Add parallel Print Page Options

Књига Прва

Псалми 1–41

Блажен човек који не следи савет опаких,
    не стоји на грешничком путу,
    нити седа у друштво ругача,
већ ужива у Закону Господњем,
    дан и ноћ му о Закону мисли.
Он је као дрво усађено крај поточних вода,
    које род свој даје када му је време,
а лишће му никада не вене.
    Све што ради, на добро му иде.

Нису такви опаки!
    Они су као плева што је ветар носи.
Зато опаки неће опстати на суду,
    ни грешници на збору праведних.

Јер зна Господ пут праведника,
    а пут опаких води у пропаст.
Зашто ли се буне народи,
    шта то људи узалуд смишљају?
Цареви се света прикупљају,
    кнезови се с њима саветују,
да навале сложно на Господа
    и на његовог Помазаника[a]:
„Збацимо са себе окове њихове,
    стргнимо са себе свезе њихове!“

Смеје се онај што на небесима столује,
    Господ се то њима подругује.
Он им онда у гневу проговара,
    јарошћу их својом ужасава:
„Цара свога ја сам поставио,
    на Сиону, светој гори својој.“
Објавићу одлуку Господњу.
    Он ми рече:
„Ти си Син мој,
    данас си се мени родио.
Тражи од мене, и даћу ти у наследство пуке,
    и крајеве земаљске да ти буду имовина.
Сломићеш их гвозденом палицом,
    разбићеш их као посуду од глине.“

10 Зато, цареви, будите разумни,
    примите наук, владари земаљски!
11 Служите Господу у страху,
    с трепетом се радујте.
12 Волите Сина, да му гнев не плане,
    па да пропаднете на свом путу,
јер гнев његов за трен ока плане.
    Благо сваком ко у њему уточиште тражи!

Footnotes

  1. 2,2 Превод грчке именице Христос, према Дал 4,26, где је овај део Псалма наведен.