Add parallel Print Page Options

Isaac and Rebekah visit Gerar

26 When a famine gripped the land, a different one from the first famine that occurred in Abraham’s time, Isaac set out toward Gerar and toward King Abimelech of the Philistines. The Lord appeared to him and said, “Don’t go down to Egypt but settle temporarily in the land that I will show you. Stay in this land as an immigrant, and I will be with you and bless you because I will give all of these lands to you and your descendants. I will keep my word, which I gave to your father Abraham. I will give you as many descendants as the stars in the sky, and I will give your descendants all of these lands. All of the nations of the earth will be blessed because of your descendants. I will do this because Abraham obeyed me and kept my orders, my commandments, my statutes, and my instructions.”

So Isaac lived in Gerar. When the men who lived there asked about his wife, he said, “She’s my sister,” because he was afraid to say, “my wife,” thinking, The men who live there will kill me for Rebekah because she’s very beautiful. After Isaac had lived there for some time, the Philistines’ King Abimelech looked out his window and saw Isaac laughing together with his wife Rebekah.

So Abimelech summoned Isaac and said, “She’s your wife, isn’t she? How could you say, ‘She’s my sister’?”

Isaac responded, “Because I thought that I might be killed because of her.”

10 Abimelech said, “What are you trying to do to us? Before long, one of the people would have slept with your wife; and you would have made us guilty.” 11 Abimelech gave orders to all of the people, “Anyone who touches this man or his wife will be put to death!”

Isaac’s treaty with the Philistines

12 Isaac planted grain in that land and reaped one hundred shearim[a] that year because the Lord had blessed him. 13 Isaac grew richer and richer until he was extremely wealthy. 14 He had livestock, both flocks and cattle, and many servants. As a result, the Philistines envied him. 15 The Philistines closed up and filled with dirt all of the wells that his father’s servants had dug during his father Abraham’s lifetime. 16 Abimelech said to Isaac, “Move away from us because you have become too powerful among us.”

17 So Isaac moved away from there, camped in the valley of Gerar, and lived there. 18 Isaac dug out again the wells that were dug during the lifetime of his father Abraham. The Philistines had closed them up after Abraham’s death. Isaac gave them the same names his father had given them. 19 Isaac’s servants dug wells in the valley and found a well there with fresh water. 20 Isaac’s shepherds argued with Gerar’s shepherds, each claiming, “This is our water.” So Isaac named the well Esek[b] because they quarreled with him. 21 They dug another well and argued about it too, so he named it Sitnah.[c] 22 He left there and dug another well, but they didn’t argue about it, so he named it Rehoboth[d] and said, “Now the Lord has made an open space for us and has made us fertile in the land.”

23 Then he went up from Gerar to Beer-sheba. 24 The Lord appeared to him that night and said, “I am the God of your father Abraham. Don’t be afraid because I am with you. I will bless you, and I will give you many children for my servant Abraham’s sake.” 25 So Isaac built an altar there and worshipped in the Lord’s name. Isaac pitched his tent there, and his servants dug a well.

26 But Abimelech set out toward him from Gerar, with Ahuzzath his ally and Phicol the commander of his forces. 27 Isaac said to him, “Why have you come after me? You resented me and sent me away from you.”

28 They said, “We now see that the Lord was with you. We propose that there be a formal agreement between us and that we draw up a treaty[e] with you: 29 you must not treat us badly since we haven’t harmed you and since we have treated you well at all times. Then we will send you away peacefully, for you are now blessed by the Lord.” 30 Isaac prepared a banquet for them, and they ate and drank. 31 They got up early in the morning, and they gave each other their word. Isaac sent them off, and they left peacefully.

32 That day Isaac’s servants informed him about the well that they had been digging and said to him, “We found water.” 33 He called it Shibah;[f] therefore, the city’s name has been Beer-sheba[g] until today.

Esau’s wives

34 When Esau was 40 years old, he married Judith daughter of Beeri the Hittite, and Basemath daughter of Elon the Hittite. 35 They made life very difficult for Isaac and Rebekah.

Footnotes

  1. Genesis 26:12 An unknown measure of grain
  2. Genesis 26:20 Or quarrel
  3. Genesis 26:21 Or accusation
  4. Genesis 26:22 Or open spaces
  5. Genesis 26:28 Or covenant
  6. Genesis 26:33 Or giving one’s word or seven
  7. Genesis 26:33 Or Well of giving one’s word or Well of seven

Исак у Герару и Вир-Савеји

26 У земљи је завладала глад, другачија од оне што је била у Авра̂мово време. Зато је Исак отишао у Герар, к филистејском цару, Авимелеху. Господ му се указао и рекао му: „Не иди у Египат, него пребивај у земљи у коју те ја упутим. Борави у овој земљи и ја ћу бити с тобом, те ћу те благословити. А теби и твоме потомству даћу сву ову земљу, да извршим заклетву којом сам се заклео твоме оцу Авра̂му. Твоје потомство ћу умножити као звезде на небу и дати му све ове крајеве. Преко твог потомства биће благословени сви народи на земљи, зато што је Авра̂м послушао мој глас, и покоравао се мојим заповестима, одредбама и законима.“ Исак се тада населио у Герару.

Када су га мештани питали за његову жену, он им рекао: „Она ми је сестра.“ Плашио се, наиме, да каже да му је она жена, јер је мислио: „Ако кажем да ми је жена, мештани би ме могли убити због Ревеке, јер је веома лепа.“

Исак је већ тамо био дуже време, кад га је, једном приликом, филистејски цар Авимелех угледао с прозора како милује своју жену Ревеку. Авимелех је тада позвао Исака и рекао му: „Она је очигледно твоја жена. Како си могао да кажеш: ’Она ми је сестра’?“

Исак му одговори: „Помислио сам: ’Да не умрем због ње.’“

10 Авимелех му тада рече: „Зашто си нам то учинио? Неко од људи је могао да легне с твојом женом и тако би на нас свалио кривицу.“

11 Тада је Авимелех наредио целом народу: „Ко год такне овог човека или његову жену, изгубиће живот сигурно.“

12 Исак је сејао у тој земљи, и те му је године уродило стоструко. Господ га је благословио, 13 па се човек обогатио. Богатство му се све више увећавало, док није постао веома богат. 14 Стекао је и стада оваца и говеда, те много слугу, тако да су му Филистејци завидели. 15 Зато су Филистејци затрпали све бунаре што су их слуге његовог оца Авра̂ма ископале – у време његовог оца Авра̂ма, напунивши их земљом.

16 Тада Авимелех рече Исаку: „Иди од нас, јер си постао много моћнији од нас!“

17 Исак је отишао оданде и поставио шатор у Герарској долини, где се и населио. 18 Исак је поново ископао бунаре који су били ископани у време његовог оца Авра̂ма, а што су их по његовој смрти затрпали Филистејци. Бунарима је дао иста имена која им је дао његов отац.

19 Копајући у долини, Исакове слуге нађу извор питке воде. 20 Због тога су се герарски пастири посвађали са Исаковим пастирима говорећи: „То је наша вода!“ Тај извор су назвали Есек[a], зато што су се свађали с њим. 21 Онда су ископали други бунар, али су се посвађали и због овог. Зато су назвали бунар Ситна[b]. 22 Оданде се преселио и ископао други бунар. Око овога се нису свађали. Зато га је назвао Ровот[c], рекавши: „Господ нам је дао простор да се умножимо на земљи.“

23 Оданде је отишао у Вир-Савеју. 24 Исте ноћи му се Господ указао у сну и рекао му: „Ја сам Бог твога оца Авра̂ма. Не бој се, јер ја сам с тобом. Благословићу те и умножити твоје потомство због мога слуге Авра̂ма.“

25 Исак је тамо подигао жртвеник и призвао име Господње. Тамо постави свој шатор, а његове слуге ископају бунар.

26 Тада му из Герара дође Авимелех са својим саветником Охозатом и Фихолом, заповедником војске. 27 Исак им рече: „Зашто сте дошли к мени кад ме мрзите и кад сте ме отерали од себе?“

28 Они одговорише: „Увидели смо да је Господ с тобом. Зато смо рекли: ’Хајде да се закунемо једни другима, и склопимо савез између себе.’ 29 Ти нама нећеш чинити зла, као што ни ми тебе нисмо дирали. Напротив, чинили смо ти само добро и у миру те испратили. На крају, ти си од Господа благословени.“

30 Исак им је онда приредио гозбу, па су јели и пили. 31 Кад су ујутро устали, заклели су се једни другима. Исак их онда испрати и они оду у миру. 32 Тог дана дођу Исакове слуге и известе га о бунару који су ископали. Рекли су му: „Нашли смо воду!“ 33 Тај бунар су назвали Савеја. Зато се тај град све до данас зове „Вир-Савеја“[d].

34 Кад је Исаву било четрдесет година, узео је за жену Јудиту, ћерку Веира Хетита, и Васемату, ћерку Елона Хетита. 35 Оне су загорчавале живот Исаку и Ревеки.

Footnotes

  1. 26,20 Есек значи свађа.
  2. 26,21 Ситна значи непријатељство.
  3. 26,22 Ровот значи широк простор.
  4. 26,33 Вир-Савеја значи Извор заклетве или Извор седморице.