Add parallel Print Page Options

Давид врши попис народа

(2. Сам 24,1-25)

21 Сатана се диже против Израела и подстакну Давида да изврши попис Израела.

Давид рече Јоаву и заповедницима војске: »Идите и пребројте Израелце од Беер-Шеве до Дана, па ме известите, да знам колико их има.«

Јоав рече: »Учинио ГОСПОД да његовог народа буде још сто пута више. Али, мој господару царе, зар нису сви они твоји поданици? Зашто хоћеш да урадиш тако нешто? Зашто да навучеш кривицу на Израел?«

Али царева реч била је јача од Јоавове, па Јоав оде, прође целим Израелом и врати се у Јерусалим. Он извести Давида о укупном броју мушкараца способних за војску: у целом Израелу било је милион и сто хиљада људи коју су умели да рукују мачем, а у Јуди четири стотине седамдесет хиљада.

Али Јоав није пребројао Левите и Венијаминовце, јер му је царево наређење било одвратно.

А то наређење је било зло и у Божијим очима, па он казни Израел.

Тада Давид рече Богу: »Тешко сам згрешио што сам то учинио. Сада те молим, опрости ми, јер сам поступио врло неразумно.«

ГОСПОД рече Гаду, Давидовом видеоцу: 10 »Иди и реци Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Нудим ти три могућности. Изабери једну од њих, и ја ћу ти то урадити.‘«

11 Гад оде Давиду и рече му: »Овако каже ГОСПОД: ‚Изабери: 12 три године глади или да те три месеца сатиру непријатељи и да те њихови мачеви сустижу или три дана ГОСПОДЊЕГ мача – три дана помора у земљи када ће анђео ГОСПОДЊИ пустошити сваки део Израела.‘ Сада, дакле, одлучи шта да одговорим ономе који ме је послао.«

13 Давид рече: »На великој сам муци. Дај да паднем у ГОСПОДЊЕ руке, јер је његова самилост веома велика. Али немој да паднем у руке људима.«

14 Тако ГОСПОД пусти помор на Израел, од кога погину седамдесет хиљада људи у Израелу. 15 А Бог посла анђела да уништи и Јерусалим. Али када је анђео почео то да чини, ГОСПОД то виде и сажали се због ове несреће, па рече анђелу који је убијао народ: »Доста је било! Немој више!«

Анђео је тада стајао код гумна Орнана Јевусејца.

16 Давид подиже поглед и угледа анђела ГОСПОДЊЕГ како стоји између неба и земље, а у руци му исукан мач дигнут над Јерусалимом. Тада се Давид и старешине обукоше у кострет и падоше ничице.

17 Давид рече Богу: »Зар нисам ја наредио да се изброје мушкарци способни за војску? Ја сам тај који је починио грех и учинио зло. А шта је овај јадни народ скривио? ГОСПОДЕ, Боже мој, казни мене и моју породицу, али немој да овај помор остане на твом народу.«

18 Тада анђео ГОСПОДЊИ нареди Гаду да каже Давиду да оде и подигне жртвеник ГОСПОДУ на гумну Орнана Јевусејца.

19 И Давид оде, послушавши оно што му је Гад рекао у ГОСПОДЊЕ име.

20 Док је Орнан вејао пшеницу, осврну се и виде анђела, а његова четири сина, која су била с њим, сакрише се. 21 Уто се приближи Давид. Када га је Орнан угледао, сиђе са гумна и ничице му се поклони.

22 Давид му рече: »Дај ми земљу на којој ти је ово гумно, да на њему подигнем жртвеник ГОСПОДУ, да престане овај помор међу народом. Продај ми је по пуној цени.«

23 А Орнан рече: »Узми је! Нека мој господар цар уради што год му драго, а ја ћу, ево, дати волове за жртву паљеницу, млатила за дрва и пшеницу за житну жртву. Све ћу то дати.«

24 Али цар Давид му одврати: »Не, хоћу да ти платим пуну цену. Нећу да узмем за ГОСПОДА оно што је твоје, нити да приносим жртве паљенице које ме ништа не стају.«

25 Тако Давид за ону земљу плати Орнану шест стотина шекела[a] злата, 26 па подиже жртвеник ГОСПОДУ и принесе му жртве паљенице и жртве за заједништво. Он призва ГОСПОДА, и ГОСПОД га услиши огњем који се с неба спусти на жртвеник за жртве паљенице.

27 Тада ГОСПОД заповеди анђелу, и овај врати свој мач у корице.

Read full chapter

Footnotes

  1. 21,25 шест стотина шекела 6,84 килограма.

Попис и помор

21 Међутим, устао је Сатана против Израиља; он је подстакао Давида да изброји Израиљ. Давид рече Јоаву и кнезовима народним: „Идите и попишите Израиљ од Вир-Савеје до Дана, па ми јавите, да знам колико их је.“

Јоав рече цару: „Нека Господ, Бог твој, умножи народ стопут више. Ипак, господару мој царе, нису ли сви они твоји поданици? Зашто мој господар цар тражи ово? Зашто да навуче грех на Израиљ?“

Ипак царева реч је била јача од Јоава. Тако је Јоав отишао, прошао кроз сав Израиљ и вратио се у Јерусалим. Тада је Јоав известио Давида о броју пописаног народа; свег Израиља је било милион и стотину хиљада људи спремних да се лате мача, а Јудејаца је било четири стотине седамдесет хиљада људи вичних мачу.

Међутим, Јоав није уврстио Левијево и Венијаминово племе, јер му је царева наредба била мрска. То је било зло у очима Господњим, па је ударио Израиљ.

Тада је Давид рекао Богу: „Тешко сам згрешио због тога што сам учинио ову ствар. А сад, опрости кривицу своме слузи, јер сам учинио велику лудост.“

Господ рече Гаду, Давидовом видеоцу: 10 „Иди и реци Давиду: ’Говори Господ: нудим ти три ствари; изабери једну од њих, а ја ћу то довести на тебе.’“

11 Гад дође Давиду и рече му: „Говори Господ: ’Изабери: 12 хоћеш ли да на тебе дођу три године глади, или да три месеца трпиш пораз од твојих душмана и да те сустиже мач твојих непријатеља, или да три дана Господњи мач, помор, хара по земљи, те да Анђео Господњи пустоши све крајеве Израиља? Размисли и одлучи какав одговор да донесем ономе који ме је послао.’“

13 Давид одговори Гаду: „На великој сам муци… Нека паднем у руке Господње, јер је велико његово милосрђе; само да не паднем у људске руке.“

14 Тада је Господ послао помор на Израиљ, и умрло је седамдесет хиљада људи у Израиљу. 15 Бог је послао Анђела на Јерусалим да га уништи, али баш кад је требало да га уништи, Господ је погледао и одустао од невоље. Тада је рекао Анђелу који је усмрћивао народ: „Доста је! Повуци своју руку!“ А Анђео Господњи је стајао код гумна Орне Јевусејца.

16 Кад је Давид подигао свој поглед, угледао је Анђела Господњег како стоји између земље и неба са исуканим мачем у руци, која је била испружена над Јерусалимом. Тада су Давид и старешине пали ничице обучени у кострет.

17 Давид рече Богу: „Нисам ли ја заповедио да се изброји народ? Ја сам згрешио и учинио ово опако дело; али ово стадо, шта су они учинили? О, Господе, Боже мој, нека твоја рука падне на мене и на дом мога оца; само да твој народ не буде поморен!“

Давид подиже жртвеник

18 Тада је Анђео Господњи послао Гада да каже Давиду да оде и подигне Господу жртвеник на гумну Орне Јевусејца. 19 Давид оде и учини по Гадовој речи, коју је рекао у име Господње.

20 Док је Орна вршио пшеницу, окренуо се и угледао Анђела. Његова четири сина су се сакрила. 21 А Давид је отишао к Орни. Кад је Орна погледао, видео је Давида, па је изашао са гумна и поклонио се Давиду лицем до земље.

22 Давид рече Орни: „Дај ми ово место, гумно, да на њему подигнем жртвеник Господу. Продај ми га по пуној цени, да се заустави ову пошаст над народом.“

23 Орна одговори Давиду: „Узми, па нека мој господар учини што му је по вољи. Ево, ја ћу дати волове за жртву свеспалницу, млат за дрва и пшеницу за житну жртву; све ћу то дати.“

24 Цар рече Орни: „Не, него ћу их купити по пуној цени. Нећу принети Господу нешто што припада теби, и нећу принети свеспалнице које ме ништа не коштају.“

25 Давид је платио Орни за то место у вредности од шест стотина златних шекела[a]. 26 Тамо је Давид саградио жртвеник Господу и принео жртве свеспалнице и жртве мира. Затим је призвао Господа, а он се одазвао огњем са неба на жртвенику за жртве свеспалнице. 27 Онда је Господ заповедио Анђелу и он је вратио мач у корице.

Read full chapter

Footnotes

  1. 21,25 Око 7 kg.

David Counts the Fighting Men(A)

21 Satan(B) rose up against Israel and incited David to take a census(C) of Israel. So David said to Joab and the commanders of the troops, “Go and count(D) the Israelites from Beersheba to Dan. Then report back to me so that I may know how many there are.”

But Joab replied, “May the Lord multiply his troops a hundred times over.(E) My lord the king, are they not all my lord’s subjects? Why does my lord want to do this? Why should he bring guilt on Israel?”

The king’s word, however, overruled Joab; so Joab left and went throughout Israel and then came back to Jerusalem. Joab reported the number of the fighting men to David: In all Israel(F) there were one million one hundred thousand men who could handle a sword, including four hundred and seventy thousand in Judah.

But Joab did not include Levi and Benjamin in the numbering, because the king’s command was repulsive to him. This command was also evil in the sight of God; so he punished Israel.

Then David said to God, “I have sinned greatly by doing this. Now, I beg you, take away the guilt of your servant. I have done a very foolish thing.”

The Lord said to Gad,(G) David’s seer,(H) 10 “Go and tell David, ‘This is what the Lord says: I am giving you three options. Choose one of them for me to carry out against you.’”

11 So Gad went to David and said to him, “This is what the Lord says: ‘Take your choice: 12 three years of famine,(I) three months of being swept away[a] before your enemies, with their swords overtaking you, or three days of the sword(J) of the Lord(K)—days of plague in the land, with the angel of the Lord ravaging every part of Israel.’ Now then, decide how I should answer the one who sent me.”

13 David said to Gad, “I am in deep distress. Let me fall into the hands of the Lord, for his mercy(L) is very great; but do not let me fall into human hands.”

14 So the Lord sent a plague on Israel, and seventy thousand men of Israel fell dead.(M) 15 And God sent an angel(N) to destroy Jerusalem.(O) But as the angel was doing so, the Lord saw it and relented(P) concerning the disaster and said to the angel who was destroying(Q) the people, “Enough! Withdraw your hand.” The angel of the Lord was then standing at the threshing floor of Araunah[b] the Jebusite.

16 David looked up and saw the angel of the Lord standing between heaven and earth, with a drawn sword in his hand extended over Jerusalem. Then David and the elders, clothed in sackcloth, fell facedown.(R)

17 David said to God, “Was it not I who ordered the fighting men to be counted? I, the shepherd,[c] have sinned and done wrong. These are but sheep.(S) What have they done? Lord my God, let your hand fall on me and my family,(T) but do not let this plague remain on your people.”

David Builds an Altar

18 Then the angel of the Lord ordered Gad to tell David to go up and build an altar to the Lord on the threshing floor(U) of Araunah the Jebusite. 19 So David went up in obedience to the word that Gad had spoken in the name of the Lord.

20 While Araunah was threshing wheat,(V) he turned and saw the angel; his four sons who were with him hid themselves. 21 Then David approached, and when Araunah looked and saw him, he left the threshing floor and bowed down before David with his face to the ground.

22 David said to him, “Let me have the site of your threshing floor so I can build an altar to the Lord, that the plague on the people may be stopped. Sell it to me at the full price.”

23 Araunah said to David, “Take it! Let my lord the king do whatever pleases him. Look, I will give the oxen for the burnt offerings, the threshing sledges for the wood, and the wheat for the grain offering. I will give all this.”

24 But King David replied to Araunah, “No, I insist on paying the full price. I will not take for the Lord what is yours, or sacrifice a burnt offering that costs me nothing.”

25 So David paid Araunah six hundred shekels[d] of gold for the site. 26 David built an altar to the Lord there and sacrificed burnt offerings and fellowship offerings. He called on the Lord, and the Lord answered him with fire(W) from heaven on the altar of burnt offering.

27 Then the Lord spoke to the angel, and he put his sword back into its sheath.

Read full chapter

Footnotes

  1. 1 Chronicles 21:12 Hebrew; Septuagint and Vulgate (see also 2 Samuel 24:13) of fleeing
  2. 1 Chronicles 21:15 Hebrew Ornan, a variant of Araunah; also in verses 18-28
  3. 1 Chronicles 21:17 Probable reading of the original Hebrew text (see 2 Samuel 24:17 and note); Masoretic Text does not have the shepherd.
  4. 1 Chronicles 21:25 That is, about 15 pounds or about 6.9 kilograms