Йов 30
Библия, нов превод от оригиналните езици (с неканоничните книги)
Сегашното бедствено положение е незаслужено
30 „А сега ми се присмиват по-младите от мене, тези, чиито бащи не биха били достойни да ги поставя заедно с кучетата на дребния си добитък. 2 За какво ми биха били силата и силата на техните ръце? Изчезнала е тяхната пълна сила. 3 От недостиг и глад изтощени, огризват сухи корени в степта, храсталак по пусти места и в пустинята, 4 късат храст със соленовидни листа и корени на гениста им служат за хляб. 5 Прогонват ги от обществото, викат по тях като по крадци, 6 за да живеят в ужасни пещери, в кухини, пълни с прах и скални дупки. 7 (A)Викат между храстите, врат се под трънаците – 8 подли и безименни човеци, измет на земята.
9 (B)На тези станах подигравателна песен и прицел за бръщолевене. 10 Те се гнусят от мене, отбягват ме и не се сдържат да плюят в лицето ми. 11 Тъй като Бог развърза юздата и ме прегъна, те смъкнаха задръжките на устата си. 12 Отдясно се надига тълпа, хвърлят камъни по краката ми, насочват гибелните си пътища срещу мене, 13 а прекъснаха моя път, спомогнаха за моята гибел и нямаха чужда помощ за това. 14 Дойдоха при мене като през широк пролом, бурно се нахвърляха срещу мене като през опустошено място. 15 (C)Ужаси ме връхлетяха; достойнството ми се разсея като вятър и благополучието ми отмина като облак.
16 И сега у мене се топи душата ми; дни на беда ме притиснаха. 17 Нощем ме пронизва болка в костите, боли ме, не ми дава покой. 18 С всичка сила бива съблечена дрехата ми; Той ме стяга като отвора на ризата ми. 19 Хвърли ме в калта и аз станах като прах и пепел. 20 Викам към Тебе и не ми отговаряш; стоя, а Ти само ме гледаш. 21 Ти стана жесток към мене, със силната Си ръка враждуваш против мене. 22 Ти ме вдигна, остави ме да се нося по вятъра и ме съсипваш под шума на гърма. 23 Да, зная, че ще ме докараш до смъртта – в дома, където се събират всички живи.
24 Наистина, при опустошение няма ли Той да простре ръка и не се ли вика в беда? 25 Не съм ли плакал за онзи, който беше в тежко притеснение, не е ли скърбяла душата ми за бедните? 26 Чаках добро, а дойде зло, надявах се на светлина, а дойде мрак. 27 Моите вътрешности се бунтуват и не се уталожват, постигнаха ме дни на скърби. 28 Ходя мрачен, без утеха, ставам в събранието и викам. 29 Станах брат на чакалите и приятел на щраусите. 30 Кожата по мене е почерняла и моите кости изгоряха от жега. 31 Свиренето ми на арфа стана тъжно и флейтата ми издава плачевен глас.“
Job 30
Ang Pulong Sa Dios
30 “Apan karon gibiaybiay ako sa mga tawo nga batan-on pa kay kanako, kansang mga amahan dili masaligan. Mas masaligan pa gani ang akong mga iro nga nagabantay sa akong mga karnero. 2 Unsa may makuha ko niining mga tawhana nga mga luya na ug walay kusog? 3 Nagniwang na sila sa sobrang kawad-on ug kagutom. Nagakitkit na lang sila sa mga lagutmon sa kamingawan sa panahon sa kagabhion. 4 Pang-ibton nila ug pangkaonon ang mga tanom sa kamingawan, bisan pa ang tab-ang nga gamot sa kahoy nga enebro. 5 Pang-abogon sila sa ilang mga katagilungsod ug singgitan nga daw mga kawatan. 6 Busa napugos sila pagpuyo sa mga yuta, sa mga kabatoan, ug sa mga bangag sa yuta. 7 Daw sa mga mananap sila nga mag-uwang sa kalasangan, ug magtapok sila sa punoan sa mga tanom. 8 Wala silay pulos ug wala gani nakaila kanila, ug giabog sila sa ilang yuta.
9 “Ug karon gibiaybiay ako sa ilang mga anak pinaagi sa awit. Gihimo nila akong kataw-anan. 10 Gingilngigan sila kanako ug gilikayan nila ako. Dili gani sila managana sa pagluwa sa akong nawong. 11 Karon nga gipasagdan ako ug gipaantos sa Dios, nagpatuyang na lang sila sa ilang gustong buhaton kanako. 12 Gisulong ako niining daotan nga grupo. Nagbutang sila ug lit-ag sa akong agianan, ug nagtinguha gayod sila sa paglaglag kanako. 13 Babagan nila ang akong agianan sa paglaglag kanako. Milampos sila bisan walay mitabang kanila. 14 Gisulong nila ako nga daw nagaagi sila sa dako nga bangag sa guba nga paril. 15 Labihan ang akong kahadlok, ug nawala ang akong dungog ug bahandi sama sa panganod nga gipalid sa makusog nga hangin. 16 Ug karon hinay-hinay ako nga nagakamatay; walay undang ang akong pag-antos. 17 Inigkagabii magngutngot ang akong mga bukog; walay undang ang kasakit nga akong gibati. 18 Sa dakong kusog sa Dios, gikwelyohan niya ako 19 ug giitsa sa lapok. Nahisama na ako sa abo ug lapok.
20 “Nanawag ako kanimo, O Dios, apan wala ka motubag. Nagabarog ako sa imong presensya, apan ginatan-aw mo lang ako. 21 Nahimo ka nang bangis kanako. Gigamit mo ang imong gahom sa pagpaantos kanako. 22 Daw sa gipapalid mo ako sa hangin ug gipakuso-kuso sa bagyo. 23 Nasayod ako nga dad-on mo ako sa dapit sa mga patay, sa dapit nga gitagana mo nga adtoan sa tanang mga tawo.
24 “Wala gayod ako mopasakit sa tawong nagaantos ug nagpakilooy tungod sa kalisod. 25 Naghilak gani ako sa mga tawong naglisod. Nalooy kaayo ako sa mga kabos. 26 Apan sa dihang naglaom ako ug kaayohan, daotan ang midangat kanako. Nagpaabot akog kahayag, apan kangitngit ang miabot. 27 Walay undang ang kasakit nga akong gibati. Adlaw-adlaw akong nagaantos. 28 Nangitom ang akong panit dili tungod sa kainit sa adlaw kondili tungod sa balatian. Nagatindog ako atubangan sa katilingban ug nagapangayog tabang. 29 Ang akong paghilak daw sa uwang sa ihalas nga iro[a] o sa tingog sa ngiwngiw. 30 Nangitom ang akong panit ug nangaukab ang kugang. Taas kaayo ang akong hilanat. 31 Masub-anon ang sonata sa akong harpa ug plawta.”
Footnotes
- 30:29 ihalas nga iro: sa English, jackal.
Copyright by © Българско библейско дружество 2013. Използвани с разрешение.
Ang Pulong Sa Dios (Cebuano New Testament) Copyright © 1988, 2001 by International Bible Society® Used by Permission. All rights reserved worldwide.