²³ Стога, невоље ћу на њих згрнути,
    на њих ћу своје одапети стреле.
²⁴ Глад ће их похарати,
    сатрће их пошасти и љуте заразе!
Чељусти зверске на њих ћу послати,
    с отровом гмизаваца што пузе у прашини.
²⁵ Напољу ће мач узимати децу,
    а унутра ће ужас обузимати
како момка, тако и девојку,
    како дојенче, тако седу главу.
²⁶ Рекао бих: ’У прах ћу их смрвити,
    њих ћу избрисати из сећања људи’,
²⁷ да ми није до гневнога непријатеља:
    душмани би се њихови могли преварити,
говорећи: ’Наша их је рука надјачала,
    све то Господ није учинио.’“

²⁸ Јер, они су народ што нема разума,
    расуђивања међу њима нема.
²⁹ Кад би само били мудри,
    то би они размотрили,
    схватили би свој свршетак.
³⁰ Зар би један могао да гони хиљаду,
    и да двојица десет хиљада потерају,
да их Стена њихова није продала,
    да их Господ њима није изручио.
³¹ Јер, стена њихова није као наша Стена;
    то и душмани наши могу да просуде.
³² Јер, вино њихово,
    од лозе је содомске, а са поља гоморских.
Грожђе је његово, грожђе отровано,
    гроздови му сама горчина.
³³ Вино је њихово отров змијин
    и љути је отров аспидин.

³⁴ „Није ли он безбедан код мене,
    запечаћен у мојим ризницама?
³⁵ Моја је освета! Ја ћу узвратити,
    кад им нога буде посрнула.
Јер близу је дан њихове несреће,
    пропаст њихова брзо се примиче.“

³⁶ Господ ће судити своме народу,
    на своје ће се слуге сажалити,
кад види да их снага напушта,
    да крај дође робу и слободном.
³⁷ Питаће: „Где су сада богови њихови,
    где ли стена којом се заклањаше?
³⁸ Јели су сало њихових жртава,
    и пили вино њихових изливница.
Нека устану да вам помогну,
    нек вам они буду заштита.

³⁹ Видите сада да сам ја онај,
    и да другог бога поред мене нема.
Ја усмрћујем и ја оживљујем,
    ја рањавам и ја зацељујем;
    из моје се руке нико не избавља.