Add parallel Print Page Options

Seventy-two sent out

10 After these things, the Lord commissioned seventy-two others and sent them on ahead in pairs to every city and place he was about to go. He said to them, “The harvest is bigger than you can imagine, but there are few workers. Therefore, plead with the Lord of the harvest to send out workers for his harvest. Go! Be warned, though, that I’m sending you out as lambs among wolves. Carry no wallet, no bag, and no sandals. Don’t even greet anyone along the way. Whenever you enter a house, first say, ‘May peace be on this house.’ If anyone there shares God’s peace, then your peace will rest on that person. If not, your blessing will return to you. Remain in this house, eating and drinking whatever they set before you, for workers deserve their pay. Don’t move from house to house. Whenever you enter a city and its people welcome you, eat what they set before you. Heal the sick who are there, and say to them, ‘God’s kingdom has come upon you.’ 10 Whenever you enter a city and the people don’t welcome you, go out into the streets and say, 11 ‘As a complaint against you, we brush off the dust of your city that has collected on our feet. But know this: God’s kingdom has come to you.’ 12 I assure you that Sodom will be better off on Judgment Day than that city.

Judgment against cities that reject Jesus

13 “How terrible it will be for you, Chorazin. How terrible it will be for you, Bethsaida. If the miracles done among you had been done in Tyre and Sidon, they would have changed their hearts and lives long ago. They would have sat around in funeral clothes and ashes. 14 But Tyre and Sidon will be better off at the judgment than you. 15 And you, Capernaum, will you be honored by being raised up to heaven? No, you will be cast down to the place of the dead. 16 Whoever listens to you listens to me. Whoever rejects you rejects me. Whoever rejects me rejects the one who sent me.”

The seventy-two return

17 The seventy-two returned joyously, saying, “Lord, even the demons submit themselves to us in your name.”

18 Jesus replied, “I saw Satan fall from heaven like lightning. 19 Look, I have given you authority to crush snakes and scorpions underfoot. I have given you authority over all the power of the enemy. Nothing will harm you. 20 Nevertheless, don’t rejoice because the spirits submit to you. Rejoice instead that your names are written in heaven.”

21 At that very moment, Jesus overflowed with joy from the Holy Spirit and said, “I praise you, Father, Lord of heaven and earth, because you’ve hidden these things from the wise and intelligent and shown them to babies. Indeed, Father, this brings you happiness. 22 My Father has handed all things over to me. No one knows who the Son is except the Father, or who the Father is except the Son and anyone to whom the Son wants to reveal him.” 23 Turning to the disciples, he said privately, “Happy are the eyes that see what you see. 24 I assure you that many prophets and kings wanted to see what you see and hear what you hear, but they didn’t.”

Loving your neighbor

25 A legal expert stood up to test Jesus. “Teacher,” he said, “what must I do to gain eternal life?”

26 Jesus replied, “What is written in the Law? How do you interpret it?”

27 He responded, “You must love the Lord your God with all your heart, with all your being, with all your strength, and with all your mind, and love your neighbor as yourself.”[a]

28 Jesus said to him, “You have answered correctly. Do this and you will live.”

29 But the legal expert wanted to prove that he was right, so he said to Jesus, “And who is my neighbor?”

30 Jesus replied, “A man went down from Jerusalem to Jericho. He encountered thieves, who stripped him naked, beat him up, and left him near death. 31 Now it just so happened that a priest was also going down the same road. When he saw the injured man, he crossed over to the other side of the road and went on his way. 32 Likewise, a Levite came by that spot, saw the injured man, and crossed over to the other side of the road and went on his way. 33 A Samaritan, who was on a journey, came to where the man was. But when he saw him, he was moved with compassion. 34 The Samaritan went to him and bandaged his wounds, tending them with oil and wine. Then he placed the wounded man on his own donkey, took him to an inn, and took care of him. 35 The next day, he took two full days’ worth of wages and gave them to the innkeeper. He said, ‘Take care of him, and when I return, I will pay you back for any additional costs.’ 36 What do you think? Which one of these three was a neighbor to the man who encountered thieves?”

37 Then the legal expert said, “The one who demonstrated mercy toward him.”

Jesus told him, “Go and do likewise.”

Jesus visits Martha and Mary

38 While Jesus and his disciples were traveling, Jesus entered a village where a woman named Martha welcomed him as a guest. 39 She had a sister named Mary, who sat at the Lord’s feet and listened to his message. 40 By contrast, Martha was preoccupied with getting everything ready for their meal. So Martha came to him and said, “Lord, don’t you care that my sister has left me to prepare the table all by myself? Tell her to help me.”

41 The Lord answered, “Martha, Martha, you are worried and distracted by many things. 42 One thing is necessary. Mary has chosen the better part. It won’t be taken away from her.”

Послање Седамдесет двојице

10 После тога Господ одреди још седамдесет двојицу[a], па их по двојицу посла испред себе у сваки град и место куда је намеравао да иде.

Рече им: »Жетва је обилна, али је радника мало. Зато молите Господара жетве да пошаље раднике за своју жетву. Идите. Ево, шаљем вас као јагњад међу вукове. Не носите са собом ни новчаник, ни торбу, ни обућу, и на путу никога не поздрављајте.

»Када уђете у неки дом, прво реците: ‚Мир овом дому.‘ И ако тамо буде мирољубив човек[b], ваш мир ће остати на њему. А ако не буде, ваш мир ће вам се вратити. Останите у том дому и једите и пијте све што вам понуде, јер радник заслужује своју плату. И немојте да прелазите из дома у дом.

»Када уђете у неки град, па вас приме, једите све што пред вас ставе. Лечите болесне у том граду и говорите им: ‚Приближило вам се Божије царство.‘ 10 Али, када уђете у неки град, па вас не приме, изађите на улице и реците: 11 ‚Против вас отресамо и прашину вашега града која нам се лепи за ноге. Ипак знајте: приближило се Божије царство.‘ 12 Кажем вам: онога Дана ће бити лакше Содоми него том граду.«

Прекори непокајаним градовима

(Мт 11,20-24)

13 »Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се догодила у вама, они би се одавно покајали и седели у кострети и пепелу. 14 Али, на Суду ће бити лакше Тиру и Сидону него вама. 15 А ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба уздићи? У Подземље[c] ћеш се суновратити!

16 »Ко вас слуша, мене слуша. Ко вас одбацује, мене одбацује. А ко одбацује мене, одбацује Онога који ме је послао.«

Повратак Седамдесет двојице

17 Седамдесет двојица[d] се вратише радосни, говорећи: »Господе, и демони нам се покоравају у твоје име!«

18 А он им рече: »Видео сам Сатану како пада са неба као муња. 19 Ето, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије, и над сваком непријатељском силом – и ништа вам неће наудити. 20 Али, немојте да се радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена записана на небу.«

Исус се радује

(Мт 11,25-27; 13,16-17)

21 Уто га обузе радост у Светом Духу, па рече: »Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио малој деци. Да, Оче, свидело ти се да тако учиниш.

22 »Отац ми је све предао, и нико, осим Оца, не зна ко је Син. И нико не зна ко је Отац, само Син и они којима то Син хоће да открије.«

23 Онда се окрену ученицима, па им насамо рече: »Благо очима које гледају то што ви гледате. 24 Јер, кажем вам: многи пророци и цареви желели су да виде то што ви гледате, али нису видели, и да чују то што ви слушате, али нису чули.«

Прича о добром Самарићанину

25 Онда устаде један учитељ закона да искуша Исуса, па га упита: »Учитељу, шта треба да учиним да бих наследио вечни живот?«

26 »Шта пише у Закону?« рече му Исус. »Шта читаш тамо?«

27 Овај одговори: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свом својом снагом и свим својим умом‘(A), и ‚свога ближњега као самога себе.‘(B)«

28 »Тачно си одговорио«, рече му Исус. »Чини тако, и живећеш.«

29 Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: »А ко је мој ближњи?«

30 Исус му одговори: »Путовао један човек из Јерусалима у Јерихон, па пао у руке разбојницима. Ови су га скинули и изударали, па отишли, оставивши га полумртва. 31 А случајно је тим путем пролазио један свештеник, видео га и заобишао. 32 Исто тако је поред тога места наишао и један Левит, видео га и заобишао. 33 Али наиђе онуда, путујући, и један Самарићанин. И кад га је видео, сажали се, 34 па му приђе и преви му ране, заливши их уљем и вином. Онда га посади на своје живинче, одведе у једну гостионицу и побрину се за њега. 35 Сутрадан извади два динара[e] и даде их гостионичару, говорећи: ‚Побрини се за њега, а ако потрошиш више, платићу ти кад се вратим.‘

36 »Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи овоме који је пао у руке разбојницима?«

37 »Онај који се на њега сажалио«, одговори учитељ закона.

А Исус му рече: »Иди, па и ти тако чини.«

Исус код Марте и Марије

38 Док су путовали, Исус уђе у једно село, где га жена по имену Марта прими у своју кућу. 39 Она је имала сестру која се звала Марија, која седе Господу до ногу, па је слушала шта он говори.

40 Марта је била веома заузета послуживањем, па приђе Исусу и рече: »Господе, зар те није брига што ме моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој да ми помогне.«

41 »Марта, Марта«, одговори јој Исус, »бринеш се и узнемираваш због много чега, 42 а само једно је потребно. Марија је изабрала оно боље и то јој неће бити одузето.«

Footnotes

  1. 10,1 седамдесет двојицу У неким рукописима стоји: седамдесеторицу.
  2. 10,6 мирољубив човек Дословно: син мира.
  3. 10,15 Подземље Или: Хад.
  4. 10,17 Седамдесет двојица У неким рукописима стоји: Седамдесеторица.
  5. 10,35 два динара Један динар је имао вредност једне наднице.