1 Речи Јеремије, Хелкијиног сина, једног од свештеника који су били у Анатоту у Венијаминовој земљи; ² коме је дошла реч Господња у време Јудиног цара Јосије, Амоновог сина, тринаесте године његовог царевања. ³ А долазила је и у време Јудиног цара Јоакима, Јосијиног сина, до завршетка једанаесте године Јудиног цара Седекије, Јосијиног сина и све до петог месеца када је Јерусалим одведен у изгнанство.

Позив Јеремије

⁴ Дошла ми је реч Господња говорећи:

⁶ Рекао сам: „Јао, Господе Боже! Ево, ја не знам да говорим јер сам премлад!“

⁷ Господ ми је одговорио: „Не говори ’премлад сам’, јер ћеш ићи коме год те пошаљем и говорићеш све што ти заповедим. ⁸ Не бој их се, јер ћу ја бити с тобом да те избављам – говори Господ.“

⁹ Тада је Господ испружио руку и дотакао ми уста. И рекао ми је Господ: „Ево, ставио сам своје речи у уста твоја. ¹⁰ Види, постављам те данас над народима и над царствима да чупаш и рушиш, да разараш и обараш, да градиш и садиш.“

¹¹ Опет ми је дошла реч Господња: „Шта видиш, Јеремија?“

Одговорио сам: „Видим грану бадемовог стабла.“

¹² А Господ ми је рекао: „Добро си видео, јер ја бдим над својом речи да је испуним.“^[a]

¹³ Дошла ми је реч Господња други пут: „Шта видиш?“

Одговорио сам: „Видим ускључали лонац чији је отвор окренут од севера.“

¹⁴ И Господ ми је рекао: „Са севера ће се сручити пропаст на све становнике земље. ¹⁵ Јер, ево, ја позивам сва племена по северним царствима – говори Господ –

¹⁷ А ти, опаши своје бокове. Устани и говори им све ово што ти заповедам. Не страхуј од њих да те ја не престрашим пред њима. ¹⁸ Ево, ја сам те данас учинио утврђеним градом, стубом гвозденим и зидовима бронзаним против све земље, против Јудиних царева, против њених главара, против њених свештеника и против народа земље. ¹⁹ И они ће се борити против тебе али те надвладати неће, јер ћу ја да будем с тобом – говори Господ – да те избављам.“