7 Јелисије рече: »Чуј реч ГОСПОДЊУ. Овако каже ГОСПОД: ‚Сутра у ово време на самаријској капији сеа^[a] брашна продаваће се за шекел^[b] и две сее^[c] јечма за шекел.‘«

² Заповедник на чију руку се цар ослањао рече Божијем човеку: »И кад би ГОСПОД отворио небеске уставе, да ли би то могло бити?«

»Видећеш својим очима«, одговори Јелисије, »али ти од тога нећеш јести.«

³ А на улазу градске капије била су четири губавца.

Они рекоше један другом: »Зашто да останемо овде док не умремо? ⁴ Ако одлучимо да одемо у град – тамо влада глад, па ћемо умрети. А умрећемо и ако останемо овде. Зато хајдемо у арамејски табор и предајмо се. Ако нас поштеде, остаћемо живи, а ако нас убију, умрећемо.« ⁵ У сумрак устадоше и кренуше у арамејски табор. Када су стигли до руба табора, а оно – нигде никог, ⁶ јер је ГОСПОД учинио да Арамејци зачују звук борних кола и коњâ и силне војске, па су говорили један другом: »Ено израелски цар је унајмио хетитског и египатског цара да нас нападну!« ⁷ Тако су се дигли и побегли у сумрак оставивши своје шаторе, коње и магарце. Оставили су табор какав је био и побегли да спасу живу главу.

⁸ Губавци дођоше до руба табора и уђоше у један шатор, па су јели и пили. Онда узеше злата, сребра и одеће и одоше да то сакрију. Потом се вратише и уђоше у други шатор, узеше нешто ствари из њега, па и њих сакрише.

⁹ Онда рекоше један другом: »Не радимо добро. Ово је дан радосних вести, а ми их чувамо за себе. Ако будемо чекали да сване, стићи ће нас казна. Хајде да о овом одмах обавестимо царску палату.«

¹⁰ И одоше и викнуше чувара градске капије, па му рекоше: »Ушли смо у арамејски табор, а тамо нигде никог. Никоме ни трага ни гласа – само везани коњи и магарци и шатори остављени какви су били.«

¹¹ Чувар капије то довикну осталим чуварима, и они то јавише у палату.

¹² Цар устаде ноћу и рече својим заповедницима: »Рећи ћу вам шта су нам учинили Арамејци. Знају да гладујемо, па су зато напустили табор да се сакрију у пољу, мислећи: ‚Сигурно ће изаћи, па ћемо их онда ухватити живе и ући у град.‘«

¹³ Један од његових заповедника рече: »Нека неколико људи узме пет од преосталих коња у граду. Њихов усуд биће исти као и свега мноштва Израелаца који остану овде. Пошаљимо их, па ћемо сазнати шта је било.«

¹⁴ Тако изабраше двоја борна кола са коњима и цар их посла за арамејском војском, заповедивши возачима: »Идите и сазнајте шта је било.«

¹⁵ Пратили су Арамејце све до реке Јордан, а цео пут је био прекривен одећом и опремом коју су Арамејци побацали при бекству. Тада се гласници вратише и известише цара, ¹⁶ па народ изађе и опљачка арамејски табор. Тако се сеа брашна продавала за шекел и две сее јечма за шекел, као што је ГОСПОД и рекао.

¹⁷ А цар је на градску капију поставио оног заповедника на чију руку се ослањао, па га народ изгази на капији и он издахну, баш као што је Божији човек рекао када је цар дошао у његову кућу. ¹⁸ Догодило се баш онако како је Божији човек рекао цару: »Сутра у ово време на самаријској капији сеа брашна продаваће се за шекел и две сее јечма за шекел.«

¹⁹ А онај заповедник је био рекао Божијем човеку: »Слушај, чак кад би ГОСПОД отворио небеске уставе, да ли би то могло бити?«

Божији човек је одговорио: »Видећеш својим очима, али ти од тога нећеш јести.«

²⁰ И баш тако му се десило, јер га је народ изгазио на капији и он је умро.