Add parallel Print Page Options

64 О, разведри небеса и сиђи,
    нека се пред тобом планине затресу.
Као кад се ватра по грању запали,
    ватра закува воду:
нека душмани твоји схвате име твоје,
    нека пуци задрхћу пред тобом.
Што ти чиниш то застрашује;
    неочекивано си сишао,
    пред тобом се затресле планине.
Од како је века нису чули,
    нису слушали, око није видело,
да бог неки осим тебе учини
    онима који од њега очекују.
Сусретљив ти си према раздраганима који чине правду,
    на путевима твојим сећају се тебе.
Гле, ти си се разљутио,
    грешили смо на њима,
    а били бисмо спасени.
И постали смо сви ми као нешто нечисто,
    и као огртач са женским одливом све су праведности наше,
и сви смо ми као лишће кад опадне,
    и кривице наше као ветар нас однесу.
И никог нема да призива име твоје,
    да се подигне и на тебе ослони,
зато што си лице своје од нас сакрио
    и растапаш нас кривицама нашим.

Па ипак, Господе, ти си Отац наш;
    ми смо глина, а ти нас обликујеш,
    и сви смо ми руке твоје дело.
Не срди се, Господе, исувише,
    и немој стално помињати недело.
Ево, погледај нас:
    сви смо ми народ твој.
10 Опустели су свети градови твоји,
    Сион је опустео, Јерусалим је опустошен.
11 Храм, светиња наша и понос наш;
    у чему су те хвалили преци наши,
постао је згариште
    и све драгоцености наше су сатрте.
12 Зар ћеш ово мирно гледати, Господе?
    Ћутаћеш и још више понижавати?

64 О, кад би небеса поцепао и сишао!
    Планине би се затресле пред тобом!
Као што огањ запали гранчице
    и чини да вода прокључа,
сиђи да обзнаниш своје Име
    својим непријатељима,
    да народи задрхте пред тобом!
Јер, када си чинио страхотна дела
    која нисмо очекивали,
силазио си и планине су се
    тресле пред тобом.
Од прадавних времена нико није чуо,
    ниједно ухо није чуло,
ниједно око видело
    другога Бога осим тебе,
    који ради у корист оних који га ишчекују.
Ти прискачеш у помоћ
    онима који радо чине оно што је право,
    који се сећају твојих путева.
Али, кад си се разгневио,
    ми згрешисмо
и непрестано грешимо.
    Како онда да се спасемо?

Сви смо постали као нечист човек,
    а сва наша праведна дела као запрљана крпа.
Сви се сушимо као лист,
    а наши греси нас односе као ветар.
Нико не призива твоје Име
    нити се труди да до тебе допре,
јер ти си своје лице сакрио од нас
    и пустио нас да ископнимо
    због наших греха.
А ипак, ГОСПОДЕ, ти си наш Отац.
    Ми смо глина, ти си грнчар –
    сви смо твоје дело.
Не гневи се прекомерно, ГОСПОДЕ,
    не сећај се наших греха довека.
Погледај на нас, молимо те,
    јер сви смо твој народ.
10 Твоји свети градови постадоше пустиње;
    Сион је пустиња, Јерусалим пустолина.
11 Наш свети и славни Храм,
    где су ти наши очеви исказивали хвалу,
спаљен је огњем
    и све нама драгоцено у рушевинама лежи.
12 Зар ћеш се после свега и даље суспрезати, ГОСПОДЕ?
    Зар ћеш и даље ћутати и прекомерно нас кажњавати?

A Prayer for Help

64 Oh, that You would [a]rend the heavens!
That You would come down!
That the mountains might shake at Your (A)presence—
As fire burns brushwood,
As fire causes water to boil—
To make Your name known to Your adversaries,
That the nations may tremble at Your presence!
When (B)You did awesome things for which we did not look,
You came down,
The mountains shook at Your presence.
For since the beginning of the world
(C)Men have not heard nor perceived by the ear,
Nor has the eye seen any God besides You,
Who acts for the one who waits for Him.
You meet him who rejoices and does righteousness,
Who remembers You in Your ways.
You are indeed angry, for we have sinned—
(D)In these ways we continue;
And we need to be saved.

But we are all like an unclean thing,
And all (E)our righteousnesses are like [b]filthy rags;
We all (F)fade as a leaf,
And our iniquities, like the wind,
Have taken us away.
And there is no one who calls on Your name,
Who stirs himself up to take hold of You;
For You have hidden Your face from us,
And have [c]consumed us because of our iniquities.

But now, O Lord,
You are our Father;
We are the clay, and You our (G)potter;
And all we are the work of Your hand.
Do not be furious, O Lord,
Nor remember iniquity forever;
Indeed, please look—we all are Your people!
10 Your holy cities are a wilderness,
Zion is a wilderness,
Jerusalem a desolation.
11 Our holy and beautiful [d]temple,
Where our fathers praised You,
Is burned up with fire;
And all (H)our pleasant things [e]are laid waste.
12 (I)Will You restrain Yourself because of these things, O Lord?
(J)Will You [f]hold Your peace, and afflict us very severely?

Footnotes

  1. Isaiah 64:1 tear open
  2. Isaiah 64:6 Lit. a filthy garment
  3. Isaiah 64:7 Lit. caused us to melt
  4. Isaiah 64:11 Lit. house
  5. Isaiah 64:11 have become a ruin
  6. Isaiah 64:12 keep silent