Add parallel Print Page Options

Седам чинија Божије срџбе

16 Из Храма чух снажан глас како говори седморици анђела: »Идите и излијте на земљу седам чинија Божије срџбе!«

Тада први анђео оде, па изли своју чинију на земљу, а по људима који су на себи имали жиг Звери и који су се клањали њеном лику избише гадни и болни чиреви.

Други анђео изли своју чинију на море, и оно се претвори у крв сличну крви мртваца и у мору изгинуше сва жива бића.

Трећи анђео изли своју чинију на реке и изворе водâ, и они се претворише у крв.

Тада чух анђела који је имао власт над водама како говори:

»Праведан си, ти који јеси и који си био, ти Свети,
    што си овако пресудио!
Јер, они су пролили крв светих људи и пророка,
    па си им дао да пију крв,
    као што и заслужују!«

Онда чух жртвеник како говори:

»Да, Господе Боже, Сведржитељу,
    твоје пресуде су истините и праведне!«

Четврти анђео изли своју чинију на сунце, којем би допуштено да људе пржи ватром. Силна јара је прљила људе, па су проклињали име Бога, који је имао власт над овим пошастима, али се не покајаше нити му дадоше славу.

10 Пети анђео изли своју чинију на престо Звери, и њено царство прекри тама. Људи су од бола гризли своје језике 11 и проклињали Бога на небу због својих болова и чирева, али се не покајаше за своја дела.

12 Шести анђео изли своју чинију на велику реку Еуфрат, па њена вода пресахну да би се припремио пут за цареве са истока. 13 Тада видех како из уста Аждаје, из уста Звери и из уста Лажног пророка излазе три нечиста духа слична жабама. 14 То су, наиме, били духови демона који чине знамења, а кренули су царевима целог света да их окупе за битку на Велики дан Бога Сведржитеља.

15 »Ево долазим као крадљивац! Благо оном ко бди и чува своју одећу, да не би ишао гô и да други не би гледали његову срамоту!«

16 И окупише их на месту које се на хебрејском језику зове Армагедон.

17 Седми анђео изли своју чинију на ваздух, а из Храма, са престола, дође снажан глас који рече: »Свршено је!«

18 Тада севнуше муње, разлегоше се тутњава и громови и настаде страховит земљотрес каквог није било откад је човека на земљи – толико је снажан био тај земљотрес. 19 Велики град се распаде на три дела и срушише се незнабожачки градови. А Бог се сети великог Вавилона, па му даде чашу жестоког вина свога гнева. 20 Сва острва побегоше, планине више нису могле да се нађу, 21 а огроман грȁд, тежине таланта[a], засу људе са неба. Људи почеше да проклињу Бога због пошасти грȁда, јер је то била страшна пошаст.

Footnotes

  1. 16,21 таланта Око 40 килограма.

16 Онда сам чуо снажан глас из храма како говори седморици анђела: „Идите и излијте седам здела Божијег гнева на земљу!“ Први анђео оде и изли своју зделу на земљу. Тада избише болни и злоћудни чиреви на људима који су имали жиг Звери и који су се клањали њеном кипу.

Други анђео изли своју зделу у море, те се оно претвори у крв као у мртваца, те угину свако живо биће у мору.

Трећи анђео изли своју зделу на реке и на водене изворе, те се и они претворише у крв. Онда сам чуо анђела задуженог за воде како говори:

„Праведан си ти који јеси и који си био,
    Свети, што си овако пресудио.
Они су пролили крв светих и пророка,
    и зато си им дао крв да пију;
то су заслужили!“

Тада сам чуо жртвеник како говори:

„Да, Господе Боже, Сведржитељу,
    истинити и праведни су твоји судови!“

Четврти анђео изли своју зделу на сунце, коме је дата моћ да пали људе ватром. Паљени великом јаром, људи су проклињали име Бога који има власт над овим злима. Ипак, нису се покајали и дали му славу.

10 Пети анђео изли своју зделу на престо Звери. Његово царство утону у таму, а људи од муке почеше да гризу своје језике, 11 и да проклињу Бога небеског због својих мука и чирева. Ипак, нису се покајали за своја дела.

12 Шести анђео изли своју зделу на велику реку Еуфрат. Његова вода пресахну, припремајући пут за цареве који долазе са истока. 13 Онда сам видео како из уста Аждаје, из уста Звери и из уста лажног пророка излазе три нечиста духа, који су личили на жабе. 14 То су зли духови који чине знаке. Они иду к царевима света да их окупе на рат за велики дан Бога Сведржитеља.

15 „Ево, долазим као лопов! Блажен је онај који бдије и чува своју одећу! Такав, наиме, неће ићи го, и неће се јавно осрамотити.“

16 Они окупише цареве на место које се на јеврејском зове „Армагедон“.

17 Седми анђео изли своју зделу у ваздух. Тада се из храма, са престола, зачу громки глас, говорећи: „Свршено је!“ 18 Уто севну муње, проломи се грмљавина и прасну громови, те настане велики земљотрес каквог није било откада је људи на земљи. Био је то земљотрес огромних размера. 19 Велики град расцепи се на три дела, а градови народа се распадоше. Бог се сетио великог Вавилона, те му даде чашу вина свога јаросног гнева. 20 Сва острва ишчезнуше, а од гора не оста ни трага. 21 Тада се на људе сручи огроман град са неба, и сваки је тежио по талант[a]. Људи су проклињали Бога због зла од града, јер је ово зло било веома велико.

Footnotes

  1. 16,21 Око 34 kg.

The Bowls of God’s Anger

16 Then I heard a loud voice from the temple saying to the seven angels, “Go and pour out the seven bowls of God’s ·anger [wrath] on the earth.”

The first angel left and poured out his bowl on the land. Then ·ugly [foul] and painful sores [C reminiscent of the sixth Egyptian plague; Ex. 9:9–11; Job 2] came upon all those who had the ·mark [brand] of the beast and who worshiped his ·idol [image].

The second angel poured out his bowl on the sea, and it became blood like that of a ·dead man [corpse; C reminiscent of the first Egyptian plague; Ex. 7:14–21; see also 8:8–9], and every living thing in the sea died.

The third angel poured out his bowl on the rivers and the springs of water, and they became blood [C also similar to the first Egyptian plague]. Then I heard the angel of the waters saying:

[L O] Holy One, you are the One who is and who was.
    You are ·right [just] ·to decide to punish [or because you judged] these ·evil people [L things].
  [L Because] They have poured out the blood of your ·holy people [T saints] and your prophets.
    So now you have given them blood to drink as they deserve [Is. 49:26].”

  And I heard ·a voice coming from the altar [L the altar] saying:

“Yes, Lord God ·Almighty [All-powerful],
    ·the way you punish evil people is [L your judgments are] ·right [true] and ·fair [just; righteous].”

The fourth angel poured out his bowl on the sun, and ·he [or it; C either the sun or the angel] was given ·power [authority] to ·burn [scorch] the people with fire. They were ·burned [scorched] by the great heat, and they ·cursed [blasphemed] the name of God, who had ·control [authority; power] over these ·disasters [plagues]. But the people ·refused to change their hearts and lives [L did not repent] and give ·glory [honor] to God.

10 The fifth angel poured out his bowl on the throne of the beast, and darkness covered its kingdom [8:12; C reminiscent of the ninth Egyptian plague; Ex. 10:21–29]. People ·gnawed [bit] their tongues because of the ·pain [agony]. 11 They also cursed the God of heaven because of their pain and the sores they had, but they refused to ·change their hearts and turn away [repent] from ·the evil things they did [L their deeds].

12 The sixth angel poured out his bowl on the great river Euphrates so that the water in the river was dried up to prepare the way for the kings from the east to come [C reminiscent of the splitting of the Red Sea and the Jordan; Ex. 14:21–22; Josh. 3:13–17]. 13 Then I saw three ·evil [L unclean] spirits that looked like frogs [C reminiscent of the second Egyptian plague; Ex. 8:1–15] coming out of the mouth of the dragon, out of the mouth of the beast, and out of the mouth of the false prophet. 14 [L For] These evil spirits are the spirits of demons, ·which have power to do miracles [L that perform signs]. They go out to the kings of the whole world to gather them together for the battle on the great day of God ·Almighty [All-powerful].

15 “Listen [L Look; T Behold]! I will come as a thief comes [C that is, without warning]! ·Blessed [Happy] are those who stay ·awake [alert] and keep their clothes on [C a metaphor for staying faithful and pure] so that they will not walk around naked and have people see their shame.”

16 Then ·the evil spirits [L they] gathered the kings together to the place that is called Armageddon in the Hebrew language [C meaning “Mountain of Megiddo,” a strategic pass in northern Israel].

17 The seventh angel poured out his bowl into the air. Then a loud voice came out of the temple from the throne, saying, “It ·is finished [is done; has come to pass]!” 18 Then there were flashes of lightning, ·noises, thunder [rumbling thunder], and a ·big [great] earthquake [4:5; 11:19]—the ·worst [greatest; most violent] earthquake that has ever happened since people have been on earth. 19 The great city split into three parts, and the cities of the nations ·were destroyed [fell; collapsed]. And God remembered ·the sins of Babylon [L Babylon] the Great, so he gave that city the cup filled with the wine of ·his terrible anger [L the anger/fury of his wrath; 14:8]. 20 Then every island ·ran away [fled], and mountains ·disappeared [L were not to be found]. 21 Giant hailstones, each weighing about ·a hundred pounds [L a talent], fell from the sky upon people [C reminiscent of the seventh Egyptian plague; 11:19; Ex. 9:13–35]. People ·cursed [blasphemed] God for the ·disaster [plague] of the hail, because this ·disaster [plague] was so terrible.