Add parallel Print Page Options

Исус храни пет хиљада људи

(Мт 14,13-21; Мк 6,30-44; Лк 9,10-17)

После тога Исус оде на другу обалу Галилејског – то јест Тиверијадског – мора, а за њим пође силан народ, јер су видели знамења која је учинио на болеснима. Исус се попе на гору и седе са својим ученицима. (А приближавала се Пасха, јудејски празник.)

Када је подигао поглед и угледао силан народ како иде к њему, Исус упита Филипа: »Где можемо да купимо хлеба да ови једу?«

То је рекао да би га искушао, јер је већ знао шта ће учинити.

Филип му одговори: »Ни двеста динара[a] не би било довољно за више од залогаја хлеба за сваког.«

А један од његових ученика – Андреја, брат Симона Петра – рече Исусу: »Овде је један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибице, али шта је то на толике.«

10 Исус рече: »Нека људи поседају.«

На том месту је било много траве, па мушкарци, њих око пет хиљада, поседаше.

11 Тада Исус узе оне хлебове, захвали Богу за њих, па их раздели онима који су седели, а тако и рибе – и то колико год је ко хтео.

12 Када су се најели, Исус рече својим ученицима: »Покупите преостале комадиће, да ништа не пропадне.«

13 И они их покупише и напунише дванаест корпи комадићима преосталим од пет јечмених хлебова које су људи јели.

14 Када су људи видели знамење које је Исус учинио, рекоше: »Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!«

Read full chapter

Footnotes

  1. 6,7 двеста динара Један динар је имао вредност једне наднице.

Исус храни пет хиљада људи

После овога је Исус отишао на другу страну Галилејског језера (то јест, Тиверијадског језера). Следило га је много народа, јер су посматрали знаке које је чинио на болеснима. Исус је отишао на једну гору и сео тамо са својим ученицима. Била је близу Пасха, јудејски празник.

Исус подиже поглед и опази да пристиже много света. Упитао је Филипа: „Где да купимо хлеба да нахранимо оволико света?“ Ово је рекао искушавајући Филипа, а у ствари је знао шта ће учинити.

Филип му одговори: „Да купимо хлеба и за две стотине сребрњака не би било довољно да сваки добије нешто мало!“

Један од ученика, Андрија, брат Симона Петра, рече му: „Ту је један момчић који има пет јечмених хлебова и две рибе. Ипак, то није довољно да се нахрани толики народ.“

10 Исус им рече: „Нека народ поседа!“ Било је ту доста траве. Људи тако поседаше, њих око пет хиљада. 11 Онда је Исус узео хлебове, захвалио Богу, па их је дао онима који су седели. Тако је учинио и са рибама, те је свако јео колико је хтео.

12 Када су се сви наситили, Исус рече својим ученицима: „Покупите преостале комаде да не пропадну.“ 13 Ученици сакупише дванаест котарица преосталог хлеба од оних пет јечмених хлебова које је народ јео.

14 Када су људи видели какав је знак Исус учинио, рекли су: „Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!“

Read full chapter