог доделио.«

² »Добро слушајте шта ћу рећи;
    то нека ми буде утеха од вас.
³ Будите стрпљиви док вам говорим,
    а кад завршим, ругајте се даље.
⁴ Зар је моја притужба против човека?
    Како онда да не изгубим стрпљење?
⁵ Погледајте ме и запањите се,
    од препасти заклоните уста руком.
⁶ Кад на то помислим, престравим се,
    дрхтавица ми тело обузме.